Preduzeće Termoelektrane i kopovi "Kostolac", "Elektroprivreda Srbije" (EPS) i kineska mašinsko-energetska kompanija CMEC potpisali su juče ugovor o revitalizaciji dva bloka termoelektrane "Kostolac B", vredan 250 mil EUR.

Kako je rečeno na konferenciji, ugovorom je predviđena i izgradnja sistema odsumporavanja za blokove 1 i 2 u toj elektrani, a rok za završetak posla je 30 meseci od obezbeđivanja zajma.

Generalni direktor EPS-a Dragomir Marković je kazao da će u okviru tog projekta biti izgrađeni i pruga, luka na Dunavu i put neophodan za prevoz krečnjaka potrebnog za sistem odsumporavanja i prevoz opreme. On je rekao da će 220 mil EUR biti obezbeđeno iz kredita, a preostala suma će biti iz sredstava EPS-a.

Marković je kazao da bi zahtev za kredit Ministarstva finansija Srbije trebalo da uputi za nedelju dana kineskoj vladi, dodavši da očekuje odobravanje tih sredstava za dva do tri meseca, iako je ugovorom predviđeno da se ta sredstva dobiju za šest meseci.

Ministar energetike Srbije Petar Škundrića rekao da je ugovor sa CMEC deo međudržavne strateške saradnje Srbije i Kine i izrazio očekivanje da će kredit biti odobren u kratkom roku. Predugovorom sa kompanijom CMEC, potpisanim 3. februara, osim prve faze projekta koji je juče potpisan, predviđeno je i povećanje kapaciteta površinskog kopa "Drmno" na 12 miliona tona godišnje sa izgradnjom novog bloka B3.

Direktor EPS-a Dragomir Marković je precizirao da bi realizacija druge faze trebalo da počne 2014. godine. Prilikom potpisivanja predugovra, rečeno je da će se projekat finansirati kreditom kineske Eksim banke u iznosu od 85%, što je 1,06 mlrd USD, a preostalih 15% sredstava obezbediće "Elektroprivreda Srbije" i TE Kostolac.

Saradnja Kine i Srbije u obnovi TE-KO "Kostolac" deo je međudržavnog sporazuma potpisanog u avgustu 2009. godine u Pekingu, tokom posete najviše državne delegacije Srbije.

Radnici i mali akionari zrenjaninske fabrike lekova "Jugoremedija" uložili 383.000 EUR u osnivački kapital nove fabrike. Podigli su kredite, prodali zemlju i automobile i uspeli da sakupe 83.000 EUR za kupovinu zemljišta u industrijskoj zoni jugo-istok Zrenjanina i još 300.000 EUR da bi počeli gradnju skladišta, upravne zgrade, a uskoro i proizvodnog pogona "Luxol farmacije". Fabriku grade sami radnici pre ili posle radnog dana u "Jugoremediji".

Nova fabrika je šansa i za "Jugoremediju". Da bi dobili GMP sertifikat moraju iz kruga fabrike da izmeste proizvodnju betalaktanskih antibiotika. "Jugoremedija" bi tako u "Luxol" uložila postojeću, 30 godina staru opremu, a vlasnici nove fabrike - pogon i zemljište, dok bi antibiotike proizvodili zajednički.

Inače, država je vlasnik 42% "Jugoremedije". Uskoro će se ona ponovo prodavati i moguće je da će neko uz akcije malih akcionara otkupiti većinski paket.

- Ova fabrika znači i otvaranje 50 novih radnih mesta - kaže Milena Zlokas, direktorka "Luxol farmacije".

- Mesec dana smo zaustavili gradnju, jer nam je inspekcija zabranila. Nismo imali lokacijsku dozvolu za skladište i upravnu zgradu. Bilo je sporno, jer se ispostavilo da ne postoji plan detaljne regulacije za industrijsku zonu. Sad smo je dobili i nastavljamo gradnju. Od pokrajinskog Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove moramo još da dobijemo dozvolu za gradnju proizvodnog pogona. Obećali su da će je izdati čim podnesemo sve potrebne papire - dodala je ona.

Radnici "Jugoremedije" već jednom su morali da pobede sistem. Raskinuta je neuspešna privatizacija, ali su mali akcionari godinama protestovali. Među retkima su, koji su posle propale privatizacije, firmu "digli" na noge i radili punom parom.

- Ušli smo u ovaj posao, jer smo rešili da sudbinu uzmemo u svoje ruke - kaže Branko Topalov, radnik "Jugoremedije" i suvlasnik buduće fabrike.

- Imali smo loše iskustvo sa prvom privatizacijom. Da se to ne bi ponovilo, osnovali smo svoje preduzeće, dodao je Topalov.