Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je prekjuče da će građani Srbije dobiti prve besplatne akcije „brže nego što se nadaju“. Reč je o akcijama Naftne industrije Srbije, a kako planiraju u Vladi, na proleće bi trebalo da budu podeljene i akcije preostalih pet preduzeća (možda i firmi kojima će paket biti proširen) i pre njihove privatizacije. Primetno je da su građani izgubili strpljenje kada je reč o akcijama i sve više misle da je priča o 1.000 evra bila prevara. Međutim, ukoliko sada zaista dobiju obećano, pitanje je da li u uslovima ekonomske krize, koja je drastično oborila vrednosti akcija na berzi, mogu da se nadaju očekivanom dobitku

Glavni broker Sinteza invest grupe Nenad Gujaničić kaže za Danas da bi najbolje bilo da građani ne prodaju akcije odmah jer bi im cena sada bila izuzetno niska.

- Kome nije neophodno najbolje da ne prodaje akcije jer će cena biti znatno niža nego što bi bila da nema krize. Međutim, čak iako građani dobiju akcije, to nije garant da će moći odmah da ih prodaju. Za to je potrebno da i kompanije čije se akcije daju budu kotirane na berzi. Bez toga građani ne mogu ništa da urade sa akcijama - kaže Gujaničić.

On ipak očekuje da će, uprkos svemu, mnogi građani prodati akcije koje budu dobili jer bi im i ta „crkavica“ značila mnogo više nego da ne dobiju ništa. Gujaničić naglašava da je cifra od 1.000 evra, koju su mnogi već videli u svojim džepovima, „visoka i nerealna čak i u uslovima da nije bilo krize“. On kaže da nije loša ideja da se besplatne akcije za preostalih pet preduzeća podele pre njihove privatizacije, ali da nikako nije dobro što se Zakon o podeli besplatnih akcija menja u hodu.

- Zakon se stalno menja i to smo videli na primeru Jata, ali i privatizacije NIS-a. Ceo proces oko besplatnih akcija je niz netransparentnih postupaka što je loše za tržišnu utakmicu koja tako nije fer i onda je teško očekivati povoljan ishod - napominje Gujaničić.

Ako dobiju obećane akcije većina građana će, prema rečima direktora brokersko-dilerskog odeljenja Sosijete ženeral banke Dragoslava Veličkovića, postupiti prema principu „daj šta daš“ i odlučiti da ih proda po bilo kojoj ceni. Upravo oni će, ističe Veličković, proći najgore.

- Može da se desi da svi u isto vreme ponude svoje akcije i onda će gotovo sigurno cena biti niska. Najbolje bi bilo kada bi građani bili spremni da sačekaju da prođe kriza jer bi cene akcija u tom slučaju sigurno porasle - napominje Veličković.

On ne isključuje mogućnost da će u situaciji dok jedni budu prodavali akcije po niskoj ceni, neki drugi građani te iste akcije kupovati i čuvati ih dok im vrednost ne poraste.



Prepreke

Za besplatne akcije prijavilo se skoro pet miliona građana ili oko milion više od očekivanog broja što će sigurno dodatno oboriti vrednost pojedinačne akcije. Zbog toga, ali i zbog uticaja krize, u planu je proširenje paketa akcijama još nekoliko kompanija i banaka, među kojima je najzvučnije ime Komercijalna banka. Građani će akcije moći da prodaju samo na berzi, a do tada će sva preduzeća iz paketa morati da postanu akcionarska društva (što još nije slučaj). Uz to, ukoliko građani budu morali da čekaju privatizaciju tih preduzeća, sve akcije moći će da prodaju u rasponu od nekoliko godina. Problem takođe predstavlja činjenica da nije kompletiran spisak svih prijavljenih za akcije što dodatno usporava početak podele. Prema još aktuelnim propisima u paketu su akcije NIS, EPS, Jat ervejza, Telekoma, Aerodroma „Nikola Tesla“ i Galenike.

Mere koje predlaže ministarka finansija Diana Dragutinović dobrodošle su, ali neće u kratkom roku uticati na smanjenje budžetskog deficita, pa je moguće da će u predstojećim pregovorima Međunarodni monetarni fond zatražiti od vlade da učini bar jedan potez koji bi dao brze efekte


To je zaključak ekonomista koji su komentarisali vest da je Dragutinovićeva premijeru predložila smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, selekciju programa podrške i reformu velikih sistema koji žive na budžetu poput obrazovanja i zdravstva.

- To je dobar predlog za suštinsko rešavanje problema predimenzioniranog javnog sektora, ali problem je to što bi prvi efekti nekih od mera mogli da se očekuju tek za nekoliko meseci, dok bi za druge rezultati bili vidljivi tek za dve do tri godine. Primera radi, jasno je da mreža zdravstvenih ustanova treba da se postavi racionalnije, kao i da su promene potrebne u sistemu obrazovanja, ali to mora da se pripremi i sprovede vrlo pažljivo. Smanjenje broja zaposlenih, u ovom trenutku bi bio i daleko veći trošak za budžet, ako se imaju u vidu visine otpremnina koje im po zakonu pripadaju. Trebalo bi preispitati i podsticajne programe poput start ap kredita ili podrške malim i srednjim preduzećima, ali ne bi trebalo dovoditi u pitanje uslove saradnje sa Fijatom. Takođe bi se u NIP-u verovatno trebalo odreći niza malih projekata, a zadržati planove za Koridor 10 i za mostove. Ali, tu se otvara problem da li će takve mere prihvatiti ministarstva u čijim razdelima su stavke predviđene za „kresanje“ - kaže za Danas Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

On dodaje i da će MMF sigurno rado prihvatiti najavljeni plan Ministarstva finansija jer ta institucija u poslednje vreme pokazuje veću fleksibilnost nego ranijih godina i odobrava državama veće budžetske deficite. Ipak, Arsić tvrdi da će MMF imati u vidu da je problem sa dugoročnim merama u tome što je njihova realizacija neizvesna. „Čvrst uslov kakav smo imali prilikom otpisa dugova poveriocima Pariskog kluba, više nemamo, pa je logično da će MMF tražiti da bar neka od mera odmah pokaže rezultat, a to je moguće ili kroz smanjenje zarada u javnom sektoru ili povećanjem poreza, što su primenile mnoge zemlje“, kaže Arsić.

Direktor Centra za ekonomska istraživanja na Institutu društvenih nauka Danilo Šuković smatra da je otpuštanje prekobrojnih u javnom sektoru teško sprovodiva mera jer će njihova radna mesta braniti partije koje su ih tu postavile, ali da bi smanjenje zarada, nominalno ili kroz inflaciju, bilo jedno od rešenja. On tvrdi da ne postoji mnogo prostora za smanjenje subvencija, kao i da bi sve što je planirano trebalo sprovesti kroz opštu reviziju javne potrošnje.

- Mislim da MMF u pregovorima neće insistirati na povećanju PDV-a i akciza jer su i inače previsoki i da će pristati na deficit koji se kreće do četiri odsto BDP, dok će preostali deo „ispeglati“ inflacija. Ono što od ishoda pregovora sa međunarodnim institucijama više brine, to je utisak da vlada ne drži situaciju pod kontrolom, da nema čime da interveniše niti da u vladi postoji konzistentan pristup krizi, a tome u prilog ide i činjenica da više niko ne zna koje su mere stvarno planirane, koje su već počele da se realizuju i kakav je njihov efekat - kaže Šuković.

Šećer bi mogao da poskupi za čak 80 odsto na 40 centi za funtu (453 grama) usled nestašice na globalnom nivou, izjavio je Majkl Kolman, direktor firme "Ejsling analitiks" sa sedištem u Singapuru koja upravlja hedž fondovima u sektoru energetike i poljoprivrede


Kolman je u intervjuu za američku televiziju izjavio da postoji "velika rupa" u svetskom snabdevanju šećerom i da se u narednih šest do devet meseci ne nazire rešenje, prenela je agencija Blumberg.

Od početka godine je cena šećera porasla čak 88 odsto i dostigla rekordni nivo za poslednjih 28 godina, nakon što je najveći potrošač te sirovine, Indija, zabeležila najsušniji jun u poslednje 83 godine.

Drastočam skok berzanske cene šećera usledio je i zbog toga što su delove Brazila, najvećeg globalnog proizvođača tog prehrambenog proizvoda, pogodile znatno veće padavine nego što je uobičajeno, pa je bilo previše vlage pred žetvu šećerne trske.

Prema prognozi Međunarodne organizacije za šećer, očekuje se da će u 12 meseci zaključno sa septembrom 2010. svetska tražnja te sirovine premašiti proizvodnju za čak pet miliona metričkih tona.

Kolman je potvrdio da je moguće da će šećer poskupiti na 40 centi za funtu. Ta sirovina je na robnoj berzi u Njujorku pre dva dana vredela rekordnih 23,33 centa za funtu, dok je juče, u završnoj trgovini, prodavana za 22,21 cent.

Na drugom velikom tržištu strateški važnih sirovina u Londonu, metrička tona šećera je sinoć kotirala u rasponu od 589 do 569 dolara.

Iz kabineta potpredsednika Vlade Božidara Đelića, ministra za rad Rasima Ljajića i ministra ekonomije Mlađana Dinkića upućeni zahtevi za reviziju privatizacije


Najava takvog postupka koji bi trebalo da utvrdi potencijalne malverzacije naišla je na neodobravanje kod institucija koje su bile zadužene za privatizaciju, kao i kod stručnjaka, piše list Danas i navodi da valja podsetiti da je tokom 2003. godine direktor Agencije bio upravo aktuelni premijer Mirko Cvetković.

U Agenciji za privatizaciju kažu za da nisu dobili zvanično obaveštenje o nameri države da proveri sklopljene ugovore i ističu da su uvek radili u skladu sa zakonom.

"Kako smo razumeli izjave, to neće biti provera rada Agencije, već kupaca, da bi se ustanovilo da li je u nekim slučajevima bilo malverzacija, za koje je nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao što se to čini da je bilo u slučaju Zastave elektro. Mi smo u svakom slučaju otvoreni za svaki vid kontrole državnih organa“, kažu u Agenciji.

Međutim, bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović ne gleda blagonaklono na najnoviju inicijativu iz kabineta premijera Mirka Cvetkovića.

"Zašto Cvetković sada hoće da vrši reviziju privatizacije? Zašto to nije radio kada je bio direktor Agencije. Kada oni koji su sprovodili privatizaciju kažu da će revidirati to što su sami radili, to onda znači da su izbori veoma blizu, mnogo bliže nego što mislimo", smatra Pavlović, koji je funkciju prvog čoveka Agencije za privatizaciju obavljao do sredine 2004. godine.

Mijatović: Incijativa Vlade je politički marketing


Zbog neispunjenja ugovorenih obaveza novih vlasnika radnici mnogih preduzeća bili su prinuđeni na štrajk.
Aleksandru Vlahoviću, bivšem ministru za privredu i privatizaciju, takođe se ne dopada ideja. Kako kaže, treba biti oprezan sa takvim aktivnostima jer retroaktivno preispitivanje privatizacija izvan zakonskih okvira unosi rizičnost u postupak prodaje i ugrožava strana ulaganja.

"Postoje institucije koje se bave privatizacijom i među njima je osnovna Agencija, koja sprovodi i prodaju preduzeća i kontrolu privatizacije. I to treba tako da ostane. Agencija je ta koja je nadležna da vrši reviziju privatizacije, a po zakonu je dužna to da čini u periodu od dve godine po obavljenoj aukciji, odnosno pet godina posle sprovedenog tendera. Ako vlast hoće drugačije da se ponaša, onda prethodno mora da promeni zakonsku regulativu" kaže Vlahović.

Ekonomista Boško Mijatović smatra da je najnovija inicijativa Vlade „samo politički motivisani marketing koji ne treba shvatati suviše ozbiljno“.

On, međutim, podseća da je bivši ministar Aleksandar Vlahović na sličan način započeo svoju kampanju za ministra za privatizaciju pre više godina, kada je najavljivao „radikalno preispitivanje privatizacija i osnivanje komisije koja će to ispitati, a čiji izveštaj niko nikada nije video“.

Isto je, kako kaže, najavljivao i Dragan Maršićanin, kada je stupio na funkciju ministra privrede, pa od toga opet ništa nije bilo.

Dinkić:Raskinuti loše privatizacije


Mlađan Dinkić je kao minsitar ekonomije učestvovao u pregovorima za privatizaciju Zastave.
Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da je obaveza Agencije za privatizaciju da raskine postojeće ugovore o privatizaciji, svuda gde ima nepravilnosti. On kaže da Agencija mora i da podnese odgovarajuće krivične prijave protiv odgovornih ljudi.

"Mi, međutim, očekujemo da i drugi nadležni organi, kao što su tužilaštvo i policija, rade svoj posao, jer ima puno krivičnih prijava koje je Agencija podnosila u prethodnim mesecima, rekao bih i godinama koje nisu nikada procesuirali", kazao je Dinkić.

On je izrazio nadu da radnici neće morati da podsećaju nadležne institucije da moraju same da procesuiraju krivične prijave, jer Agencija redovno podnosi prijave protiv svih onih vlasnika na koje se osnovano sumnja da su zloupotrebili svoj položaj.

"Ali, ne znamo da je do sada ijedna istraga ozbiljno pokrenuta, kao i postupak protiv tih", rekao je ministar ekonomije i dodao da ni u jednoj zemlji u tranziciji privatizacija nije bila idealna, pa ni u Srbiji, gde je u proteklih osam godina zabeleženo oko 20 odsto neuspelih od ukupnog broja vlasničkih transformacija.

"To jeste otprilike neki prosek i u drugim zemalja istočne Evrope, nije se u Srbiji ništa drugačije dogodilo nego u drugim zemljama. Bitno je samo da se brže neke stvari rešavaju i tu vlada mora da poboljša svoj deo", rekao je ministar ekonomije i regionalnog razvoja.

Francuzi su neočekivano dobili dve ohrabrujuće vesti usred ekonomske krize koja snažno pogađa Evropu –po statističkim podacima objavljenim u poslednjoj nedelji, u junu je došlo do povećanja potrošnje i blagog pada nezaposlenosti. Uprkos prognozama, ekonomija je u drugom kvartalu porasla za 0,3 odsto, a potrošnja domaćinstava u junu porasla za 1,4 odsto. Rezultati u drugom tromesečju pokazuju rast potrošnje za 0,7 odsto, što se nije dogodilo od kraja 2007. godine

Inače obazrivi kada je u pitanju njihov džep, Francuzi su nastavili da troše, za razliku od većine njihovih evropskih suseda. Iako je Francuska poznata kao jedna od evropskih zemalja sa najvećim brojem nezaposlenih, njihov procenat je prvi put posle godinu dana pao za 0,7 odsto. U evrozoni nivo nezaposlenosti u junu je dostigao 9,4 odsto, ili oko 15 miliona nezaposlenih, što je najveći broj u poslednjih deset godina. Dobre vesti su bile utoliko manje očekivane jer ankete pokazuju da Francuzi odavno nisu bili toliko zaduženi kao u ovom periodu, da je budžet domaćinstava u padu, a da da direktori preduzeća ne očekuju izlazak iz krize pre kraja 2010. godine.

Neočekivano poboljšanje u junu objašnjava se time što se poklopilo sa početkom rasprodaja, koje su ove godine bile naročito izdašne, kao i sa boljom prodajom automobila, zahvaljujući pomoći vlade koja je ponudila hiljadu evra svima koji se otarase starih kola i kupe nova. Podaci o povećanju potrošnje ukazuju da je dosadašnja strategija francuske vlade bila dobra, za razliku od strategije mnogih evropskih zemalja. Ona se, u najkraćem, sastoji u tome da se pomogne preduzećima umesto potrošačima.

Za razliku od Velike Britanije, koja je smanjila porez na dodatu vrednost za sve potrošačke proizvode, nadajući se da će tako privući kupce i pokrenuti potrošnju, Francuska je ulagala u preduzeća kako bi sprečila njihovo zatvaranje i još veću nezaposlenost koja bi mogla da dovede do novih socijalnih tenzija. Osim preduzećima, pomoć je usmerena i ka nezaposlenima i onima sa malim primanjima.

Dok se britanska strategija pokazala skupom i neefikasnom, ciljane mere koje je primenila francuska vlada ne koštaju mnogo a pokazuju se plodotvornim.

Međutim, ekonomisti predviđaju da će već nakon leta doći do znatnog pogoršanja situacije. A za brojne stručnjake izlazak iz tunela još je daleko.