Proizvodnja u fabrici "Impol Seval" veća od planirane
Valjaonica aluminijuma u Sevojnu "Impol Seval" u prvom kvartalu ove godine ostvarila je proizvodnju od 14.945 tona što je 2,43% više od planirane, saopšteno je juče iz te fabrike.
Ostvaren izvoz u prva tri meseca je 29,83 mil EUR, dok je prosečna bruto zarada 710 zaposlenih u u toj fabrici 70.676 dinara, odnosno neto zarada je 50.386 dinara. Generalni direktor te fabrike Ninko Tešić kaže da se poslovanje fabrike u prvom kvaratalu može oceniti uspešnim.
- Ono što u ovom momentu zabrinjava jeste da je u aprilu došlo do pada tražnje za našim proizvodima i taj pad tražnje oseća se na svim tržištima i najizraženiji je na tržištima Italije i Nemačke - navodi Tešić.
On je dodao da pad tražnje nije samo slučaj "Impol Sevala" već svih valjaonica u Evropi.
- Neki analitičari kažu da na ovo utiče situacija u Japanu dok drugi smatraju da su se na evropskom tržižtu pojavile ozbiljnije količine traka i limova iz Kine. Moje mišljenje je da je ovo početak novog poglavlja svetske ekonomske krize - kazao je Tešić.
Neuspeo tender za prodaju "Jugoremedije"
Na tender za prodaju 92,87 odsto kapitala zrenjaninske Fabrike lekova "Jugoremedija", koji je raspisala Agencija za privatizaciju, nije se javio nijedan kupac, saopšteno je iz te fabrike.
Tender je raspisan sredinom februara i do krajnjeg roka, koji je istekao 22. aprila, nije bilo zainteresovanih da za kupovinu te farmaceutske kuće ulože približno 52 mil EUR, ili 15 EUR po jednoj akciji.
U objedinjenom paketu za prodaju nalazilo se 50,94 akcija oko 4.000 malih akcionara, 31,99% je vlasništvo Akcijskog fonda, a 9,96 Fonda PIO.
Posle propalog tendera, na hitno sazvanoj vanrednoj skupštini akcionara odlučeno je da se u zalog upiše imovina fabrike radi reprogramiranja duga kod Razvojne banke Vojvodine i Hypo Alpe Adria banke, kako bi bila nastavljena proizvodnja lekova.
Fabrika lekova je osnovana 1964. godine, kao plod prvog zajedničkog ulaganja zrenjaninske privrede i tadašnjeg nemačkog koncerna "Hoechst".
Prva prodaja fabrike bila je septembra 2002. godine, kada je makedonska firma "Jaka 80", iza koje je stajao bogati Nišlija Jovica Stefanović Nini, na aukciji u Beogradu kupila približno 42% kapitala, da bi posle trogodišnjeg protesta radnika- malih akcionara, ta privatizacija bila poništena sudskim odlukama, zbog nepoštovanja ugovornih obaveza.
Tako su mali akcionari, na čelu sa agilnim liderom Zdravkom Deurićem, vratili sedište fabrike iz Niša u Zrenjanin, 1. marta 2007. godine, najavljujući preporod, strateškog partnera i investicije.
|
