Na kraju prošlog meseca javni dug Srbije je iznosio 17,5 mlrd EUR, što je blizu 60% bruto društvenog proizvoda (BDP), dug je nastavio da raste i u decembru zbog novih zaduženja, pa bi javni dug uskoro mogao da bude ravan onome koji je imala cela bivša SFRJ prenosi Al Džazira.

U petak je potpisan ugovor koji će Srbiju zadužti za dodatnih 640 mil EUR kod kineske banke Eksim, Kineska Korporacija za puteve i mostove će graditi dva autoputa: od Beograda do Čačka i od Novog Sada do Rume, kao i tunel kroz Frušku goru.

Srbija će dobiti novac od kineske banke na 20 godina, a zauzvrat će veći deo projekta realizovati kineske firme i radnici, dok će domaće građevinske kompanije raspolagati sa blizu 250 mil EUR.

Bez obzira na ogroman javni dug, Vlada Srbija je samo u poslednja dva dana odlučila da se zaduži blizu milijardu evra, prenosi Al Džazira. I u četvrtak je potpisan je ugovor kojim je sa kineskom kompanijom dogovorena gradnju autoputa za 330 mil EUR.

- Mi smo ove godine samo za 11 meseci povećali taj dug za više od tri milijarde evra, nikada više u poslednjih 12 godina nije skočio kao ove godine. Bukvalno smo se zaduživali više od 100 evra svake sekunde i radnim danima i praznicima, kao taksimer, taj dug je rastao i plašim se samo da se ta brzina može ubrzati, a ne usporiti - kaže curednik nedeljnika NIN.

Bojan Đurić iz Liberalno demokratske partije upozorava na kamate koje Srbija mora platiti.

- Prema usvojenom budžetu za 2013. Srbija će samo za kamate naredne godine morati da plati 900 mil EUR - kaže Đurić.

Srbija ima najvišu inflaciju u regionu, a samo Makedonci imaju veći broj nezaposlenih i neznatno niže zarade.
Svetska banka za ceo region u sledećoj godini prognozira blagi oporavak, a za Srbiju oporavak privrede od dva odsto, nakon isto tolikog pada ove godine.

Na mnogim sportskim takmičenjima Srbija se odlično pokazala u poređenju sa zemljama u regionu, ali je u ekonomiji pala u više disciplina - po inflaciji, broju nezaposlenih i privrednom rastu.

Možda zvuči čudno, ali onaj ko je ove godine najviše pao, iduće godine imaće najveći ekonomski rast. To upravo za Srbiju prognozira Svetska banka - oporavak privrede od dva procenta, nakon isto tolikog pada ove godine.

Glavni ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović kaže da je za razliku drugih zemalja u regonu učešće poljoprivrede u našoj ekonomiji dosta veliko.

"Ako znate da je poljoprivreda pala za oko 22 odsto u realnom smislu ove godine u odnosu na 2011, ukupna ekonomija se smanjila za dva odsto samo zbog tog jednog sektora".

Na pitanje kako je suša najviše pogodila nas kad su se sa njom suočile i zemlje regiona, Šestović odgovara da je vrsta poljoprivrednih proizvoda koji se proizvode u Srbiji takva da mnogo zavise od vremenskih uslova.

"Mi nažalost ne pokrivamo veliki deo teritorije tim kanalima za navonjavanje, tako da smo podložni tim velikim šokovima i sve zavisi od vremena", kaže Šestović.

I te vremenske neprilike lakše bismo podneli, upozoravaju domaći ekonomisti da se Srbija ranije izborila sa sopstvenom krizom.

Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta Srbije kaže da smo više smo trošili nego zarađivali.

"Nismo stvorili rezerve za dugotrajniju krizu i to je ono što nam se obilo o glavu", naglašava Vučković.

A gde je Srbija u regionu? Imamo najvišu inflaciju, a sem nas samo Makedonci imaju veći broj nezaposlenih i neznatno niže zarade.

Hrvatska, prema oceni ekonomista, iako i sama ima problem sa javnom potrošnjom, u boljem je položaju zbog turističke sezone i toga što je na pragu Evropske Unije.

Damir Novotni, analitičar iz Hrvatske kaže da se oseća optimizam, da svi građani i kompanije očekuju, nadaju se novom poletu koji će ulazak u Evropsku uniju doneti. "Radi se o vrlo ozbiljnom paketu finansijske pomoći, radi se o tri milijarde evra", kaže Novotni.

Bez obzira na status u u Briselu, sve zemlje regiona u idućoj godini čekaju dva identična izazova - hoće li se nastaviti rast cena hrane i ima li kraja rastu broja nezaposlenih. To su uslovi ekonomskog oporavka svake zemlje pojedinačno.

The Serbian parliament issued guarantees on Saturday (29 December 2012) for EUR 225 million loans to be extended to three public companies.

Guarantees are provided for a EUR 200 million loan to Srbijagas, EUR 30 million of which will be spent on the South Stream project, whereas the rest will be used to maintain the company's current liquidity.

Serbian MPs also issued guarantees for a EUR 15 million loan to Galenika and a EUR 10 million to Jat, and these companies are going to use the proceeds of these loans to refinance their outstanding short-term liabilities.