Velike kompanije koje posluju na tržištima zemalja bivše SFRJ u narednih nekoliko godina moraće da se povežu. U protivnom će zbog dolaska globalnih igrača biti osuđene na propast. Zbog toga treba očekivati desetak do 15 spajanja velikih kompanija iz iste branše, kaže za "Blic" Slobodan Vučićević, predsednik UO "Droga Kolinska".

Drugi važan razlog za spajanje kompanija, navodi on, jeste nedavno održani okrugli sto pod nazivom "Jugosfera" koji je organizovala Asocijacija menadžera Srbije, a kome su prisustvovali privrednici iz Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Srbije.
- Prema oceni svetskih stručnjaka, naš region se mnogo brže ujedinjuje na ekonomskom planu nego što je to bilo očekivano. Zbog toga je neophodno da se unapredi u veliko tržište koje će biti primamljivo za velike strane investitore. A eks-YU tržište je tržište od dvadesetak miliona stanovnika - kaže Vučićević.
Tako će, kaže on, spajanje, kupovina ili akvizicija velikih kompanija postati ekonomska neminovnost na našim prostorima.
Vučićević, međutim, ne može da licitira između kojih kompanija bi moglo doći do spajanja.
- Ne želim da otkrivam planove drugih kompanija, jer to nije korektno. Svi mi znamo koji je naš target, koje su firme koje mi želimo da kupimo, a ko želi da kupi nas. Nedavno su se u medijima pojavili napisi da se "Droga Kolinska" povezuje sa "Podravkom" i "Centroproizvodom" , ali to se neće dogoditi, jer je za kupovinu neke firme potrebno šest meseci, a da bi se spojili, zbog nejasnih vlasničkih struktura u "Podravki" bilo bi potrebno najmanje tri godine - kaže Vučićević.
S druge strane, ističe on, za neudruživanje sa "Frankom" koji je kao i "Droga Kolinska" lider na tržištu kafe i grickalica, ne postoji nijedan racionalan razlog da do toga ne dođe.
- Ekonomski je nelogično da se ove dve firme jednog dana ne nađu pod istom kapom, jer se radi o dva dominantna igrača koja se bave proizvodnjom turske kafe koja se na ovom podneblju najviše i pije. Imali smo razgovor na ovu temu, razmenili mišljenja, ali ništa konkretno. Tačnije sve je još u fazi predrazgovora - kaže Vučićević.
On, međutim, dodaje da se zemlje bivše SFRJ najbrže povezuju u ekonomiji, a najteže u politici. Pa ipak, kaže, nelogično je da Srbija sa Hrvatskom ima godišnju razmenu od milijardu dolara, a da u Hrvatskoj nema srpskih investicija, dok kod nas posluje 200-300 hrvatskih kompanija.
- Ne kažem da je to loše po nas, jer i to su strane investicije, ali je logično da mi sa našim kapitalom budemo prisutni tamo - kaže on.
Iako ne želi da veruje da u Hrvatskoj postoji animozitet prema srpskim proizvodima Vučićević, navodi primer "smokija" koji je megabrend, a koga na policama najvažnijih hrvatskih trgovinskih lanaca nema i to zato što su neki vlasnici lanaca otvoreno rekli da ga nikad neće ni biti.
- A sve zbog toga što problem sa našim investicijama i proizvodima u svojim glavama pre svega imaju njihovi političari, potom vlasnici lanaca, a zatim i potrošači. Međutim, kako je najbolja saradnja uvek ona koju imate sa susedima, očekujemo da ćemo u narednom periodu umesto sadašnjih 150 tona "smokija" na hrvatskom tržištu uskoro biti prisutni sa 500 tona prometa, koliko je logično da bude naše tržišno učešće u tom segmentu - kaže Vučićević.

Vlada će do kraja januara doneti uredbu o projektu masovne izgradnje jeftinih stanova u Srbiji, rekao je ministar Oliver Dulić.

"Mogu da obećam da će u ovoj godini, ukoliko bude zainteresovanih gradjevinara, a već ima zainteresovanih banaka, država početi izgradnju 10.000 stanova u celoj Srbiji“, izjavio je ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Oliver Dulić gostujući sinoć u emisiji "Intrevju sa Jugoslavom Ćosićem" na B92.

On je kazao da ukoliko bude završeno sve što je neophodno za realizaciju tog projekta za nekoliko meseci će moći da počne izgrdnja jeftinih stanova.

Ministar je podsetio da je država za to izdvojila iz budžeta dve milijarde dinara i dodao da to neće biti samo "prazna priča".

Dulić je kazao da cena kvadrata u Beogradu ipak neće moći da bude 500 evra, jer je to nemoguće, kao i da će cene zavsiti od zona u kojima se stanovi budu gradili.

On je pozvao sve privatnike koji imaju parcele i gradjevinsko zemljište da se uključe u ovaj projekat.

Milošu Bugarinu, koji sazvao vanrednu sednicu Privredne komore, nije jasno kako se dogodilo da sredstva MMF-a i EU nisu smirila kurs. – Niko ne traži fiksiranje kursa na bilo kom nivou, nas samo brine stabilnost poslovanja – kazao je Miroslav Miletić iz „Bambija”

Privrednici koji su pre nekoliko nedelja bacali drvlje i kamenje na guvernera Radovana Jelašića ovih dana su izgleda „spustili loptu”. Ne poriču da su njihovi gubici zbog slabljenja dinara preko noći nestali, naprotiv tvrde da su se dodatno – uvećali. Jer, na ukupan dug privrede od bezmalo 20 milijardi evra, pomeranje kursa za samo jedan dinar povećava ceo zajam za čak 20 milijardi dinara.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore, ne poriče da privreda zbog kursa trpi ogromne gubitke, ali o tome više ne želi da raspravlja sa novinarima. Kako objašnjava, takav dogovor postigao je sa guvernerom Jelašićem na sastanku krajem prošle godine. Da ne sedi skrštenih ruku dok se dugovi realnog sektora gomilaju, pokazuje činjenica da je za 21. januar zakazao vanrednu sednicu Privredne komore Srbije posle koje će zahtevi privrede biti poslati na adrese kreatora fiskalne i monetarne politike.

– Da ne bismo vodili medijski rat, utanačeno je da se rasprava o kursu institucionalizuje. Zato neću odgovoriti ni na jednu prozivku i optužbu, jer želim da ispoštujem ono što sam obećao – objasnio je Bugarin razloge svoje ćutnje.

Dodaje da ne želi da se bavi ni time da li druga strana poštuje dogovor, jer će on svoju reč održati kako ne bi dalje produbljivao sukob privrednika sa Narodnom bankom.

Na pitanje kako će se nositi sa kritikama da je kao i većina privrednika zanemeo čim ga je guverner opomenuo javno im lupivši šamar što se za svoje ciljeve bore preko novina, naš sagovornik odgovara:

– Nemam problem s tim. Po prirodi sam disciplinovan. Zaista nije primereno da se oko toga svađamo sa guvernerom – odgovara.

Ipak, Bugarin nije propustio da kaže da je na sastanku sa premijerom i guvernerom krajem prošle godine dobio uveravanja da će uplata „Fijatovih” 100 miliona evra i sredstava Međunarodnog monetarnog fonda uticati na stabilizaciju nacionalne valute. Nije mu jasno kako se dogodilo suprotno, ali zna da najmanje želi da se meša u sukob između Narodne banke i Vlade Srbije.

Prema saznanjima „Politike“, u vladi je postojao dogovor da se prodajom na tržištu 500 miliona evra od MMF-a i EU stabilizuje nacionalna valuta, ali da je Narodna banka, mimo tog dogovora, interno otkupila tu sumu deviza.

Miroslav Miletić, direktor koncerna „Bambi-Banat”, takođe ne vidi razlog da se tako oštro javno polemiše o kursu i takvim tonom.

– Ipak, mi nismo mala deca, ili priučeni ekonomisti da ne znamo zašto kurs raste i zašto smo mi protiv toga. Nije dobro to što je u Srbiji početak svake poslovne godine stresan, a sa stresom ne može da se planira. Mi smo svoje poslovne planove za ovu godinu zasnovali na kursu od 97 dinara za jedan evro, što znači da smo već na gubitku. Niko ne traži fiksiranje kursa na bilo kom nivou, nas samo brine stabilnost poslovanja – kazao je Miletić.

On ne misli da je neodgovorno to što se njegova firma zadužuje u evrima, iako bilanse iskazuje u dinarima. Bez obzira na to što guverner često tu zamerku upućuje privrednicima, Miletić objašnjava da nije reč o neodgovornosti već o nedostatku izbora.

– Prilikom pozajmljivanja često ne možemo između dva zla da izaberemo manje, jer nam se nudi samo jedno zlo – kaže naš sagovornik.

Isto tako, ne može ni sa odobravanjem da prihvati to što je guverner zamerio podstanarima koji platu primaju u dinarima a kiriju plaćaju u evrima.

– Izgleda da je guverner zaboravio kako je to biti podstanar. Tu izbora nema – kazao je Miletić.

Toplica Spasojević, prvi čovek ITM-a, za razliku od svojih kolega, zadržao je oštrinu u tonu i praktično ponovio ono što je pričao i pre nekoliko nedelja. Da su gubici i domaćih i stranih veliki i da on i njegove kolege traže predvidljivost poslovanja i uslove kakve ima njihova konkurencija iz regiona.

– Imao sam utisak da smo se razumeli na sastanku krajem prošle godine sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i guvernerom. Ko je omanuo, ne želim da spekulišem – kazao je Spasojević aludirajući na aktuelni sukob centralne banke i izvršne vlasti.

Ovakvim ponašanjem, uveren je on, ruši se poverenje u dinar i nema tog građanina koji će sada po preporuci guvernera – štedeti u dinarima.

Žmurke sa kursnom listom

I ove, kao i nekoliko ranijih godina pokazalo se da dinaru prijaju „visoke temperature”, šaljivim tonom juče su komentarisali aktuelno slabljenje dinara stručnjaci sa internet-portala Kamatica. Još od 2006. godine konstantno se ponavljaju ciklusi u kojima dinar jača u letnjim mesecima i osetno slabi u zimskim.

U periodima stabilnosti kursa uobičajena razlika između kupovnog i prodajnog kursa domaće valute prema stranim valutama je oko 2,5 odsto. U periodima kratkoročne nestabilnosti, ta razlika se povećava, pa građani plaćaju veće provizije. Pokazalo se da te razlike mogu biti povećavane i do 10 procenata, izračunali su stručnjaci Kamatice.

Uobičajena razlika između kupovnog i prodajnog kursa u bankama u 2008. godini se kretala od 2,5 do 3,6 dinara. Ovih dana kod pojedinih banaka ta razlika iznosi sedam dinara. Time se menjački poslovi pretvaraju u profitabilnije od poslova kreditiranja, jer se na dnevnom nivou ostvaruje provizija od blizu sedam procenata, upozoravaju iz Kamatice.

– Ovu razliku prati i povećanje razlike između kupovnih kurseva poslovnih banaka, kao i povećanje razlike između prodajnih kurseva poslovnih banaka. Kod kupovnih kurseva ovih dana raspon iznosi do 2,3 dinara, što bi značilo da ste, ukoliko prodate evre kod banke koja ima najniži otkupni kurs umesto kod banke koja ima najviši otkupni, prilikom prodaje 1.000 evra mogli izgubiti čak 2.300 dinara. Gotovo je identična situacija i kada je u pitanju prodajni kurs evra, odnosno kada građani kupuju evre – navodi se u analizi.

U Kamatici dodaju da su menjačnice generalno pokazale veću odgovornost prema svojim klijentima od poslovnih banaka. Čak i u periodima ekstremne nestabilnosti dinara, menjačnice su razliku između kupovnih i prodajnih kurseva za strane valute zadržavale u granicama prihvatljivosti i to najčešće u rasponu do tri odsto.

Za sada bez dogovora o kreditu EBRD „Srbijagasu”. – Nastavak razgovora najverovatnije 26. januara

Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj juče nije odobrila kredit od oko 150 miliona evra „Srbijagasu”, a razlog bi moglo biti to što je kreditor insistirao ne samo na kontroli tog novca, već je tražio i da ima uvid u sve buduće investicije te kompanije, saznaje nezvanično „Politika”.

Iskustvo dosadašnjih pregovora sa EBRD-om potvrđuje da ta banka hoće do tančina da zna gde završavaju njene pare, insistirajući na tome da novac ne bude ulagan u projekte koje „Srbijagas” radi s Rusijom, tvrdi naš izvor. On podseća da je svojevremeno zatraženo da se deo novca upotrebi za završetak gradnje Podzemnog skladišta gasa „Banatski Dvor”, ali pozajmica nije odobrena, jer je u ceo posao uključen upravo ruski „Gasprom”.

S obzirom na to da „Srbijagas” uglavnom posluje s „Gaspromom”, srpsko javno preduzeće treba da napravi projekte koji nemaju direktne veze s ruskim partnerom. Planirano je da se pare iz kredita EBRD, u nekoliko rata, iskoriste za kupovinu 250 do 300 miliona kubika gasa koji bi bio uskladišten u Mađarskoj, za razvoj gasovodne mreže, uz zaštitu životne sredine.

Deo novca iz kredita namenjen je i za izgradnju novog podzemnog skladišta gasa u Srbiji i za moguće gasno povezivanje sa susednim zemljama.

Pregovori bi trebalo da budu nastavljeni narednih dana, a kao novi datum pominje se utorak 26. januar. Iako se očekivalo da će ovo pitanje biti vrlo brzo rešeno, budući da je EBRD sam ponudio novac „Srbijagasu” još pre nekoliko meseci, ispostavilo se da ta transakcija nije puka formalnost, te da je sporan uslov oko kontrole budućih ulaganja. Međutim, ispunjavanje tog uslova moglo bi da dovede do problema sa drugim kreditorima i investitorima u gasne projekte.

BELGRADE -- The number of passengers traveling to other European countries from Belgrade’s Nikola Tesla airport has increased since the lifting of the EU visa regime.

This is according to the airport, that stated it recorded an increase in the number of passengers to European capitals of more than 20 percent compared to the same period last winter.

More passengers have travelled to Milan, Munich, Prague, Rome, and Vienna, while the recently introduced line to Budapest has close to 80 percent of seats sold on each flight, according to the same source.

Prema istraživanju Svetske banke o uslovima poslovanja i vođenja biznisa za 2010. godinu, Srbija se nalazi na 88. mestu na listi od 183 zemlje, izjavio je danas saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović.

Jedan od parametara za konačnu ocenu bio je i ambijent za obavljanje poslova na tržištu, odnosno započinjanje biznisa - potrebno vreme, papirologija, troškovi, administracija..., ukazao je Đogović i istakao da Srbija tu beleži poboljšanje u odnosu na 2009. godinu i skok sa 108. na 73. mesto.
Kada je reč o dobijanju različitih građevinskih dozvola, Srbija zauzima približno istu poziciju kao 2009. godine, rekao je on, precizirajući da postoji blago pogoršanje i pad sa 172. na 174. mesto.
Srbija je, što se tiče poreza i poreskih stopa, sa 126. mesta u prošloj godini pala na 136. mesto u ovoj godini, a blagi pad beleži se i kod barijera vezanih za obavljanje uvozno -izvoznih poslova, i to sa 67. na 69. mesto, rekao je Đogović.
On je ocenio da se takva pozicija Srbije u oblasti uvozno -izvoznih poslova beleži ne zbog pogoršanja u zemlji, već verovatno zato što se u Srbiji ništa nije menjalo, dok su druge zemlje imale poboljšanje.
Govoreći o stečajnom postupku, odnosno poslovima oko zatvaranja preduzeća, Đogović je ukazao da je pozicija Srbije nepromenjena u odnosu na prošlu godinu, pa je ona i dalje na 102. mestu.
Đogović je ukazao da je pomenuto istraživanje realizovano krajem prošle godine i naveo da se na prvom mestu te liste nalazi Singapur, potom slede Novi Zeland, Hong Kong, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija.
Od zemalja u okruženju, ispred Srbije su Makedonija (32. mesto), Bugarska (44. mesto), Mađarska (47. mesto), Slovenija (53. mesto), Crna Gora (71. mesto), Albanija (82. mesto), a iza Hrvatska (103. mesto) i Bosna i Hercegovina (116. mesto).

Izvršni direktori najvećih banaka sa Volstrita priznali su danas pred američkom istražnom finansijskom komisijom da su potcenili ozbiljnost finansijske krize 2008. godine i da su doneli loše odluke

Oni su, međutim, pred pripadnicima Komisije za ispitivanje finansijske krize branili svoje visoke bonuse i plate.

"Amerikanci su besni i imaju pravo da budu besni zbog velikih bonusa koje su banke isplatile pošto su dobile milijarde dolara pomoći od države", rekao je predsedavajući komisije Fil Andželidis izvršnim direktorima četiri najveće banke.

On je obećao "ispcrpnu i fer istragu" o onome što je finansijski sistem SAD "oborilo na kolena".

Izvršni direktor i predsednik Američke banke Brajan Mojnihen rekao je da će ove godine osnovice plata biti više nego 2008, ali da će i dalje biti niže od nivoa pre ekonomske krize.

"Razumemo bes koji osećaju mnogi građani. Zahvalni smo na pomoći koju smo dobili od poreskih obveznika", naveo je Mojnihen.

Dodao je da "velika većina" zaposlenih u toj banci nije imala nikakvu ulogu u ekonomskoj krizi i da ne zaslužuje da bude kažnjena manjim platama.

Džejmi Dajmon, izvršni direktor Džej Pi Morgan čejsa (JPMorgan Ćase & Co), jedne od najstarijih firmi za finansijske usluge na svetu, rekao je da je većini zaposlenih "značajno smanjena plata u 2008".

Naveo je da će njegova kompanija nastaviti da plaća ljude "na odgovoran i disciplinovan način" kako bi privukla i zadržala najtalentovanije.

Predsednik kompanije za pružanje finansijskih usluga "Morgan Stenli" (Morgan Stanley) Džon Mek izjavio je da je kriza bila "moćni poziv na buđenje" njegovoj firmi.

Rekao je da on nije uzeo bonus u 2009, kao i da je njegova banka "dovela u red sistem plaćanja kako bi obeshrabrila preterane rizike".

I direktori ostalih banaka naveli su, takođe, da su njihove kompanije "stegle kaiš" kada se radi o bonusima i provizijama, kako bi povratili deo novca izgubljenog tokom krize.

Urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi Stojan Stamenković izjavio je danas da su nerealne procene da kurs evra bude 150 dinara, naglašavajuhi da je realan onaj kurs i ona cena koja se formira na tržištu

"Ma kakvih 150! To što nekome kvari biznis planove pomeranje kursa od dva ili tri posto, to je njegov problem više nego problem i Centralne banke i Vlade", rekao je Stamenković u izjavi Tanjugu, komentarišući današnju izjavu direktora Instituta za tržišna istraživanja Miloja Kanjevca "da je u ovom trenutku realna vrednost evra oko 150 dinara".

Komentarišući polemike u domaćoj javnosti oko kretanje kursa dinara, Stamenković je ukazao da se pitanje svodi na to da li je NBS trebalo intenzivnije ili ne da interveniše.

"Ja mislim da nije morala, jer ako bi mi vodili neku politiku intervenisanja na tržištu, tako da kurs ostane fiksan, na kraju bi bile potrošene devizne rezerve", smatra poznati ekonomista.

"Narodna banka je, koliko vidim, danas intervenisala i kurs evra nešto je manji u odnosu na jučerašnji, i ja ne vidim ništa dramatično sa kursom da se dogodilo", rekao je Stamenković.

BELGRADE -- Prime Minister Mirko Cvetković said that the National Bank of Serbia (NBS) should take responsibility for the decrease in the value of the domestic currency.

Cvetković said in Belgrade on Wednesday that the state, with its budget policies and measures over the last several months, had not caused the dinar (RSD) to decrease in value in any way.

He added that the NBS should have foreseen that the demand for buying foreign currency was going to increase at the end of the year, and that stronger and timely interventions would be needed to stabilize the exchange rate of the domestic currency.

“I expect that the NBS, as an independent institution, but at the same time a partner of the government in creating economic policies, will implement goals according to monetary policies, and not allow its officials to make statements that transfer responsibility for their mistakes to the government,” Cvetković said.

The dinar today reached yet another all-time low against the euro, with the official exchange rate at RSD 97.3443.

The central bank reacted by selling EUR 23mn at an auction spot sale of foreign exchange in order to prevent fluctuations in the exchange rate, a statement carried by Tanjug news agency said.