Komercijalna banka isplatila je u svojoj filijali u Subotici prvi kratkoročni poljoprivredni kredit "Kombank agrar" koji subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede. Kredit, obezbeđen robnim zapisom za skladištenje pšenice, isplaćen je nosiocu poljoprivrednog gazdinstva Stipanu Kujundžiću, saopšteno je iz Komercijalne banke. Kredit je odobren za pripremu proizvodnje i nabavku repromaterijala za prehrambenu proizvodnju (obrtna sredstva, opremu i ostalo), sa rokom otplate do godinu dana

Maksimalni iznos te vrste kredita je milion dinara, a efektivna kamatna stopa za "Kombank agrar" kredite je tri odsto na godišnjem nivou. Kredit se otplaćuje jednokratno, po isteku perioda korišćenja kredita. Sredstva obezbeđenja kredita su blanko menica korisnika kredita i robni zapis.

Neophodna dokumentacija za tu vrstu kredita je zahtev, koji se može podići u ekspoziturama te banke, fotokopija lične karte, poresko rešenje iz prošle godine i potvrda o izmirenim poreskim obavezama - ne starija od mesec dana. Prijem zahteva obavlja se u mreži 270 ekspozitura Komercijalne banke u zemlji.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, do sada je odobreno ukupno oko osam miliona evra subvencionisanih kratkoročnih kredita, a kratkoročni krediti prevashodno se podižu za nabavku đubriva, semena, za plaćanje radova na njivama i slično.

Rukovodstvo Evropske centralne banke (ECB) očekivano je odlučilo da zadrži postojeći, minimalni nivo referentne bančine kamate od jedan odsto, u iščekivanju da vidi kakav će uticaj imati ranije preduzeti napori za oživljavanje regionalne i globalne privrede

Svih 75 ekonomista koje je protekle sedmice anketirala agencija Rojters su izrazili očekivanje da ECB neće menjati baznu kamatu, treći mesec uzastopno.

- To nije uopšte bilo iznenađenje - prokomentarisao je odluku ECB Loran Bilke (Laurent), ekonomista kompanije "Nomura".

Bilke smatra da su čelnici ECB imali veoma mali prostor za menevrisanje, kad je reč o eventualnom daljem sniženju referentne kamate, imajući u vidu da je kratkoročna interesna stopa na finansijskom tržištu sada neznatno niža i da se kreće oko 0,35 odsto.

Predsednik ECB Žan-Klod Triše izjavio je da ekonomija zone evra do sledeće godine neće povratiti rast, ocenjujući da je interesna stopa od jedan odsto odgovarajuća u takvoj situaciji.

- Najnoviji podaci potvrđuju naš stav da je sadašnja stopa odgovarajuća. Ekonomija evrozone će ostati slaba u 2009, a posle faze stabilizacije, postepen oporavak sa pozivitvnim kvartalnim stopama rasta očekuje se sledeće godine - rekao je Triše.

On je ocenio da se očekuje da stope inflacije na godišnjem nivou privremeno ostanu u negativnoj teritoriji, pre nego što se vrate u pozitivnu kasnije ove godine.

Blumberg podseća da Triše tradicionalno koristi termin "odgovarajući" kada želi da naznači da ECB ne vidi neposrednog razloga da preduzme vanredne mere.

ECB je, inače, od oktobra minule godine snizila svoju referetnu kamatu za 3,25 odsto, ali je ta interesna stopa i dalje najviša u grupi najrazvijenijih zapadnih ekonomija. Referentna kamata u SAD kreće se u rasponu od nula do 0,25 odsto, dok je japanska centralna banka vlastitu baznu interesnu stopu krajem prošle godine snizila na minimalnih 0,1 odsto.

Banka Engleske (The Bank of England - BoE) odlučila je da osnovnu kamatnu stopu zadrži na rekordno niskih pola procenta, ali je uvećala program za kreditiranje otkupa vladinih obveznica i korporacijskih dugova više nego što se očekivalo - za 50 milijardi, na 175 milijardi funti sterlinga.

Bazna kamata BoE već pola godine je na istorijskom minimumu, dok je uvećanje sume za kreditiranje preduzeto sa ciljem da se u recesivnu domaću privredu ubrizgaju nove količine svežeg novca, u razdoblju od naredna tri meseca.

Ekonomista Kraljevske banke Škotske (Royal Bank of Skotland - RBS) Ros Voker ocenio je da je odluka BoE o uvećanju programa kreditiranja otkupa vladinih obveznica i dužničkih hartija ugroženih kompanija veliko iznenađenje, imajući u vidu da su eksperti prethodno verovali u upola manji rast sume tih sredstava.

U krugovima eksperata se smatra da je BoE, koja je u Velikoj Britaniji nadležna za vođenje monetarne politike, bila prinuđena na radikalniji potez, kad je reč o odluci o takozvanom kvantitativnom usporavanju, zbog dugotrajne recesije koja je nanela veliku štetu ostrvskoj ekonomiji. Postoji, međutim, bojazan da bi preveliki priliv svežeg novca u britansku privredu mogao da utiče na razbuktavanje inflacije koja je za sada pod kontrolom.

Britanski ministar finansija Alister Darling ocenio je da će predviđeni program kreditiranja omogućiti BoE da održi ciljnu inflatornu stopu na manje od dva odsto godišnje.

Kasni se sa terapijom jer nema političkog dogovora i jer Srbija nema snagu za primenu nepopularnih mera

Na redu penzije: Radovan Jelašić Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da vlada Srbije ponovo kasni sa primenom neodložnih ekonomskih mera, dodajući da „svaki dan koji propuštamo znači da će terapija biti gora”. „Ključno je pitanje koji ćemo lek primeniti”, kazao je on, ocenjujući da je osnovna prepreka za primenu terapije koja je Srbiji potrebna nedostatak političkog dogovora o merama koje treba sprovesti.

Govoreći o tome da u ovom trenutku neke zemlje primenjuju nepopularne mere i bez zahteva MMF-a, guverner je rekao da Srbija, za sada, nema snagu za takav potez. „Najgore je da MMF dođe, uspostavi dijagnozu, da određene predloge, ne dobije jasne odgovore, spakuje se i ode. Ključno je pitanje koji ćemo lek primeniti. Ako nema dogovora sa MMF-om nema novca ni od Svetske banke ni EU. Ne može ni Srbija, ni bilo ko drugi da kaže – meni trebaju pare, a neću zauzvrat ništa uraditi”, rekao je Jelašić.

On je ocenio da bi bilo najbolje da vlada Srbije sada smanji rashode, ističući da „to ne mogu biti oni koji su kresani paketom štednje, jer očito tu nema vajde”. „Moraju se ograničiti lična primanja. Ovako kako sada funkcionišemo neodrživo je na duži rok”, dodao je Jelašić.

Prema njegovim rečima, glavne teme razgovora sa MMF-om biće porez na dodatu vrednost (PDV), porez na dohodak, te porez na imovinu od „koga nema puno para”.

Jelašić je naveo da bi na redu mogle biti i akcize, koje su prema njegovom mišljenju već „doterale cara do duvara”.

Druga varijanta je da se nešto uradi kako bi se smanjili rashodi, ukazao je Jelašić, dodajući da se tako stiže do penzija, odnosno svega što je vezano za njih. „Ili ćete da povećate doprinose, ili da znatno poboljšate naplatu, ili da smanjite penzije. Država jedino ovakvom kombinacijom može da održi stabilnost javnih finansija”, kazao je Jelašić.

Kada je reč o načinu povećanja prihoda, Jelašić je kazao da u obzir dolazi „sve što će uvećati prihode, pa i PDV koji je, između ostalog, već dogovoren u aprilu ove godine”. „Nema smisla da ljudi gube vreme da meni objašnjavaju zašto povećanje PDV-a nije najbolja opcija. Svi to znamo, ali ako neko misli da je vlast izbor između dobrog i lošeg, a ne između lošeg i goreg, kao u ovom slučaju, onda se grdno vara”, kazao je Jelašić. „Hajde da izaberemo najmanje loše rešenje oko koga je moguće postići politički dogovor”, zaključio je guverner Jelašić.

Rusija će odobriti Srbiji kredit od milijardu evra, ali još razmatra uslove kredita, izjavio je u četvrtak ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin

"Odluka će biti pozitivna u korist Srbije", rekao je Konuzin u izjavi novinarima povodom predstojeće posete Beogradu ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva.

Podsetivši na pismo predsednika Srbije Borisa Tadića u martu u kojem je tražio od Rusije kredit od milijardu evra za stabilizaciju budžeta, izgradnju metroa i druge infrastrukturne projekte, Konuzin je rekao da je Medvedev odmah odgovorio da će Rusija "konstruktivno" razmotriti to pitanje.

"Srpska strana je izložila svoje shvatanje tih uslova pod kojim je spremna da uzme kredit i ruska vlada sada proučava koliko ti uslovi odgovaranju njenim mogućnostima", rekao je Konuzin, dodajući i da je Rusija pogodjena svetske ekonomske krize.

Predsednik Privredne komore Beograda (PKB) Milan Janković najavio je da će u drugom delu godine Komora promovisati Srbiju kao najbolje mesto za ulaganje u regionu u ovom trenutku


On je ukazao da su se investitori umorili od čekanja da prođe ekonomska kriza i da ih pritiskaju njihovi bankarski i drugi nosioci investitorskih zahteva, tako da Beograd može da se predstavi kao idealno mesto za ulaganje u hotele, odmarališta, organsku proizvodnju i prehrambenu industriju.

- Srbija i Beograd su idealni, zato što imaju mlade obrazovane kadrove, a kao tranzitno mesto između istoka i zapada mogu da budu najpogodnije tlo za ulaganje - ocenio je Janković.

On je istakao da je važno da beogradska privreda postane partner i da bude prijemčiva za evropske investitore, a prema njenoj strukturi treba odabrati pravu vrstu strategije.

- Ako želimo da uđemo u 21. vek, gledamo IT industriju, ako želimo ono što nosi osnovnu poruku - onda je to građevina, jer pokreće najveći broj preduzeća, ali uslužne delatnosti u ovom trenutku definitivno zauzimaju glavno mesto u beogradskoj privredi i treba da posluže kao orijentir za ulaganja i novo zapošljavanje - ukazao je Janković.

Napominjući da "nudimo svoje najkvalitetnije resurse, zato želimo da ulažemo u sebe", Janković je rekao da je to dobra prilika i za naše ljude iz dijaspore, koji imaju takve biznise u svetu, kao i njihove partnere, bilo da su iz metalne, prehrambene, proizvođačke, automobilske ili građevinske industrije.

Janković je preneo da je i ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić poručio građevinarima da će imati posla, jer će početi izgradnja 20.000 stanova, a kada građevina krene, krenu i 42 delatnosti, koje zapošljavaju više od 120.000 radnika.

Napominjući da svaka od 17 beogradskih opština ima neku atraktivnu ponudu za ulaganje, Janković je ukazao da je Obrenovac jedna od najatraktivnijih lokacija, ali to niko nikada nije istakao kao komparativnu prednost.

- Ta prednost je zato što se nalazi na okretnici, na autoputevima, na međunarodnom putu, u blizini aerodroma i evropskog tržišta, na dva sata kamionom. S druge strane su Rakovica, Lazarevac, te Mladenovac koji ima izuzetno atraktivnu turističku i svaku drugu ponudu, pa Grocka, jedan od najvećih proizvođača voća i povrća, zatim Palilula na međunarodnoj reci i opštine Stari grad, Savski venac i Vračar, kojima bi se svaki evropski grad podičio - rekao je Janković.

On je predložio da grad Beograd u stanogradnji doprinese kroz smanjene poreze i takse i naknade za građevinska zemljišta, i pomogne da do stana dođu lakše svi koji hoće da se presele iz centra grada u okolinu.

- Ako u Americi može da se gradi uz najskuplji kvadrat od 1.000 dolara, što je manje od 750 evra, zašto to ne bi moglo da se gradi za 550 evra u Beogradu i Srbiji, a pogotovo u prigradskim naseljima uz Koridor 10, koja su trenutno najzanimljivija za evropske investitore - rekao je Janković.