Za prvih devet meseci ove godine u Srbiju je, po osnovu stranih direktnih investicija, ušlo ukupno 1,222 mlrd EUR, što je, prema podacima Narodne banke Srbije, za 14,5% više u odnosu na isti period lane, kada je ovaj priliv bio 1,067 mlrd EUR.

Kada se od unetog novca oduzme odliv iz Srbije od 175 mil EUR, dolazi se do iznosa neto stranih investicija od 825 mil EUR. Ulaganja iz inostranstva u ovogodišnjih devet meseci već su premašila lanjskih 769 mil EURi skromnih 242 mil EUR iz 2012. godine, pišu "Novosti".

Kada je reč o investicijama iz pojedinačnih zemalja, u analitici Narodne banke Srbije obrađeni su podaci za prvih šest meseci, kada je u zemlju ušlo ukupno 829,9 mil EUR.

Najveći priliv novca, robe, kredita i dobiti, u vidu stranih investicija, zabeležen iz Holandije - 237 mil EUR. Ovo ne treba da čudi s obzirom na to da oko 500 firmi u Srbiji za osnivače ima upravo holandske kompanije, a ova država, po zakonskim kriterijumima, praktično spada u poreski raj.

Na drugom mestu po visini direktnih investicija, nalazi se Austrija sa 73 mil EUR, pa Švajcarska i Italija sa 67 mil EUR, odnosno 65 mil EUR.

Statistika centralne banke pokazuje da stranci u Srbiju najviše ulažu u finansijski sektor. Na razne usluge revizora, banaka, finansijskih konsultanata, kao i na osiguranja i penzijskih fondova uloženo je 267,8 mil EUR, od pomenutih 829,9 mil EUR.

Sledi prerađivački sektor sa 232 mil EUR, u okviru kog prednjači ulaganje u proizvode od gume i plastike (58 mil EUR), a potom proizvodnja hrane, pića i duvana, sa investiranih 43,3 mil "stranih" evra. U trgovinsku delatnost, na veliko i malo, stranci su za šest meseci uložili 109 mil EUR.

Kada je reč o odlivu novca, na prvom mestu je susedna Bosna i Hercegovina. U nju je, za šest meseci ove godine, izneto 76,27 mil EUR. Na drugom mestu je poreski raj Ostrvo Man, sa odlivom novca od 25,16 miliona, sledi Bugarska sa iznetih 16,5 mil EUR, Kazahstan sa 6,4 mil EUR, Hongkong sa 5,9 mil EUR...

Na listi 20 najvećih država-investitora u Srbiju, uz Holandiju poreskim rajem smatra se i Luksemburg. Za šest meseci u Srbiju je iz ove zemlje ušlo 32,98 mil EUR.

Ofšor zona nema mnogo ni među državama u koje se odliva najviše novca iz naše zemlje. Na listi od njih 20, osim Hongkonga i Ostrva Man, koje mogu da se svrstaju u ovu kategoriju, zanimljive destinacije su i Gana u koju je iz Srbije investirano 1,8 mil EUR, kao i Mozambik sa 475.000 EUR.

Srpski avioprevoznik "Air Serbia" objavio je danas da daje u podzakup poslovni prostor u Skoplju. Reč je o prostoru u Ulici partizanski odredi broj 17, ukupne površine 463 m3 (mezanin - 206 m2, prizemlje 180 m2 i podrum 77 m2).

Oglas je objavljen danas (9. decembra 2014. godine), a ponude se mogu dostavljati u roku od sedam dana.

Minimalan period zakupa je godini dana, a maksimalan 5 godina.

Ponuđena cena ne može biti niža od 26 EUR za prizemlje, 11 EUR za mezanin i 5 EUR za podrum.

Ministar privrede Željko Sertić izjavio je danas da je već poznato da će 26 javnih preduzeća, zahvaljući konsolidaciji poslovnih planova u 2015. godini, smanjiti gubitke za 31 milijardu dinara.

Sa predstavnicima tih javnih preduzeća već su obavljeni razgovori u Ministarstvu privrede, a kako je Sertić istakao, ukupno smanjenje troškova će biti značajno veće, jer nisu u obzir uzeta sva preduzeća kao što su Železnice i Putevi Srbije.

Konačni podaci o mogućim uštedama u svim javnim preduzećima biće poznati u januaru, rekao je Sertić na sastanku sa direktorima više od 70 javnih preduzeća.

On je podsetio da su ta preduzeća u 2013. godini imala negativan saldo, odnosno gubitke od 51 milijardu dinara, a očekuje da će oni u 2014. biti još veći.

Sertić je direktorima poručio da više neće biti cenkanja sa planovima i da će morati da se realizuje sve što je na "papiru", najavljujući da će svaka stavka u planu biti kontrolisana, te da će biti i nenanjavljenih kontrola.

On je istakao da je detaljno predstavljanje poslovnih planova, planiranih troškova i prihoda, praksa koja nije do sada postojala i koju je uvelo Ministarstvo privrede, napominjući da su preduzeća dobila detaljna uputstva od 19 tačaka.

Sertić je kao zamerku na dostavljene planove izneo to što nijedno preduzeće, osim Pošta Srbije i Elektroprivrede Srbije na generalnom nivou, nije iznelo na koji način planira da promeni kadrovsku strukturu.

Čelnicima javnih preduzeća rekao je i da oni ne vode dobrovoljna udruženja i sportske klubove, već da preduzeća imaju zadatka od države čime da se bave, i da se ciljevi moraju ispunjavati na najbolji način.

Sertić je najavio da će ovakvi sastanci ubuduće biti organizovani na svaka dva do tri meseca i da će iznositi primere dobre i loše prakse, ne oklevajući da poimence navede direktore koji ne rade u skladu sa dužnostima i ovlašćenjima koje im je dala država.

Direktori javnih preduzeća uglavnom ističu da su još ranije i sami počeli da primenjuju mere za uštede i da će poštovati upustva Ministarstva, ali svi su složni u tome da će otpuštanje radnika biti poslednja mera i da će se truditi da preduzmu druge korake da ne dođe do toga.

V. d. direktora "Službenog glasnika“ Radoš Ljušić rekao je novinarima da je to izdavačko preduzeće već 2013. godine preduzelo mere koje vlada sprovodi ovih dana, pa su tako prodali polovinu automobila i smanjilo broj radnika za 23, tako što im nisu produžilo ugovor nakon isteka.

Sada imaju 387 radnika i objavljen je oglas za prevremenu penziju i otpremine, a iako postoji mogućnost otpuštanja, Ljušić je rekao da je to poslednja opcija kojoj će pribeći.

V.d. direktora "Državne lutrije Srbije" Aleksandar Vulović kazao je Tanjugu da to preduzeće poštuje sve preporuke Ministarstva privrede, ali i da će se truditi da ne dođu do zadnjeg rešenja - otpuštanja radnika.

"Cilj nam je pre svega da povećamo poslovanje i da smanjimo troškove za oko 15 odsto, kazao je Vulović.

Predsednik Upravnog odbora Železnica Srbije Zoran Anđelković rekao je da će to preduzeće u 2015. imati manje prihode iz budžeta za 35 miliona evra, ukazujući i na stalne probleme u takozvanim zavisnim preduzećima Železnice, koja nisu njihov deo od 2005. godine.

"To je 2.150 radnika, nama je to trošak 2,5 milijarde dinara, a Železnicama Srbije je potrebno svega 15 do 20 odsto tih usluga", kazao je Anđelković, dodajući da Železnice ne mogu više biti socijalna ustanova za neka uslužna preduzeća.

Rešavanje tog pitanja, uz povećanje transportnih prihoda, nadomestilo bi smanjenje budžetske dotacije, naveo je Anđelković.

On je kazao da Železnicama predstoji restrukturiranje u 2015. i da je sigurno da će biti viška zaposlenih ali da ne može da licitira sa njihovim brojem. Anđelković je rekao da se očekuje i da će prirodnim odlivom i sledeće, kao i ove godine, otići oko 1.000 zaposlenih.

V.d. direktor Puteva Srbije Zoran Drobnjak naveo je da će to preduzeće i u 2015. godini imati istu količinu finansijskih sredstava ove godine i da otpuštanja nisu u planu, kao i da su im potrebna nova zapošljavanja inženjera.

U prvih devet meseci 2014. godine lizing kompanije u Srbiji imale su ukupni gubitak, pre oporezivanja, od 151,8 miliona dinara, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).

Kako se navodi u izveštaju koji je objavljen na sajtu centralne banke, pojedinačno posmatrano, 13 davalaca lizinga je imala pozitivan rezultat pre oporezivanja u iznosu od 633,4 miliona dinara, dok su tri kompanije imale ukupan minus od 785,2 miliona dinara.

U prva tri kvartala ove godine, preračunato na godišnji nivo, ukupni prihodi i dobici su smanjeni za 13,2%, a ukupni rashodi i gubici za 37,6%.

Kako se navodi, najznačajnija kategorija prihoda lizing kompanija bili su prihodi od kamata po osnovu finansijskog lizinga, čije se učešće u ukupnim prihodima u prva tri tromesečja 2014, u odnosu na 2013. godinu, povećalo sa 74,6% na 76,1%.

Među rashodima najveće učešće imali su rashodi kamata po osnovu posla finansijskog lizinga, koji su u ukupnim rashodima učestvovali sa 31,9%, a u ukupnim prihodima sa 33,4%.

Slede troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashod, čije se učešće u ukupnim prihodima u prva tri tromesečja 2014. godine, u odnosu na 2013. godinu, povećalo sa 21,8% na 25,4%.

Ukupna bilansna aktiva svih davalaca lizinga je 30. sepembra iznosila 64,5 milijardi dinara, što je za 4,4 odsto manje nego na početku ove godine, kada je bila 67,5 milijardi dinara.

Najveći deo bilansne aktive lizing kompanija odnosi se na sredstva indeksirana valutnom klauzulom (88,5%), a najveći deo njihove bilansne pasive na obaveze u stranoj valuti (81,9%).

U ukupnoj bilansnoj aktivi davalaca lizinga, najznačajnije učešće imala su potraživanja po osnovu finansijskog lizinga, koja su se sa 79,9%, na kraju 2013. godine, povećala na 87% na kraju trećeg tromesečja 2014, dok se nominalni iznos ovih potraživanja povećao za 4,1%.

Na kraju trećeg tromesečja 2014. bilo je manjih promena u strukturi plasmana prema predmetu lizinga u odnosu na prethodnu godinu, tako da se najveće učešće i dalje odnosilo na finansiranje teretnih vozila, minibusa i autobusa, uz smanjenje sa 34,9% u 2013. godini na 32,5%

Sledeća po učešću u finansiranju su putnička vozila sa 25,5%, što je povećanje sa 24,8%, koliko je iznosilo u 2013.
godini.

Učešće finansiranja proizvodnih mašina i opreme se na kraju trećeg tromesečja 2014. u odnosu na 2013. smanjilo sa 9,7 na 7,4%, kao i učešće finansiranja građevinskih mašina i opreme sa 5,2 na 3,9%, dok se povećalo učešće finansiranja poljoprivrednih mašina i opreme sa 8,7 na 10,1% i učešće finansiranja ostalih pokretnih stvari sa 8,1 odsto na 10,4%.

The main task of recently established department for stock market trading at Gazpromu will be not only to organize stake of concern at stock market trading at trading platforms but also setup f its own stock market where gas for export will be sold, it was stated in Gazprom’s documents..

In 2008, Gazprom announced its plans for the setup of gas market Sankt Petersburg which would, with putting North Stream into operation, become an exporting focus, Interfax reported. The gas pipeline started operating in 2011 and no one hurried to open the market.

Spot gas trading in Russia was returned in October this year at the SPIMEKS. Last week, the concern announced its plans with respect to setup of exporting spot in Turkey.

In the period 2006 -2008, Gazprom successfully traded in gas at the Electronic trading platform, Gazprom mezregiongas, which was followed by a six-year break..

The Sankt Petersburg-based stock market will comprise at least five departments – stock market and logistics, analysis, IT, department for cooperation with governmental authorities.