Skupština grada Subotice usvojila je na vanrednoj sednici odluku kojom su stvoreni preduslovi za treći pokušaj privatizacije Javnog preduzeća "Radio Subotica". U prethodna dva pokušaja privatizacije subotičkog glasila nije bilo zainteresovanih kupaca.

Prema usvojenom dokumentu, početna cena na trećem javnom prikupljanju ponuda sa javnim nadmetanjem iznosi 33,33% procenjene vrednosti kapitala preduzeća na dan 31. decembra 2014. godine koja iznosi 4.842.000 dinara ili 40.030 EUR.

Tako da će u trećem pokušaju potencijalni kupac moći da ga kupi za oko 13.000 EUR. Kako je reč o maloj sumi, čuo se čak i predlog da se osnuje fondacija zainteresovanih da kupe radio. Međutim, održavanje programa na više jezika košta oko četiri miliona dinara mesečno, a na takvom programu ne očekuje se profit. Radio nema materijalnu imovinu, nekretnine niti osnivačka prava, emisione i druge kapacitete koji bi bili primamljivi investitorima.

Postupak privatizacije "Radio Subotice" sprovešće se kroz model prodaje kapitala, metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem i merom za pripremu i rasterećenje obaveza uslovnim otpisom duga. Procenat javnog kapitala koji se privatizuje iznosi sto odsto kapitala subjekta privatizacije u vlasništvu Grada Subotice.

Prva dva poziva za prodaju kapitala proglašena su neuspešnim, nije bilo zainteresovanih za kupovinu ovog medija, a da li će biti "treća sreća" znaće se uskoro, tačnije do 31. oktobra, kada je krajnji rok za privatizaciju medija. Po istoku tog roka prestaje i svako finansiranje ovog medija iz budžeta Grada Subotice.

"Radio Subotica" postoji 47 godina i emituje program na srpskom, mađarskom, hrvatskom, bunjevačkom i nemačkom jeziku. Prvi javni poziv za prodaju po ceni od 100% procenjene vrednosti kapitala objavljen je 30. juna. 2015. godine, drugi 25. avgusta 2015. godine, a oba postupka su proglašena neuspešnim. Ukoliko ni u trećem krugu ne bude prodat, radiju sledi stečaj ili likvidacija, brisanjem iz registra medijskih kuća.

Agencija za privatizaciju Srbije danas je sa marketinškom agencijom "Maxim media" potpisala ugovor o prodaji beogradskog javnog radiodifuznog preduzeća "Studio B".

Ugovor su potpisali direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara i suvlasnik "Maxim media" Ljubica Krdžić, koja je rekla da su "osnovni planovi novog vlasnika da "Studio B" ostane servis građana Beograda, ono što je bio i do sada".

- Želimo da to bude informativna kuća i mislimo da u tom smeru i ide. Neće biti drastičnih promena u smislu kultnih emisija koje su i obeležile "Studio B", one će u svakom slučaju ostati - istakla je ona.

Krdžićeva je ocenila da je "Studiju B" potrebna modernizacija tehnike "koja je u veoma lošem stanju" i najavila da će prvi korak novog vlasnika biti da unapredi tehniku, kako bi program mogao da se dobro gleda.

Podsetila je da je kupoprodajnim ugovorom i predviđeno da novi vlasnik u roku od godinu dana u modernizaciju uloži dva puta po 175.000 EUR.

Na pitanje da li će smanjivati broj zaposlenih, Krdžićeva je rekla da je "Maxim media" ugovorom obevezan da dve godine iz tehnoloških, organizacionih i ekonomskih razloga ne smanjuje broj zaposlenih.

- Da li ćemo iz nekih drugih razloga predviđenih zakonom smanjivati broj zaposlenih to ćemo da vidimo u odnosu sa samim zaposlenima, ko je za šta zainteresovan - rekla je Ljubica Krdžić, koja je sa suprugom Milošem vlasnik beogradske marketinške agencije "Maxim media".

"Studio B" je, podsetimo, prodat za 530.000 EUR beogradskoj marketinškoj agenciji "Maxim media" u čijem sastavu radi više radio stanica, među kojima su "Hit FM" s nacionalnom frekvencijom, gradski "Jat", kao i TDI i "Karolina". Ta firma se i jedina javila na javni poziv za privatizaciju "Studija B", a prema kupoprodajnom ugovoru, treba da novac za "Studio B" uplati u roku od osam dana.

Direktor Agencije za privatizaciju Ljubomir Šubara je istakao da je proces privatizacije "Studija B" obavljen potpuno transparentno i dodao da je to "još jedan korak u izlasku države iz medija".

Agencija je objavila 50 javnih poziva za prodaju medija koji su u vlasništvu Republike i lokalnih samouprava, a rok za završetak je 31. oktobar. Kupoprodajni ugovori su do sada, pored "Studija B", potpisani za devet medija.

U makroekonomskim kretanjima u avgustu preovlađuju dobre vesti, među kojima je međugodišnji rast industrijske proizvodnje od 12,9 odsto i prerađivačke industrije od 6,5 odsto, a prehrambena industrija je u avgstu imala porast od 2,8 odsto i to je najbolji rezultat u 2015. godini, rečeno je danas na predstavljanju najnovijeg broja časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

Ekonomista Ivan Nikolić rekao je da ako se zadrži taj trend rasta u 2015, dostićićemo najveći rast industrije od 1980. godine.

Spoljna trgovina je zabeležila međugodišnji rast u avgustu od 9,5 odsto, gde je rast izvoza bio 12 odsto, a uvoz 8,3 odsto.

Deficit tekućeg platng bilansa od januara do jula je iznosio 795,4 miliona evra, što je 30,4 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kazao je Nikolić.

Neto priliv direktnh stranih investicija 1,014 milijardi evra, a rast deviznih rezervi iznosio je 370 miliona evra, za razliku od pada u prošloj godini od 1,209 milijardi evra, kazao je Nikolić.

Međugodišnja inflacija u avgustu je ubrzana na 2,1 odsto i to kao efekat rasta cena struje, hrane i usluga, naveo je Nikolić.

Prosečne neto zarade u avgustu su bile 2,1 odsto niže u odnosu na jul, a realno za tri odsto, naveo je on.

Govoreći o monetarnim kretanjima, Nikolić je podsetio da je smanjena referentna kamatna stopa na pet odsto i snižena je stopa izdvajanja obavezne rezerve i te tendencije će se nastaviti i ukazao da će banke morati tome da se prilagode kroz smanjenje kamatnih stopa.

"U narednom periodu očekujemo osetan pad kamata banaka na dinarske pozajmice", rekao je Nikolić.

Ekonomista Stojan Stamenković ocenio je da više od polovine prerađivačke industrije u avgustu imalo pozitivne trendove.

Što se tiče kretanje u industriji, Stamenković je ocenio da je i dalje najveći problem u hemijskoj industriji koja je okrenuta agrokompleksu, posebno pančevačka Petrohemija.

Prozvdnja osnovnih metala je u porastu, najviše zahvaljujući rastu proizvodnje u Železari Smederevo, kazao je Stamenković i dodao da najava paljenja i druge visoke peći u Železari proizvodnja i osnovnih metala biće na drugom mestu po izvozu, posle Fijat automobila Srbija (FAS).

Prerađivačka industrija u ovoj godini trebalo da raste najmanje šest odsto, a posle paljenja druge visoke peći u Smederevu rast te grane industrije biće i veći, smatra Stamenković.

Proizvodnja u FAS-u osciluje posle velikog rasta iz 2013. godine i ona će ubuduće zavisiti od ulaganja u razvoj, ukazao je Stamenković i primetio da će rast proizvodnje u kragujevačko fabrici zavisiti i od razvoja infrastrukture, konkretno od izgradnje puta Kragujevac - Batocina koji treba da poveže FAS sa Koridorom 10.

Stamenković je ocenio da bi moglo da dođe do rasta tražnje za vozilima Fijatove grupacije, pogotovo u SAD posle afere sa Folksvagenom zbog lažiranja podataka o izduvu štetnih materija iz njihovih dizel motora.

Najveći udeo u izvozu u prvih osam meseci ove godine je dala poljoprivreda, istakao je Stamenković i dodao da je u avgustu poljoprivreda u izvozu učestvovala sa oko 150 miliona evra.

Komentarišući priliv direktnih stranih investicija, koje su zabeležile međugodišnji rast od 3,8 odsto u avgustu i iznosila 1,014 milijardi evra, Stamenković je ocenio da priliv direktnih stranih investicija "nije bogzna kakav".

Kada se oduzmu sredstva od reinvestiranja stranih kompanija koje već posluju u Srbiji, neto priliv stranih investicija je oko 600 miliona evra, kazao je Stamenković.

Srbiji bio ove godine trebalo oko 1,7 milijardi evra direktnih stranih investicija da bi ostvarila planirani rast, kazao je Stamenković.

Budžetski deficit u avgustu je nastavio da se smanjuje i iznosio je 6,8 milijardi dinara, tako da je za osam meseci ove godine bio 31 milijardi dinara, u odnosu na prošlogodišnjih 142,3 milijarde dinara, naveo je Stamenjković.

Prema njegovim rečima, smanjenje deficita rezultat je u najvećem delu posledica smanjenja plata i penzija u javnom sektoru.

Skok naplate akciza u avustu iznosio je 85 odsto, a najviše zahvaljujući uvođenju akcize na električnu energiju, kazao je ugledni ekonomista.

Dobra je vest što je pokrenuto tržište prodaje problematičnih kredita, koje za sada nema velike efekte, ali bi mogla da ima veliki uticaj na finansijsko tržište u budućnosti, primetio je Stamenković.