"Naftna industrija Srbije" na kraju septembra prvi put je od privatizacije poslovala pozitivno. Za devet meseci ove godine ubeležila je neto dobit od 2,67 milijardi dinara, dok je u istom periodu 2009. bila u minusu 6,8 milijardi. Ipak, građani pre marta naredne godine ne treba da očekuju da će se cena akcija značajno povećati.


Za deoničare NIS-a, kako kažu stručnjaci, dobro je što je ova kompanija počela da posluje s dobitkom, ali drastične skokove na Beogradskoj berzi ne treba očekivati. Nenad Gujaničić, iz brokerske kuće "Sinteza invest grupa", kaže da što su bolji poslovni rezultati, to je bolje za deonice. Ali, dodaje on, do februara ili marta naredne godine ništa se bitnije neće promeniti kada je reč o ceni akcija.


- Zasad je glavna odrednica za trgovinu obavezna ponuda za preuzimanje deonica koju će NIS dati u februaru po 4,8 EUR za akciju. Ovo što su poslovali pozitivno, dobro je, ali nije dovoljno - ističe Gujaničić.


Od januara do septembra NIS je prihodovao 119,5 milijardi u poređenju sa 82,34 milijarde u isto vreme 2009. Prihodi su najviše povećani od prodaje na domaćem tržištu.


- Radimo na poboljšanju tekućih rezultata, i to se vidi u ostvarenim finansijskim pokazateljima za prvih devet meseci. U trećem kvartalu ostvareni su dobri rezultati - kažu u NIS.

Kragujevac -- Šest italijanskih firmi koje se bave proizvodnjom automobilskih delova i sklopova za Fijat sledeće godine napraviće pogone u industrijskoj zoni Korman polje.

Kako je izjavio zamenik gradonačelnika Kragujevca Nebojša Zdravković, vođa tima za saradnju grada sa Fijatom, “država je iz Nacionalnog investicionog plana obezbedila 500 miliona dinara za sređivanje obodne infrastrukture za industrijsku zonu koja će biti osnov nove srpske automobilske industrije”.

„Imamo definitivno potvrđeni spisak od šest firmi koje će da prave najvažnije delove i sklopove za Fijat. Novi model automobila, koji će se proizvoditi u Kragujevcu, treba serijski da počne da se pravi u početku 2012. godine, dok će probna proizvodnja krenuti već u novembru 2011. godine“, kaže Zdravković.

On je naglasio da će do tada morati da bude završeno sve što je država preuzela na sebe.

„To znači da će biti završen autoput do koridora 10, što je osnovni uslov koji Italijani traže, a uz to i sve što je potrebno da Italijani unutar industrijske zone razvedu svoju infrastrukturu. Fijat će, kako je obavezan ugovorom, zaposliti u svojoj fabrici 2.433 radnika, a komponentaši će uposliti još tri do četiri puta više radnika“, kaže Zdravković.

Firme, koje će po odobrenju Fijata prve naredne godine izgraditi fabrike u Korman polju, praviće sve vitalne delove za automobile, pre svega za novi model Fijatovog vozila koji će se, kako je menadžment ove kompanije najavio, prodavati uglavnom na tržištima EU i na ostalim kontinentima.

Prema planu koji država treba da finansira, u industrijskoj zoni Korman polje, površine 134 hektara, bescarinska zona koja pripada Fijatu zauzima 65 hektara zemljišta. 
Osim što je zona, koja je istovremeno i bescarinska za sve proizvođače vezane za automobilsku industriju i izvoze više od 70 odsto proizvoda, naslonjena na novi autoput koji povezuje grad sa koridorom 10, ona ima i alternativni pravac na južnom obodu.

Taj put biće obnovljen u dužini od tri kilometra tokom narednih par meseci. Uz to, do polovine naredne godine biće izgrađeno i tri kilometra gasovodne mreže, isto toliko kanalizacije i 2,5 kilometra vodovodne mreže. Država treba da u sklopu svojih obaveza izgradi i gasnu i trafo-stanicu.

Od 134 hektara zemljišta, koje zahvata industrijska zona Korman polje, pod sudskim sporom je još 20 hektara. Iako to zemljište ne pripada delu na kome će Fijat praviti pogone potrebne za proizvodnju vitalnih delova, na njemu svoje pogone treba da grade kompanije koje će raditi za automobilsku industriju.

Vlasnici zemljišta, koji imaju oko 120 parcela, traže za ar cenu od 4.000 evra, dok su sudski veštaci procenili da zemljište vredi dva puta manje - 2.000 evra po aru.

Beograd -- Predstavnici belgijske kompanije "Delez" za dva ili tri meseca završiće pregovore o preuzimanju akcija u Delta Maksiju, kaže ministar Slobodan Milosavljević.

On je gostujući u Kažiprstu B92 rekao da su ga predstavnici belgijskog trgovinskog lanca posetili pre nekoliko nedelja i obavestili o toj nameri.

"Mene su posetili predstavnici kompanij "Delez" pre dve do tri nedelje i rekli su mi da imaju interesovanja i da razgovaraju o preuzimanju jednog dela akcija vlasništva nad Delta Maksijem", kaže Milosavljević.

"Ono što ja znam da bi u vrlo skorom vremenskom periodu verovatno u naredna dva do tri meseca taj dogovor morao da bude napravljen", neveo je ministar.

On je ocenio i Srbija nije dovoljno atraktivna za dolazak velikih trgovinskih lanaca zbog niske kupovne moći, veličine tržišta i zbog postojanja jakih igrača na tržištu.

"Mi se borimo da svi dođu kod nas ali očigledno da se to ne dešava", objasnio je Milosavljević. Prema njegovim rečima izostanak dolaska Karfura i Oršana koji je sam najavljivao posledica je najava da će Ikaea doći, ali je i dolazak te kompanije pod znakom pitanja zbog uslova koje ta kompanija postavlja Srbiji.

Beograd -- Srbija će od 1. januara moći da izvozi nameštaj u Rusiju bez carina, kako predviđa Sporazum o slobodnoj trgovini dve zemlje.

Sekretrar Udruženja za drvnu industriju Privredne komore Srbije Vladimir Burda je da to istovremeno znači bescarinski izvoz nameštaja za kuhinje, dnevne i spavaće sobe i u Belorusiju i Kazahstan.

To će naše proizvode učiniti konkurentnijim, jer će biti jeftiniji za 20 odsto od nameštaja iz drugih zemalja, ali je potrebno da ti proizvodi imaju status srpskog proizvoda, odnosno da 51 odsto delova bude iz Srbije, ukazao je Burda predstavnicima drvnih klastera Srbije i Slovenije koji pregovaraju o zajedničkoj proizvodnji za izvoz na treća tržišta.

On je takođe upozorio da sav nameštaj koji ide na rusko tržište mora imati GOS standard, što će prethodno ocenjivati posebna komisija iz Rusije.

Predstavnik slovenačkog klastera drvne industrije Bernard Likar je predočio da slovenačka vlada ima proseban program kroz koji finansira strateška bilateralna partnerstva, u okviru kojih se vode i pregovori srpske i slovenačke drvne industrije.

Predstvnik PKS-a Rašo Milić je rekao da Srbija ima 2,25 miliona hektara pod šumama, od čega četinari čine samo 12 odsto, najviše je bukovih šuma 40 odsto i hrastovih oko 28 odsto. Problem je što je drvo iz godine u godinu sve lošijeg kvaliteta, tako da samo 40 odsto predstavlja tehničko drvo, a 60 odsto ogrevno.

Godišnje oko milion kubika drveta ide u preradu, ali je u izvozu rezanih ploča i građe za devet mesci ostvaren deficit od 28 miliona dolara, dok je sa nameštajem situacija mnogo bolja, što je doprinelo da ukupan suficit u razmeni bude 28 miliona dolara.

Milić je dodao da je ove godine ostvaren rast izvoza od 10 odsto, što je još uvek manje za 30 odsto nego 2008. godine. Sa Slovenijom smo ostvarili suficit, jer smo imali izvoz od 20 miliona, a uvoz od 7,5 miliona miliona dolara.

Na sastanku je konstatovano da na ruskom tržištu šansa postoji pre svega u izvozu kvalitetnog nameštaja od masiva i ukazano da treba uspostavljati kontakte sa investitorima koji grade objekte po sistemu "ključ u ruke", jer su ruski investitori uglavnom verni poslovnom partneru, koji se pokaže pouzdan u prvom poslu.


Likar je dodao da je u Sloveniji pod šumama 62 odsto teritorije, od čega su 60 dosto četinari, a 40 odsto lišćari, što je komplemetarno resursima Srbije, koja ima mnogo više lišćara, ali joj nedostaju četinari.