Predstavnici malih akcionara "Beogradske industrije piva" razgovarali su juče (18. februar 2010. godine) sa nadležnima u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja o daljoj sudbini tog preduzeća nakon raskidanja kupoprodajnog ugovora sa konzorcijumom litvanske "Alite" i švedskog "United Nordic Beverages". Prema rečima Miodraga Radovanovića, predsednika Sindikata BIP-a, nadležni u Ministarstvu su se složili sa stavom zaposlenih da što pre treba pronaći strateškog partnera za BIP.

- Rečeno nam je da je država zainteresovana za opstanak BIP-a. Prvi korak će biti imenovanje privremenog zastupnika kapitala radi daljeg upravljanja društvom. Taj organ će istovremeno i ispitati da li su u proteklom periodu u preduzeću počinjene malverzacije i nepravilnosti. Čim to bude završeno krenuće se u novi privatizacioni proces. Mi smo predstavnicima Ministarstva dostavili spisak pivara i investicionih fondova koji su u biznisu sa pivom, a koji su zainteresovani za kupovinu BIP-a međutim u ovom trenutku ne bih mogao da otkrivam imena - kaže za "Danas" Radovanović.

Predsednik udruženja "Novi akcionar" Vojislav Ćorović takođe kaže da je najvažnije da BIP pronaže dobrog strateškog partnera i da je država odlučna da preduzeće treba da nastavi sa daljim radom.

- Smatramo da je država dužna da nam nadoknadi štetu koju je naneo dosadašnji vlasnik i detaljno ispita poslovanje preduzeća. Očekujemo da će se procesuirati sve krivične prijave koje je podnelo naše udruženje, a i država bi trebalo da tuži bivšeg vlasnika zbog zloupotreba počinjenih - zaključuje sagovornik lista "Danas".

Skoplje -- Privredna komora Srbije i Privredna komora Makedonije organizuju u Skoplju "Srpsko - makedonski poslovni savet".

U privrednoj delegaciji Srbije, koju će predvoditi predsednik PKS Miloš Bugarin, biće predstavnici ministarstva trgovine i usluga, ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ministarstva poljoprivrede i ministarstva finansija, kao i 59 domaćih preduzeća, najavljeno je iz PKS.

Prvi sastanak će biti održan na graničnom prelazu Preševo-Tabanovce, gde će sa nadležnim graničnim organima Srbije i Makedonije razmatriti pitanja funkcionisanja carinskih procedura i unapredjenje rada carinskih organa.

U Skoplju će makedonsko ministarstvo ekonomije i PKM, kao i makedonska Agencija za inostrane investicije i Direkcija za razvojno - tehnološke zone održati prezentacije svojih potencijala, nakon čega će biti organizovan biznis forum na kome će se susresti srpski i makedonski privrednici.

Predstavnici srpskih preduzeća rekli su da od ovog skupa očekuju unapređenje saradnje i još bolji plasman proizvoda na makedonsko tržište.

Direktor kompanije "Alfaplam" iz Vranja, koja se bavi proizvodnjom aparata za domaćinstvo, Velin Ilić je izrazio očekivanja da će sastanak sa makedonskom delegacijom potvrditi "ne samo deklarativno već i suštinsko poboljšanje privredne saradnje Makedonije i Srbije".

Ilić je najavio da će na sastanku postaviti pitanje zaštite privrednika odgovarajućim standardima koje trenutno nemaju ni Srbija ni Makedonija.

Neophodno je, prema njegovim rečima, "da svi imaju iste evropske standarde kao i svojevrsnu laboratoriju za ispitivanje proizvoda kako bi se na tržištu sprečila prodaja svega i svačega".

Direktor Niške mlekare Zvezdan Gavrilović je rekao da će na poslovnom savetu biti razmatrano i uprošćavanje papirologije neophodne za promet robe preko granice.

"Niš je udaljen od Skoplja 200 kilometara, a treba nam tri dana da roba stigne do glavnog grada Makedonije. Iskoristićemo priliku da razgovaramo o tome, jer je naša roba ima kratak rok trajanja", kazao je Gavrilović dodajući da će Niška mlekara uz pomoć PKS pokušati da se poveže sa novim partnerima.

Beograd -- Republička agencija za telekomunikacije (Ratel) danas će Telenoru uručiti licencu za fiksnu telefoniju u Srbiji.


Telenor je bio jedini učesnik na tenderu za drugu licencu fiksne telefonije na srpskom tržištu, kojom se ukida monopol državne kompanije Telekom Srbije u toj oblasti.

Istovremeno, Danas piše da trenutno jedini operater u fiksnoj telefoniji Telekom Srbija i Telenor nisu postigli dogovor oko cene zakupa Telekomovih kapaciteta tako da će problem morati da reši Republička agencija za telekomunikacije kao regulatorno telo.

Kompanija Telenor saopštila je u januaru, po proglašenju za pobednika na tenderu za dodelu licence, da će morati da uđe u razgovore sa Telekomom oko zakupa infrastrukture kako bi mogli da ispune obaveze iz licence i za godinu dana počnu sa radom. Tada je saopšteno da će Telekomu dati fer ponudu zasnovanu na međunarodnim standardima u toj oblasti.

Međutim, kako saznaje Danas, pre nekoliko dana Telenor je dobio Telekomov cenovnik koji im ne odgovara. U takvoj situaciji sada postoji mogućnost da Republička agencija za telekomunikacije proglasi Telekom za operatera sa dominantnim učešćem na tržištu (u toj oblasti) i da kao regulatorna agencija ona odredi cene po kojima bi Telenor zakupio Telekomove kapacitete.

U kompaniji Telenor nisu mogli zvanično da potvrde da su razgovori završeni. „Telenor je Telekomu ponudio fer ponudu. I dalje smo spremni da uradimo svoj deo posla što se tiče ulaganja u infrastrukturu i očekujemo od RATEL-a da cene i pristup infrastrukturi Telekoma reguliše u skladu sa važećim međunarodnim standardima i svojim mandatom“, rekli su nam u toj kompaniji.

S druge strane, u RATEL-u nisu hteli da komentarišu slučaj jer još nisu dobili zvanično obaveštenje o ishodu razgovora dve kompanije, ali tvrde da neće biti problema po pitanju iznajmljivanja infrastrukture.

Da je ovakav ishod očekivan moglo se naslutiti i iz izjave ministarke za telekomunikacije Jasne Matić koja je još pre početka razgovora Telekoma i Telenora izjavila da ne očekuje da će se dogovoriti i da će sve morati da reši RATEL.

 

Za licencu Telenor je platio 1,05 miliona evra i ima rok od godinu dana da počne da pruža usluge fiksne telefonije i ADSL pristupa interenetu. Ta kompanija u Srbiji ima oko 2,8 miliona korisnika mobilne telefonije, a deo je norveške telekomunikacione grupe Telenor, koja posluje u 14 zemalja.

Beograd -- Do isteka roka za dostavljanje zahtev za otkup tenderske dokumentacije za Galeniku podnela su četiri zainteresovana investitora.

U Agenciji za privatizaciju kažu da su u pitanju "tri renomirane farmaceutske kompanije i jedan internacionalni finansijski investitor".

U Agenciji za privatizaciju za B92 su rekli da je jedna od kompanija koje su otkupile tendersku dokumentaciju za Galeniku striktno insistirala na tajnosti ove informacije i da su ovim čak uslovili svoje učešće na tenderu za privatizaciju najveće srpske državne farmaceutske kompanije.

"Jedan od potencijalnih kupaca Galenike bio je jasan u stavu da se neće pojaviti na tenderu ukoliko bude objavljeno da su otkupili tendersku dokumentaciju", objasnili su Agenciji razlog zbog kojeg do 19. marta kada je rok za podnošenja "pisma o namerama" zainteresovanih kompanija, neće otkrivati imena onih kompanija koje su otkupile tendersku dokumentaciju.

U Agenciji je objašnjeno da će zainteresovane kompanije u drugom delu predkvalifikaionog tendera poslati "pismo o namerama" u kojem će objasniti strategiju i planove za privatizaciju.

"U pismu o namerama oni će objasniti koji procenat vlasništva bi otkupili i pod kojim uslovima. Trebalo bi da daju cenu, socijalni program, kao i planove za dalje investicije. Tek tada će na osnovu tih podataka ljudi iz ministarstva odlučati da li su zainteresovani ozbiljni kupci i mogu li učestvovati na tenderu. Poslednja faza je raspisivanje tendera", objašnjavaju u Agenciji.

Državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić za B92 je ranije rekao da veruje da će biti ozbiljno zainteresovanih za Galeniku. On kaže da od broja zahteva, odnosno pisama zainteresovanih zavisi i da li će biti raspisan tender i privatizovana ova farmaceutska kompanija.

"U danima koji slede ostaje da analiziramo pismo, da vidimo ko su zainteresovani strateški partneri i pod kojim uslovima bi oni učestvovali u privatizaciji“, kaže Ćirić.

On podseća i da cilj bio „da se ne ide odmah na raspisivanje tendera već da vidimo kakva je ta stvarna zainteresovansot, ko je je zainteresovan i pod kojim uslovima. Da vidimo da li neki prag koji smo postavili, a to je da nećemo prodavati većinski paket, odnosno 70 ili 80 odsto Galenike, realan“.

"Takozvani pretkvalifikacioni tender će pokazati i da li je sada vreme za privatizaciju Galenike ili ne", kaže Ćirić, a prema ranijim najavama zvaničnka, cena ispod koje se neće ići u dalju privatizaciju Galenike je oko 300 miliona evra.

Beograd -- Nemačka kompanija Nordcuker AG, jedan od vodećih proizvođača šećera u Evropi, namerava da proda svoj većinski udeo u četiri šećerane u Srbiji.

Kako prenose nemački mediji, ta kompanija sa sedištem u Braunšvajgu se odlučila na opsežne mere štednje. Nordcuker do sezone 2014/2015 planira da uštedi čitavih 67 miliona evra, a do tog roka planirano je i otpuštanje 300 od ukupno pet hiljada zaposlenih.

Nemački proizvođač šećera u finansijske probleme je navodno dospeo početkom prošle godine kupovinom danskog proizvođača šećera i bioetanola Danisko, koju je preimenovao u „Nordik šugar“.

Jedna pod prvih mera štednje, pišu mediji, biće prodaja udela u šećeranama u Srbiji. Nordcuker poseduje šećerane u Baču, Vrbasu, Pećincima i Kovačici.

Nordcuker je na srpsko tržište ušao 2006. preko kompanije MK komerc, Miodraga Kostića. Dve kompanije osnovale su zajedničko preduzeće pod imenom Sunoko, u kojem nemačka kompanija ima 51 odsto vlasništva.

Pored šećerana u Srbiji, Nordzuker, kako se navodi na sajtu kompanije, poseduje pet šećerana u samoj Nemačkoj i šećerane u Danskoj, Finskoj, Litvaniji, Poljskoj, Slovačkoj i Švedskoj.

BELGRADE -- The National Bank of Serbia sold on Thursday EUR 10mn at the interbank market to bolster trading and ensure smooth operation of the foreign exchange market.

The Thursday indicative exchange rate on the foreign exchange market came to RSD 98.8603 for one euro, the NBS reported.

From the beginning of 2010, NBS has sold EUR 316.5mn at the interbank market, including the latest intervention, in order to prevent excessive daily volatility of the national currency, as well as to ensure smooth operation of the financial market.

The Serbian dinar dropped by 0.27 percent compared to the euro, and the official exchange rate amounts to RSD 98.6950 for one euro.

BELGRADE (Serbia), February 19 (SeeNews) – Serbia said on Friday that four requests have been filed for the purchase of an Information memorandum in the tender for the sale of its largest drug maker, Galenika.

Three of the interested parties are renowned pharmaceutical companies while the fourth one is a global financial investor, the country’s Privatisation Agency said in a statement, giving no names.

The Information memorandum deadline expired at 1400 GMT on Friday.

The deadline for submitting indicative bids for 100% of Galenika will expire on March 19, 2010.

More than 100 million euro ($135 million) in sales revenue and assets exceeding 250 million euro in 2008 are two of the requirements that the potential Galenika buyers must meet, the agency said before opening the tender on December 15. Interested candidates must also have an uninterrupted five-year experience in the pharmaceutical industry.

Serbia's Economy Minister Mladjan Dinkic said last year the government would not consider bids lower than 200 million euro for the drug maker.

Serbian drug maker Hemofarm, owned by Germany’s STADA, will take part in the prequalification tender for the sale of Galenika, local media quoted Hemofarm vice president Dragomir Curcic as saying last year.

Galenika expects its 2009 net profit to rise by around 10% to 7.0 million euro, its CEO Nenad Ognjenovic told SeeNews earlier.

The company's main domestic competitors include also Sumadijalek, owned by Greek pharmaceutical company Alapis.

($=0.7401 euro)

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je izdala dozvolu za spajanje "Garant" i "Hypo" društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom.

Kako se navodi u saopštenju NBS, "Hypo" će se pripojiti društvu "Garant" i ubuduće će poslovati pod imenom "Hypo-Garant".

Nakon što se izvrši spajanje društava obaviće se i pripajanje fonda "Hypo" fondu "Garant", koji će takođe poslovati kao "Hypo-Garant".

Fond "Hypo-Garant" imaće oko 23.000 članova među kojima će biti oko 3.000 članova ranijeg fonda "Hypo".

Sa neto imovinom od oko 460 miliona dinara i dalje će ostati na petom mestu sa nešto više od 6% tržišnog učešća.

Izdavanjem dozvole o spajanju, na tržištu Srbije ukupno će poslovati osam društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i devet dobrovoljnih penzijskih fondova.