Beograd -- Domaći milijarder nedavno je Vladi Srbije ponudio strateško partnerstvo za preuzimanje nacionalne avio-kompanije „Jat ervejz“, piše beogradski dnevnik Blic.

Kako tvrdi izvor tog lista iz Vlade, dogovor bi mogao da bude postignut narednih dana, a ukoliko država bude prihvatila ponudu bogatog Srbina, nova kompanija sa nešto drugačijim imenom startovala bi sa radom već u martu 2011. godine.

Potencijalni kupac predlaže da preuzme 51 odsto vlasništva u Jatu, dok bi preostalih 49 odsto zadržala država. Ukoliko bude potpisan ugovor, biće osnovano novo preduzeće pod nazivom „Jat erlajnz“, u koje bi Vlada Srbije prenela ugovor o kupovini aviona sa „Erbasom“, vredan 23,5 miliona evra. Takođe, država bi u buduće partnerstvo unela i postojeću imovinu, dok bi u oporavak sada velikog gubitaša novac ulagao isključivo većinski partner.

"Budući kupac iz sadašnje flote zadržao bi samo jedan avion, dok bi na lizing bilo kupljeno deset novih letelica. Bogati privrednik preuzeo bi odgovarajući broj zaposlenih i to one za koje utvrdi da su dovoljno stručni", otkriva izvor Blica i dodaje da potencijalni partner garantuje profitabilnost već od sledeće godine.

„Jat ervejz“ trenutno raspolaže sa 15 aviona prosečne starosti preko 20 godina, a u saobraćaju ih je samo 10. Ukoliko bi se ovi, do sada, kako su nam rekli, najozbiljniji pregovori za kupovinu domaće avio-kompanije, koja je u protekloj godini zabeležila gubitak od 15 miliona evra, završili potpisivanjem ugovora, procenjuje se da bi „Jat erlajnz“ mogao da počne sa radom već u martu naredne godine.

Ako kojim slučajem do tada ne bude završena nabavka novih aviona, kako navodi naš sagovornik, početak rada zajedničkog preduzeća bio bi odložen sve dok se na aerodromu na nađu nove letelice.

Izvor Blica, međutim, nije želeo da otkrije identitet potencijalnog partnera države, ali je naveo da se radi o „ozbiljnom privredniku koji nije kompromitovan“. Kako kaže, on se iznenada pojavio u Vladi Srbije i predložio investiranje u tri projekta, a predstavnicima države najinteresantnije bilo je upravo ulaganje u Jat.

"Radi se o čoveku koji je čist kao suza. Ima puno novca, ali nije ono što se sada u Srbiji podrazumeva pod imenom tajkun. Do sada se njegovo ime retko pojavljivalo u medijima, a kada jeste to nije bilo u negativnom kontekstu. Inače, veliko bogatstvo stekao je u Srbiji", tvrdi izvor tog lista.

Niz potencijalnih partnera i kupaca

Pre srpskog bogataša za partnerstvo sa „Jat ervejzom“ bio je zainteresovan „Turkiš erlajnz“. Međutim, predstavnici nacionalne turske avio-kompanije ubrzo su odustali nakon što su im predočeni uslovi za kupovinu.

Srpska vlada, prema rečima Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, sugerisala je pre mesec dana nemačkoj avio-kompaniji „Er Berlin“ da razmotri mogućnost strateškog partnerstva sa srpskom firmom, ali Nemci su rekli da nisu zainteresovani.

Za kupovinu Jata je ponudu dao i ruski Aeroflot, kako je 2007. tvrdio tadašnji resorni ministar Velimir Ilić, ali nikada nije došlo do realizacije tih namera. U grčkim medijima se čak pojavila informacija da je grčka Marfin grupa kupila Jat, što se ispostavilo kao netačno.

Ptuj, Bačka Topola -- Slovenačka grupa Perutnina Ptuj najavila je da će u fabriku za preradu živinskog mesa Topiko iz Bačke Topole u naredne tri godine uložiti 25 miliona evra.

Kako se navodi u saopštenju, Topiko će raditi na razvoju tržišta i unapredenju tehnologije u uzgoju i preradi živinskog mesa i primeni standarda kvaliteta na svim nivoima pripreme zdrave, kvalitetne i bezbedne hrane od živinskog mesa.

Grupacija Perutnina Ptuj je istakla da je u najmlađu članicu grupe od početka 2008. godine investirala 25 miliona evra. Topiko, za koji se navodi da je najveći proizvodjač proizvoda od živinskog mesa u Srbiji, zapošljava 874 radnika, od čega je 100 kod kooperanta.

Ukoliko se ispune planovi o povećanju proizvodnje, stvorice se uslovi i za nova zapošljavanja, dodaje Grupacija Perutnina Ptuj, koja je u prošloj godini imala prihod od 250 miliona evra, a od toga 32 miliona evra u Srbiji.

Beograd -- Rast cena u prvom tromesečju 2010. godine biće 2,2 odsto, uglavnom usled očekivanog poskupljenja roba i usluga koje kontroliše država za 5,9 odsto, kažu u NBS.

Ipak, ukupna ovogodišnja inflacija će biti u predviđenim granicama od najviše šest do osam odsto, kaže viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Marković i dodaje da je procena centralne banke da će međugodišnji rast cena krajem marta biti pet odsto.

Inflacija može biti veća od tog procenta, kako je upozorila NBS, ako proizvođači i trgovci svoj trošak usled slabljenja domaće valute prebace na krajnjeg potrošača, odnosno ako rast deviznog kursa bude ugrađen u cene proizvoda.

NBS je za 2010. godinu utvrdila ciljani raspon inflacije od šest odsto, sa odstupanjem plus ili minus dva odsto. Prognoze centralne banke su da će u prvoj polovini godine rast cena najverovatnije biti ispod donje granice ciljanog raspona, a u drugoj polovini će se približiti gornjoj granici.

"Krajem 2010. i tokom 2011. godine očekujemo da će se inflacija kretati oko 4,5 odsto", kaže Marković.

Padu inflacije u prošloj godini, kako je naveo Marković, dosta je doprinelo pojeftinjenje osnovnih prehrambenih proizvoda, zbog slabe kupovne moći, pa postoji mogućnost da postepenim oporavkom svetske i domaće ekonomije te cene opet porastu i pokrenu rast inflacije.

"NBS je usmerena na ostvarenje svog najvažnijeg cilj da inflaciju zadrži u predviđenim okvirima, čime se podjednako štite svi građani, a pažljivo troši devizne rezerve za obaranje deviznog kusra jer je to mera koja najviše pogoduje samo određenim grupama", istakao je Marković povodom primedbi na centralna banka nedovoljno koristi devizne rezerve da ojača domaću valutu.

On je dodao da je, ako ne bude jačih inflatornih pritisaka, izvesnije da će referentna kamatna stopa biti snižena nego da će ostati na sadašnjh 9,5 procenata.

 

Zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević je rekao da je za održavanje inflacije u ovoj godini u predviđenim okvirima potrebno da se državna potrošnja smanji za šest odsto, a potrošnja gradjana za dva odsto.

Beograd -- Poreska uprava Srbije je saopštila da rok za podnošenje poreskih prijava za godišnji porez na dohodak građana u prošloj godini ističe 15. marta.

Prijave moraju da podnesu građani Srbije koji su u 2009. imali ukupan dohodak veći od 1.589.292 dinara, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, poreske prijave dužni su da podnesu i stranci sa prebivalištem u Srbiji i građani Srbije koji u inostranstvu rade za domaću kompaniju sa dohotkom iz 2009. većim od 2.648.820 dinara.

Porez na dohodak za stanovnike Srbije iznosi 10 odsto za one koji imaju zaradu do šest puta veću od prosečne, a 15 odsto za one čija je više od šest puta veća od prosečne.

Za strance poreska stopa je 10 odsto za one čija je zarada do osam puta veća od prosečne, a 15 odsto za one čiji je dohodak više od osam puta veći od prosečnog.

Kazna za poreske obveznike koji ne podnesu prijave, prekorače rok ili ne navedu tačne podatke od kojih zavisi visina poreza iznosi od pet hiljada do 50 hiljada dinara.

Beograd -- Sastanak predstavnika srpske centralne banke i stranih banaka koje posluju u Srbiji o kreditiranju na srpskom tržištu održaće se danas u Beču.

Guverner NBS Radovan Jelašić je najavio da će u Beču biti reči o sporazumu sa stranim bankama, kojima će biti dozvoljeno da "smanje svoju izloženost", odnosno, da je umanje za 20 odsto u odnosu na kreditnu izloženost dogovorenu sporazumom prošle godine.

Za građane Srbije to bi značilo da bi te strane banke nastavile da donose štednju iz inostranstva i novac u Srbiju, čime bi obezbedile stabilnost i doprinele da kurs dinara ostane stabilan, objasnio je Jelašić.

Podsetimo, predstavnici matica deset najvećih banaka koje posluju u Srbiji, sastali su se 27. marta 2009. godine, pod pokroviteljstvom MMF-a i NBS, kada je dogovoreno da te banke zadrže nivo kreditne aktivnosti u Srbiji na nivou s kraja 2008. godine. Na tom sastanku dogovoreno je da se srpskoj privredi omogući da u vreme ekonomske krize održi likvidnost i proizvodnju, uz pomoć bankarskih pozajmica.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić kaže da bi bilo logično da Bečki sporazum bude ublažen i da kreditna izloženost banaka bude prepuštena tržištu.

"Logično bi bilo da taj sporazum bude relaksiran i da se prepusti tržišnom mehanizmu, da banke same odaberu izloženost prema Srbiji, bilo u delu plasmana prema sektoru preduzeća, koji se dosta zadužio kroz prekogranične kredite, ili kroz moguću dodatnu ekspanziju kreditne aktivnosti u 2010. godini", istakao je Đukić.

Đukić kaže da više nema osnova za zabrinutost da bi naglo povlačenje sredstava moglo da ugrozi stabilnost finansijskog i bankarskog sektora. "Činjenica je da dobri klijenti nikad neće biti ugroženi jer postoji uvek mogućnost da vuku kreditne linije po mnogo povoljnijim uslovima nego što je prosečna kamatna stopa ili efektivna cena kredita na domaćem tržištu", rekao je on.

On je istakao da su banke u Srbiji izuzetno likvidne i osnovno pitanje jeste da li će imati mogućnost da plasiraju taj višak likvidnosti u Srbiji s obzirom na rastući kreditni rizik koji se pojavljuje, kako kod sektora stanovništva, tako još više kod sektora preduzeća.

Beograd -- Idejni projekat i studija opravdanosti za gradnju 10 malih hidroelektrana na Ibru, je završena što čini izgradnju elektrana izvesnijom, najavljuje EPS.

"Sve je izvesnije da će se graditi 10 malih HE snage od po sedam do 9,7 megavata, odnosno ukupno 84 megavata koji će godišnje proizvoditi oko 400 gigavat-sati električne energije", objašnjeno je u EPS. Potrebnu dokumentaciju za ovaj projekat uradio je institut "Jaroslav Černi", a naručile su je italijanska kompanija “Seči energija” i “Elektroprivreda Srbije”.

Prema dostupnim informacijama male HE biće duž Ibra na lokacijama Lakat, Maglič, Dobre strane, Bela glava, Gradina, Cerje, Glavica, Ušće, Gokčanica i Bojanići, a procenjuje se da je investiciona vrednost za 10 HE oko 275 miliona evra.

Saradnja EPS i “Seči energija” je samo deo međudržavnog energetskog sporazuma, koji, osim HE na Ibru, predviđa i gradnju tri hidroelektrane na srednjoj Drini snage 365 megavata, kao i elektranu na Savi snage 140 megavata.

Nikola Rajaković, državni sekretar Ministarstva energetike kaže da je sledeći korak da se odrede investitorski odnosi između dve kompanije, odnosno šta ulažu Italijani, a šta EPS u izgradnju 10 malih HE.

I u ovom međudržavnom energetskom projektu gotovo da je izvesno da će strani partner imati većinsko učešće, te da će EPS imati vlasništvo najviše 49 odsto. Zanimljivo je i da će struja proizvedena u tim malim HE ići na italijansko tržište i prodavaće se po tamošnjim cenama “zelene” energije. Inače, osim gradnje hidrokapaciteta predviđeno je da Italijani grade i vetroparkove snage oko 500 megavata.

Beograd -- Smanjenje obezvene rezerve banaka sa 45 na 25 odsto za deviznu osnovicu i sa 10 na pet odsto za dinarsku, stručnjaci ocenjuju kao osnovu za jeftinije kredite.

NBS je juče objavila nacrt ove odluke, a guverner Radovan Jelašić je tim povodom izjavio da „NBS neće vraćati novac bankama, već će tokom cele ove godine, postepeno, za nivo povećanja kredita i štednje moći da smanje nivo svoje obavezne rezerve kod centralne banke”.

Stručnjaci smatraju da će ovom merom NBS stvoriti uslove da srpska privreda oživi, da se poveća zaposlenost, da se više proizvodi i izvozi. Ali, poslovično oprezni, ekonomisti ne tvrde da će se željena očekivanja u potpunosti i ostvariti.

Primena novih mera trebalo bi da počne u martu.

"NBS neće bankama jednokratno vratiti novac, već će one moći da smanjuju stopu obavezne rezerve samo po osnovu povećanja svojih kreditnih plasmana i ukoliko ostvare dodatno zaduživanje u inostranstvu i prikupe nove depozite. Na taj način će unificiranje i smanjenje stope obavezne rezerve biti sprovedeno bez velikih udara na makroekonomsku stabilnost, uz stvaranje mogućnosti da se smanjeni obim obavezne rezerve iskoristi za odobravanje dodatnih kredita", kažu u centralnoj banci.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i jedan od ekonomskih savetnika premijera Mirka Cvetkovića, smatra da je dobro što se NBS odlučila na taj korak, jer su propisane obavezne rezerve bile veoma visoke. Ova mera bi trebalo da poveća likvidnost privrede, da podstakne tražnju stanovništva i tako pospeši privrednu aktivnost, kaže on.

"Smanjenjem obaveznih rezervi stvoriće se uslovi da banke odobravaju više kredita nego do sada, ali i da smanje njihovu cenu, odnosno kamate, kako za privredu, tako i građane", ukazuje Arsić i dodaje da banke ne moraju da ispune ta očekivanja, već da oslobođena sredstva mogu da iskoriste za kupovinu repopapira NBS ili da kupe devize u zemlji.

Miloša Bugarina, predsednika Privredne komore Srbije, takođe je odobrovoljila odluka NBS da usliši više puta istican zahtev privrede.

"Veoma je dobro da je NBS odlučila da počne da smanjuje obavezne rezerve. Očekujem da će deo tih sredstava banke usmeriti ka kompanijama koje proizvode i izvoze. Jedino me brine što će to smanjivanje ići postepeno. Ali, samo da se počne sa većim usmeravanjem tokova novca ka proizvodnji, kako bi se povećavala zaposlenost i konkurentnost srpske privrede, a time i izvoz, što će smanjiti spoljnotrgovinski i platnobilansni deficit zemlje", rekao je Bugarin.

Danijel Cvjetićanin, profesor ekonomije na Univerzitetu Singidunum, ipak je skeptičan.

"NBS i država nastavljaju da podstiču zaduživanje privrede, građana i države. Ovom odlukom NBS olakšava uslove plasmana inostranih i domaćih banaka koje će, pored velikih kamata, imati i pogodnost manjih izdvajanja za obaveznu rezervu. Ova mera trebalo bi da utiče na sniženje kamatnih stopa, ali se mora pratiti da li će se to i dogoditi", kaže Cvjetićanin.

Beograd -- Egipatski milijarder Nagib Saviris, prvi čovek Oraskom telekoma i jedan od najbogatijih ljudi sveta izrazio je interesovanje za učešće u privatizaciji Telekoma.

Novosti pišu da je ovaj biznismen zainteresovan i za ulaganje u srpsku infrastrukturu i hotelijerstvo i dodaju da se on, sa grupom od 17 lidera egipatskih kompanija i udruženja privrednika, u Beogradu sastao sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

Savirisova kompanija Oraskom je u leto 2006. učestvovala na aukciji za privatizaciju Mobtela, ali je odustala u prvom krugu, posle objavljivanja prve početne cene od 800 miliona evra.

Oraskom telekom je od osnivanja 1998. godine jedan od najvećih operatera mobilne telefonije na Bliskom Istoku, u Africi i Južnoj Aziji, koji nije prezao ni od ulaska na rizična tržišta poput iračkog, alžirskog, pakistanskog.

Porodica Saviris, među najbogatijim u Egiptu, posluje globalno, od mobilne telefonije u Severnoj Koreji, do hotelskih kompleksa u Švajcarskoj. Poslednjih godina Savirisovo carstvo bazira se na usvajanje novih tehnologija, pre svega u oblasti telekomunikacija. U Evropi poseduje kapital od Irske do Kipra.

Nagib Saviris, čije ime je već godinama stalno na čuvenoj Forbsovoj listi svetskih milijardera, smatra se trećom najbogatijom osobom na Bliskom Istoku, a imovina mu se procenjuje na 12,7 milijardi dolara.

Njegov otac, Onsi Saviris (79) iz poznate koptske familije, osnovao je porodičnu imperiju Oraskom 1950. Njegova tri sina, svi školovani u Švajcarskoj, Nagib, Nasef i Samih na čelu su različitih ogranaka porodične imperije. Nagib Saviris, redovni učesnik u panel diskusijama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, investira i u egipatske medije.

Beograd -- Zamenik šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Adriano Martins kaže da Srbija ima pristup projektima EU u vrednosti od 850 miliona evra.

Martins navodi da se 430 miliona evra odnosi na tekuću podršku i projekte, a da je preostalih 420 miliona uglavnom u postupku tendera i da će moći da se koriste u naredne dve godine. On je kazao i da EU godišnje za Srbiju izdavaja 200 miliona evra, što je svrstava među zemlje koje imaju najveću pojedinačnu podršku EU.

On je kazao i da to pokazuje želju Unije da Srbija što spremnija uđe u EU, tim pre što se veliki deo novca odnosi na donacije a ne na zajmove.

Prema njegovim rečima, potreban je dodatan rad kako bi Srbija bila sposobna da koristi fondove EU i dodao da se nada da će vlada već 2011. godine, ako bude ispunila sve uslove, sama moći da raspolaže novcem. On je kazao da sada sve ugovore pre nego što se potpišu proveravaju revizori EU.

Martins je kazao i da je proces evropskih integracija sada u političkom zamajcu i da treba nastaviti borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, raditi na efikasnijoj administraciji, ispunjavati ekonomske kriterijume kako bi i Srbija izašla spremna na tržište EU kada granice budu otvorene i da treba modernizovati infrastrukturu.

Prema njegovim rečima potrebno je doneti brojne podzakonske akte, unaprediti određena zakonska rešenja i doneti nove strategije.

Pomoćnik ministra za finansije Gordana Lazarević objasnila je da bi zaključno sa 30. junom projekti predviđeni za sredstva iz fondova za 2010. godinu trebalo da se predaju Evropskoj komisiji na odlučivanje. Uz napomenu da je reč o dugotrajnom procesu, Lazarevićeva je navela da pomenuta sredstva stvaraju priliku i za italijanska preduzeća koja će u saradnji sa srpskim preduzećima moći zajedno da predlažu projekte.

Prema njenim rečima, to je prava šansa, jer će zahvaljujući manjim troškovima, krajnji proizvod biti jeftiniji i konkurentniji. „Treba napomenuti da su Srbiji na raspolaganju i evropski fondovi za jačanje konkurentnosti i fondnovi za razvoj informatičkog društva, a ne samo IPA fondovi. Naša preduzeća bi mogla da zahvaljujući tom novcu uanprede tehnologiju i poslovanje, što se sve očekuje u fazi pristupanja EU“, ocenila je Lazarević.

BELGRADE -- All activities related to the realization of the “pan-European project South Stream”, as far as Serbia's participation is concern, are going as planned.

This is according to Serbia's Energy Minister Petar Škundrić, who also said that unrelated to the planned Russian natural gas pipeline, “a national gasification plan is being implemented”.

“We are securing all the necessary conditions to have a high degree of energy stability and security when it comes to supplying Serbia with this fuel.”

Škundrić said that it was along these lines that a decision was made to build new underground gas storage of Banatski Dvor.

“Phase one has practically been finished, the company with the strategic partner, Gazprom, was formed, and conditions are here to start the second phase, of reaching the desired capacity of 800 million cubic meters of natural gas in that facility,” said the minister.

VIENNA -- The meeting between the delegation of the National Bank of Serbia (NBS) and foreign banks which do business in Serbia started in Vienna on Friday.

The NBS delegation is headed by Governor Radovan Jelašić.

Granting loans in the Serbian market will be on the agenda of the meeting, according to reports.

The meeting in Vienna is sponsored by the International Monetary Fund (IMF) and Jelašić announced that it will look into the agreement with foreign banks that envisages a 20 percent reduction of their exposure compared to the level which was agreed last year.

Representatives of ten largest foreign banks in Serbia met on March 27, 2009 under the sponsorship of IMF and NBS when it was agreed that the banks should keep the same level of credit activity in Serbia as late in 2008.

For Serbians, that would mean that the foreign banks would continue to bring in savings and money from abroad and thus secure stability and contribute to maintenance of the dinar stability, Jelašić clarified on Thursday.

It was agreed last year in Vienna that the Serbian economy should be enabled to maintain liquidity and production using bank loans in the time of the economic crisis.