Vlasnik hrvatskog "Agrokora" Ivica Todorić, posle kupovine "Dijamanta" iz Zrenjanina, kupuje još jednu uljaru u Srbiji. Najbogatiji hrvatski biznismen, koji je u Srbiji vlasnik šest preduzeća, hoće da preuzme i kompaniju "Victoriaoil", uljaru iz Šida, koja je prisutna sa brendom "Iskon", piše današnji "Blic".

Todorić je na srpsko tržište ulja ušao 2004. godine kupovinom zrenjaninske fabrike koja je godinama držala više od trećine tržišta. Kako prenosi Blic, Todorić hoće "Iskon" ulje jer ga koristi kao sirovinu za proizvodnju robne marke "K plus".

Cena transakcije nije poznata jer "Victoriaoil" nije na Beogradskoj berzi, pa je teško govoriti o tržišnoj vrednosti.

Iz "Agrokora" su potvrdili zainteresovanost za ovu kompaniju koja godišnje preradi blizu 220.000 tona suncokreta, i više od 85.000 tona soje, i koja ima 300 zaposlenih.

Da podsetimo, "Agrokor" u Srbiji zapošljava 7.000 radnika kroz brendove: "Frikom", "Dijamant", "Multivita", "Mivela"...

U Solunu je sinoć svečano otvorena Grčko-srpska privredna komora koja ima za cilj, pre svega, pružanje pravih informacija biznismenima u Grčkoj i Srbiji, o mogućnostima uspešnog poslovanja.

Predsednik Grčko -srpske privredne komore, poznati biznismen iz Soluna, Kostas Georgiakos rekao je za Tanjug da je ideja stvaranja komore počela u periodu globalne ekonomske krize, kada teška vremena traže nova rešenja. Kostas podseća da su Srbi i Grci nekada dosta dobro sarađivali i zato treba da obnove i pojačaju poslovne veze.

Prema njegovim rečima ranije je bio problem gde i kako investirati. "Sada ima mnogo mogućosti da rade jako dobro u turizmu, poljoprivredi i trgovini i ima dosta oblasti gde mogu da sarađuju dve zemlje“, tvrdi predsednik Grčko-srpske privredne komore.

Grčka je među prvih pet zemalja po investicijama u našoj zemlji, a robna razmena između Grčke i Srbije na godišnjem nivou je oko 360 miliona evra.

Konzul Republike Srbije u Solunu Siniša Pavić, izjavio je da Grke i Srbe vežu neraskidive istorijske veze jer su pored svega imali i iste neprijetelje kroz istoriju. Prema njegovoj oceni, ponovo Grci i Srbi imaju „zajedničkog neprijatelja, ekonomsku krizu“ .
„ Ljudi koji sede ovde, smatraju da nemamo pravo da sedimo skrštenih ruku i da moramo da uradimo nešto da stvari promenimo, ne čekajući da kriza prođe sama od sebe, rekao je konzul Siniša Pavić.

Formiranje Grčko srpske privredne komore ostvareno je na inicijativu biznismena iz Soluna, grckih komora sa severa Grčke, Atine i Regionalne privredne komore Leskovca.

Potpredsednik novoformirane Grčko - srpske privredne komore Goran Jović iz Leskovca ocenjuje da je najvažniji zadatak udruženja da što pre postane pravi servis privredenika Srbije i Grčke.
„ Moramo iskreno da kažemo da ni srpski ni grčki privrednici nemaju prave informacije i to ne odgovara tradicionalnim odnosima koje imamo sa Grčkom. Zato će ova komora biti jedan centar za informisanje naših i grčkih biznismena, kako bi tačno mogli da vidimo šta je potrebno Grčkoj a šta Srbiji, što se tiče proizvoda. Ono što sada znamo šta bi bilo potrebno Grcima jeste hrana i nameštaj od drveta“, precizirao je za Tanjug Goran Jović koji je i predsednik Regionalne privredne komore Leskovac.

Pre svečanog otvaranja poslovnih prostorija, Gčko- srpske privredne komore u Ulici Tsimiski u centru Soluna , osveštanje poslovnih prostorija obavio je mitropolit solunski Antimos. Otvaranju su prisustvovali predstavnici grčkih i srpskih regionalnih komora i grada Soluna, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović i privrednici Grčke i srbije.

Nakon svečanog otvaranja konzul Republike Srbije u Solunu Siniša Pavić organizovao je prijem u zgradi konzulata za sve osnivače i prijatelje Grčko-srpske privredne komore.

Kako je najavljeno u aprilu u Leskovcu biće otvoren kancelarija Grčko- srpske privredne komore.

Agencija za privatizaciju objavila je danas delimično izmenjen javni poziv za privatizaciju Fabrike automobila u Priboju i produžila rok za dostavljanje prijava o zainteresovanosti do 27. marta.

U izmenjenom pozivu se navodi da će se birati strateški investitor koji će zajedno sa Republikom Srbijom osnovati novo preduzeće.

Minimalni ulog strateškog investitora utvrđen je na iznos od najmanje milion evra u novcu i najmanje pet miliona evra u stvarima i/ili pravima, navedeno je na sajtu Agencije.

FAP je na listi 502 kompanije za koje je Agencija za privatizaciju prošle godine uputila Javni poziv za prikupljanje pisma o zainteresovanosti, a na poziv je bilo prijavljeno šest zainteresovnih investitora.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zainteresovana je da podrži privatizaciju Telekoma Srbije, izjavio je direktor EBRD za Srbiju Mateo Patrone.

"Zainteresovani smo za suinvestiranje ili obezbedjenje finansijske podrške za kupovinu kompanije. Zaista, mi smo veoma zainteresovani da pružimo podršku u procesu privatizacije Telekoma", rekao je on za novi broj Magazina Biznis.

Patrone je rekao da je EBRD zainteresovana i da pomogne Vladi u privatizaciji odredjenih kompanija, od kojih su neke i na spisku 502 preduzeća u portfoliju Agencije za privatizaciju.

"Drugi primeri su Dunav osiguranje i Aerodrom 'Nikola Tesla'. U zavisnosti od toga šta je potrebno, mogli bismo da damo doprinos na različite načine. Bilo preko podrške u pretprivatizacionom procesu ili preko kredita ili učešća u kapitalu ", rekao je on.

Patrone je rekao i da će mere fiskalne konsolidacije koje se primenjuju doprineti da ova godina bude puna izazova za Srbiju, ali je na duži rok gledano, važno shvatiti da su takve mere nužne.

Na pitanje u čemu je razlika izmedju prognoza EBRD koja očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2015. od 0,5 odsto i MMF koji očekuje pad od 0,5 procenata Patrone je rekao da postoji značajna neizvesnost kada je reč o ovogodišnjoj proceni rasta BDP Srbije kako zbog unutrašnjih tako i zbog spoljašnjih faktora.

Halk banka iz Turske pobedila je na tenderu za prodaju akcija Čačanske banke, saopštilo je Ministarstvo finansija. Potpisivanje ugovora biće obavljeno danas.

Ugovor o kupoprodaji akcija, a koji prema saznanjima "Blica" vredi nešto više od deset miliona evra, u ime Vlade Srbije, potpisaće ministar finansija Dušan Vujović, a u ime Halk banke generalni direktor Ali Fuat Taškesenliolu.

Čačanska banka je regionalna banka koja ima poslovnu mrežu od 14 filijala i 9 ekspozitura, koja pre svega pokriva teritoriju zapadne i centralne Srbije. Sa ukupnom bilansnom aktivom od 263 mil EUR i tržišnim učešćem od 1,1%, Čačanska banka je rangirana kao 18. na domaćem bankarskom tržištu.

Halkbank from Turkey has won the tender to acquire the shares of Cacanska Banka, the Finance Ministry announced in a release. An agreement on the sale of shares will be signed today.

This agreement, which Blic says is worth over ten million euros, will be signed by Finance Minister Dusan Vujovic on behalf of Serbia and by Halkbank CEO Ali Fuat Tashkesenliolu on behalf of that bank.

Cacanska Banka is a regional bank with a business network of 14 affiliates and 9 branches that mainly cover the territory of western and central Serbia. With balance sheet assets totaling EUR 263 million and a market share of 1.1%, Cacanska banka ranks 18th in the domestic banking market.

Privredni sud u Valjevu prihvatio je u petak (20. mart 2015. godine) plan reorganizacije preduzeća "Sloga", koja gazduje hotelsko ugostiteljskim objektima u Valjevu i na Divčibarama.

Ukupna dugovanja "Sloge", koju je na tenderu kupila porodica Vujić, iznose 1,4 milijarde dinara, dok je procenjena vrednost imovine 2,8 milijardi dinara.

Plan reorganizacije predviđa da se dug radnicima, kao i Poreskoj upravi isplati odmah, dok bi dug dobavljačima od 222 miliona dinara trebalo da isplate u narednih 10 godina sa grejs periodom od godinu dana, a dug bankama i državni fondovima za 12 godina sa grejs periodom od tri godine.

Plan reorganizacije "Sloge" jedino nije podržala Poreska uprava, koja pre dva dana nije podržala ni plan reorganizacije privatnog preduzeća "Vujić Valjevo", koje proizvodi PVC stolariju.

Vujići su vlasnici i fabrike negazirane flaširane vode u Petnici, koju će eventualno prodati, kao i samački hotel i upravnu zgradu neuspešno privatizovanog građevinskog preduzeća "Jablanica", koji su docnije kupili od većinskog vlasnika, ukoliko drugačije ne budu mogli da poštuju klauzulne rokove planova reorganizacije "Sloge" i PP " Vujić Valjevo".

Vodeći čovek tih kompanija Vidoje Vujić rekao je danas novinarima, posle ročišta u Privrednom sudu, kako je uveren da je plan reorganizacije "Sloge" ostvariv za šest godina, ukoliko bi sezona na Divčibarama bila kao ove zime, odnosno ukoliko bi se dalje ulagalo u razvoj turizma na toj destinaciji.

Kompanije porodice Vujić, posebno proizvodnja PVC stolarije, godinama su bile među vodećima u Valjevu i Kolubarskom okrugu, ali su poodavno u krizi i zbog toga što su se Vujići, kako kažu ekonomisti, preinvestirali.

Predstavnici jedne turske kompanije obići će naredne sedmice pirotsku konfekciju AHA Mura Prvi maj, koja više od pola godine ne radi i radnici ne primaju plate.

To piše u pismu Ministarstva privrede upućenom rukovodstvu fabrike dostavljenog medijima.

U pismu je navedeno da je Ministarstvo privrede obavestilo rukovodstvo pirotske konfekcije "AHA Mura Prvi maj" da će naredne sedmice predstavnici jedne turske kompanije, koja je nakon razgovora sa Ministarstvom izrazila spremnost da investira u pirotsku konfekciju, obići fabriku u Pirotu.

Kako se navodi u pismu Ministarstva, delegacija iz Turske će sredinom naredne sedmice najpre imati sastanak u Ministarstvu privrede, nakon čega će turski investitor obići i pogone u Pirotu.

"Cilj sastanka je da se definiše moguća saradnja sa potencijanim investitorom i da odredimo naredne korake. Nadam se i želim da verujem da će investitor doneti pozitivnu odluku, koja će omogućiti vašoj kompaniji nov život, a ukoliko do toga ne dođe zasigurno ćemo do kraja marta znati koji je pravac delovanja i šta je najbolje učiniti za 1.328 zaposlenih", stoji u pismu Aleksandre Cvijović iz Ministarstva privrede.

Fabrika u Pirotu više od pola godine ne radi nakon što je majka firma, slovenačka "AHA Mura" otišla u bankrot zbog ogromnih dugovanja prema Poreskoj upravi Slovenije.