Na listi 100 najboljih kompanija u "Adrija" regionu nalaze se 23 firme iz Srbije, od kojih su najbolje plasirani NIS - na trećem, EPS na osmom, "Delta M" na devetom mestu, dok je "PTT Srbija" na 12. poziciji, objavila je revizorska kompanija "Dilojt" na osnovu prihoda kompanija ostvarenih u 2008. godini

Na prvom mestu je hrvatski "Agrokor" sa prihodima od 3,83 milijarde evra, na drugom je grupa INA sa 3,75 milijardi, a treća je Naftna industrija Srbije (NIS) sa 3,71 milijardom evra. Slede slovenačka grupa "Petrol" (2,95 milijardi), grupa "Merkator" (2,7 milijardi), firma "Petrol" (2,6 milijardi), poslovni sistem "Merkator" (1,8 milijardi), Elektroprivreda Srbije (1,7 milijardi), "Delta M" iz Srbije (1,6 milijardi) i "Konzum" iz Hrvatske (1,6 milijardi).

Ukupni prihodi od kompanija iz energetskog sektora porasli su za 22 odsto u odnosu na 2007. godinu, što je znatno više od prosečne stope rasta na listi 100 kompanija u regionu koja je iznosila 16 odsto.

Govoreći o top listi 25 banaka u "Adrija" regionu, Ilinčić je istakao da je vodeću poziciju zauzela slovenačka NLB banka, a među prvih 10 nema nijedne iz Srbije. Najbolje rangirana banka iz Srbije je Inteza na 11. mestu, Komercijalna banka nalazi se na 17, Rajfajzen na 18, Eurobank EFG na 23. mestu, dok je poslednja Hipo-alpe-adria banka.

Kada je reč o 25 najjačih osiguravajućih društva u "Adrija" regionu, na prvom mestu nalazi se slovenačko "Triglav osiguranje", a najbolje plasirano osiguravajuće društvo iz Srbije je "Dunav osiguranje" na šestom mestu, sledi "DDOR Novi Sad" na sedmom, "Delta đenerali" na 11. i "Viner štediše" na 18. mestu.

- Posledice globalne ekonomske krize počele su da se osećaju u poslednjem kvartalu 2008. godine i imaće veliki uticaj na rezultate poslovanja kompanija u 2009. godini - naglasio je Ilinčić i dodao da postoje znaci da je prošao najgori talas krize, ali da će oporavak kompanija u zemljama bivše SFRJ biti sporiji nego u drugim regionima i da će najviše zavisiti od toga kako će preduzeća upravljati finansijama.

On je ocenio da će oporavak ekonomija u "Adria regionu" uslediti tek u poslednjem kvartalu 2010. godine.

"Adria" region obuhvata bivše jugoslovenske republike Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju.

Dogovoreno da Italija u Evropskoj uniji promoviše budući koridor 11, koji povezuje Temišvar, preko Vršca, Beograda, Čačka, Boljara, Podgorice i Bara sa lukom Bari

Predsednik Srbije Boris Tadić je prošle nedelje na samitu u Rimu izrazio spremnost srpske vlade da sa italijanskim partnerima gradi autoputeve ka Crnoj Gori i Rumuniji, objedinjene u novi evropski koridor 11, ali i da i modernizuje prugu Beograd–Bar. To su poslovi od strateškog značaja za obe zemlje, budući da Italija preko Srbije ima najkraću vezu sa Istokom.

Ministri infrastrukture dve zemlje Roberto Matijoli i Milutin Mrkonjić, potpisali su tom prilikom Memorandum o razumevanju o saradnji u oblasti putne i železničke infrastrukture.

Šta sadrži taj dokument?

– Dogovoreno je da italijanska strana u Evropskoj uniji promoviše novi koridor 11, koji bi trebalo da poveže Temišvar, preko Vršca, Beograda, Čačka, Boljara, Podgorice i Bara sa italijanskom lukom Bari. To bi bio intermodalni koridor, jer ide preko kopna i delom preko mora. Važno nam je da ga Evropska unija proglasi evropskim koridorom, kako bismo mogli da konkurišemo za kredite kod međunarodnih finansijskih institucija – objasnio je za „Politiku“ Milutin Mrkonjić.

Italijanska strana je pokazala zainteresovanost i za partnerstvo sa srpskim kompanijama zarad zajedničkog nastupa na tenderu za kupovinu crnogorske Luke „Bar“. Domaćim privrednicima, koje predvodi Miodrag Kostić, vlasnik „MK komerca“, ostavljeno je dve nedelje da se usaglase, kaže ministar za infrastrukturu, a potom bi trebalo da uslede razgovori sa italijanskim partnerima.

Osim toga, tamošnja projektantska kuća „Italfer“, sa Saobraćajnim institutom CIP već radi studiju opravdanosti za modernizaciju pruge Beograd–Bar, veoma važne spone sa lukom. Taj dokument bi za tri meseca, kakda bude gotov, trebalo da pokaže koliko treba uložiti u železnicu. Od toga umnogome zavisi i odluka da li će se ući u trku za kupovinu luke.

– Italijanske kompanije su zainteresovane da finansiraju izradu projektne dokumentacije za prugu Beograd–Vatin-Temišvar, kao i za autoput od Vršca do Temišvara, a mi ćemo uraditi projekat za deo od Pančeva do Vršca – naveo je Mrkonjić.

Italijanske firme su pozvane da se prijave na tender za izgradnju prve deonice autoputa Beograd–Boljare. On će biti raspisan početkom naredne godine. Država će iz sopstvenih izvora obezbediti 100 miliona evra za deonicu od Ostružnice, preko Umke, Obrenovca, Uba i Lajkovca do Ljiga.

Ministar za infrastrukturu kaže da se nekoliko italijanskih kompanija već prijavilo na javni konkurs za izgradnju obilaznice oko Dimitrovgrada na Koridoru 10.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju oktobra ove godine bile povećane za 202,7 miliona evra i iznosile su 9,7 milijardi evra, saopštila je NBS

Izraženo u dolarima, devizne rezerve su 31. oktobra iznosile 14,4 milijardi dolara i takav njihov nivo obezbeđuje pokrivenost novčane mase od 399 odsto.

Poslednjeg dana oktobra, zajedno sa deviznim rezeravama banaka koje su iznosile oko milijardu evra, ukupne devizne rezerve zemlje su dostigle 10,8 milijardi evra, odnosno 16 milijardi dolara.

Najveći uticaj na povećanje deviznih rezervi Narodne banke Srbije u toku oktobra imao je priliv od izdvajanja deviznih sredstava po osnovu obavezne devizne rezerve banaka, u neto iznosu od 165,5 miliona evra. Po osnovu korišćenja kredita ostvaren je priliv u iznosu od 22,8 miliona evra.

Iz deviznih rezervi Narodne banke Srbije u toku oktobra isplaćeno je 16,2 miliona evra za izmirenja obaveza prema stranim kreditorima.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u oktobru, u iznosu od 477 miliona evra, bio je za 19,5 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prvih deset meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 5,6 milijardi evra.

U toku oktobra dnevne oscilacije kursa dinara bile su umerene, tako da Narodna banka Srbije nije intervenisala i kurs se u potpunosti formirao pod uticajem tržišnih faktora na osnovu neposredne medjubankarske trgovine. U oktobru dinar je u odnosu na evro nominalno oslabio za 0,5 odsto.

Kompanije iz Srbije zainteresovane su da učestvuju u velikim projektima u Alžiru, a u okviru petogodišnjeg razvojnog progama vrednog 150 milijardi dolara, izjavio je ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić na sednici Mešovitog komiteta Srbije i Alžira koji je održan posle pauze od čak 20 godina

Alžirski ministar za vodne resurse Abdelmalek Selal pozvao je srpske kompanije da učestvuju u projektima predviđenim petogodišnjim planom razvoja Alžira, naročito u vodoprivredi, javnim radovima i visokogradnji.

Petogodišnjim planom, kako je ranije saopšteno, planirana je izgradnja milion novih stanova u Alžiru, desetak brana, auto puta u dužini od 1.200 kilometara, postrojenja za desalinizaciju vode...

Prema oceni ministra Dinkića, politički odnosi dveju zemalja su odlični, ali ih ne prati dobra ekonomska saradnja, o čemu svedoči i dostignuti obim spoljnotrgovinske razmene od svega 10 miliona dolara.

- To je daleko manje od obima razmene koja je ostvarivana 80-tih godina prošlog veka i koja je prelazila 500 miliona dolara - naglasio je Dinkić.

Sa njegovom ocenom složio se i alžirski ministar, koji je istakao da bi trebalo raditi na unapređenju ekonomske saradnje.

Prema Dinkićevim rečima, na sastanku sa ministrom za vodne resurse Alžira identifikovane su brojne oblasti za saradnju u izgradnji infrastrukture kao što su vodoprivreda i visokogradnja, a u industriji postoje potencijali za saradnju u farmaceutskoj industriji, poljoprivredi (izvoz žitarica i poljoprivredne mehanizacije), turizmu, energetici, vojnoj industriji... Kao primere uspešnog nastupa na alžirskom tržištu on je naveo i zajednički angažman srpske kompanije "Hidrotehnika-hidroenergetika" sa alžirskim preduzećem na izgradnji brana u toj zemlji.

- Srbija ima i dobre naučne institute, kao što su Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Institut za kukuruz iz Zemun polja, koji mogu da pruže i stručnu pomoć svojim alžirskim kolegama. Takođe, imamo i dobre proizvođače nameštaja, pa verujemo da možemo naći kupce na alžirskom tržištu - napomenuo je Dinkić.

Ministar je naglasio da je zadatak Mešovitog komiteta da pripremi više sporazuma iz različitih oblasti, koji će biti potpisani prilikom skorašnjeg dolaska predsednika Alžira i ministra odbrane te zemlje. On je naglasio da bi Komitet trebalo da razreši i pitanje bankarskih garancija koje se ne prihvataju od naših preduzeća u Alžiru, što im otežava poslovanje.

- U razgovoru sa ministrom zaključili smo da postoje tri mogućnosti za rešavanje ovog problema, a jedna je i potpisivanje posebnog sporazuma između centralnih banaka - rekao je Dinkić i dodao da su druga dva rešenja osnivanje zajedničkih preduzeća u kojima bi alžirski partneri obezbedili garancije i mogućnost da srpska Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza izdaje garancije koje bi Alžir priznavao.

Alžir je, prema procenama Svetske trgovinske organizacije (STO), 56. na listi svetskih izvoznika, dok je po obimu uvoza na 42. mestu. Strane investicije u ovoj zemlji dostigle su u ovoj godini nivo od 5,5 milijardi dolara. Ekspanzija privrede bazira se na proizvodnji nafte i gasa, koji čine više od 90 odsto izvoza Alžira.