Holandski i belgijski distributer prehrambenih proizvoda Ahold i Delez potvrdili su danas da su započeli razgovore o eventuelnom spajanju kako bi formirali lanac supermarkete sa berzanskom kapitalizacijom od 25 milijarde evra, preneo je Rojters.

"Razgovori bi mogli, a možda i neće, rezultirati budućom transakcijom, kompanija će objaviti svaku eventualnu važnu informaciju, u skladu sa propisima", objavile su dve firme.

Belgijska štampa je pisala tokom vikenda o tom spajanju, a u ponedeljak je jedan izvor potvrdio Rojtersu da su preliminarni razgovori u toku.

Iako neki analitičari sumnjaju u značaj takvog spajanja, vrednost akcije Aholda skočila je juče 2,89 odsto na Amsterdamskoj berzi, kao i danas na početku berzanske trgovine, a Deleza 1,86 odsto na Briselskoj berzi.

Srbija je postigla dogovor o prvoj reviziji aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), koji Izvršni odbor (IO) te finansijske institucije treba da odobri krajem juna, izjavila je danas u Beogradu šefica Misije MMF-a za Srbiju Suzana Murgasova.

Ukoliko IO MMF-a odobri dogovoreno, Srbiji će biti na raspolaganju 146 miliona evra od ukupne pozajmice u vrednosti od 1,2 milijarde evra koja je predviđena aranžmanom sa MMF, kazala je ona na konferenciji za novinare u Vladi Srbije. Prema njenim rečima, MMF je povećao raniju projekciju privrednog rasta Srbije sa minus 0,5 na nula procenata.

Ministar finansija Srbije Dušan Vujović kazao je da očekuje da privredni rast u ovoj godini bude pozitivan.

Vujović je naveo i da je sa MMF-om dogovoreno da odluka o poskupljenju struje bude doneta 1. juna, zajedno sa planom restrukturiranja Elektroprivrede Srbije.

Misija MMF-a je 4. maja počela zvanične razgovore s delegacijom Srbije povodom prve reviziju aranžmana u vrednosti od 1,2 milijarde evra.

Aranžman iz predostrožnosti je odobren 23. februara, a obuhvata strukturne reforme i mere štednje za smanjenje budžetskog deficita.

Po dogovoru sa MMF-om bilo je planirano da struja u Srbiji poskupi za 15 odsto, ali je Vlada Srbije to odložila i najavila da će sa predstavnicima te finansijske institucije tokom prve revizije aranžmana razgovarati o odlaganju ili manjem procentu poskupljenja struje.

Još nije objavljen plan racionalizacije javnog sektora, a kasne privatizacioni postupci preostalih društvenih preduzeća.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju aprila iznosile 10,5 milijardi evra, čime se obezbeđuje pokrivenost novčane mase od 317 odsto i oko sedam meseci uvoza robe i usluga.

Najveći devizni priliv u aprilu, u neto iznosu od 110 miliona evra, ostvaren je po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na međubankarskom deviznom tržištu.

Ostali veći prilivi ostvareni su po osnovu korišćenja kredita i donacija u ukupnom iznosu od 88,1 milion evra i prodaje hartija od vrednosti Republike Srbije denominovanih u evrima na domaćem finansijskom tržištu u iznosu od 41,4 miliona evra, saopštila je NBS.

Veći odliv iz deviznih rezervi je realizovan po osnovu povlačenja devizne obavezne rezerve banaka u neto iznosu od 71,9 miliona evra.

Ostali veći odlivi realizovani su po osnovu izmirivanja obaveza Republike Srbije prema inokreditorima u iznosu od 56,9 miliona evra i otplate duga Međunarodnom monetarnom fondu u iznosu od 32,8 miliona evra na ime iskorišćenih sredstava u okviru stend-baj aranžmana iz 2009.

Neto devizne rezerve na kraju aprila iznosile su 8, 37 milijardi evra i predstavljaju ukupne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, kao i za sredstva povučena od MMF-a, u okviru aranžmana zaključenog 2009.

Aprilski obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu iznosio je 628,7 miliona evra i bio je za 133,7 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. Za prva četiri meseca ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 3,10 milijardi evra.

Dinar je u aprilu nominalno aprecirao u odnosu na evro 0,1 odsto, a Narodna banka Srbije je intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom 140 miliona evra i prodajom 30 miliona evra kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Hipotekarna banka iz Podgorice, zajedno s grupom domaćih biznismena i postojećim akcionarima, otkupila je 20,6 odsto akcija Nove Banke Banjaluka.

Akcije je prodala slovenačka "Adriatik fonda" za 15 miliona konveritibilnih maraka (7,7 miliona evra) .

U jednoj od najznačajnijih transakcija preuzimanja kontrolnog paketa u bankarskom sektoru Republike Srpske, pored crnogorske Hipotekarne banke učestvovalo je 14 fizičkih i pravnih lica iz Republike Srpske, saznaje banjalučki poslovni portal capital.ba.

Slovenački "Adriatik fond" prodao je akcije po nominalnoj ceni od 0,66 KM (0,34 evra) po akciji.

Iako se prvobitno očekivalo da će Adriatik fond prodati svoj kompletni udeo od 35,4 odsto, ipak je odlučio da zadrži 14,8 odsto akcija. Bilo je interesovanja za kupovinu i preostalih akcija, ali Fond je, kako saznaje capital.ba, odlučio da zadrži preostali paket još najmanje dve godine.

Hipotekarna banka Podgorica je sada, sa šest odsto akcija, treći po veličini vlasnik, odmah posle zamenika direktora Nove banke Gorana Avlijaša, koji ima 6,2 odsto.

Prema podacima Banjalučke berze, najveća veleprodajna kompanija farmaceutskim proizvodima u Republici Srpskoj "Interpromet" Novi Grad Dragana Pilipovića sada ima 4,7 odsto, dok je direktor Nove Banke Milan Radović svoj udeo zadržao ispod limita od tri odsto.

Predstavnici Udruženja radnika i akcionara "Robnih kuća Beograd" i Udruženja akcionara "Luke Beograd" ponovo su danas pozvali Vladu Srbije da reši probleme radnika, koji očekuju da im se isplate deonice tih preduzeća.

Predsednik Udruženja malih akcionara RK "Beograd" Radoje Arsenić rekao je da u toj firmi nezakonit stečaj traje već 13 godina, da je reč o nezakonitoj prodaji imovine, kojom su oštećeni i radnici i država.

- Četiri godine nije formiran odbor poverilaca, stečajni upravnici se menjaju, a imovina se prodaje - rekao je Arsenić na konferenciji za novinare.

Radnici, dodao je, ne traže ništa što im ne pripada, već isplatu deonica, kao i da time neće biti oštećen budžet, jer se, kako tvrdi, ta sredstva isplaćuju iz viška stečajne mase.

Podsetio je da je to udruženje u februaru uputilo molbu za razgovor premijeru Aleksandru Vučiću, na koju nisu dobili odgovor, pa će, kako je najavio, Udruženje 19. maja organizovati protest ispred vlade gde će ostati dok ih ne primi premijer.

Predsednik Udruženja malih akcionara "Luke Beograd" Vojislav Obradović rekao je da još nije rešeno pitanje te firme iako se nalazi na listi 24 sporne privatizacije, dodajući da "Luka" nije bila gubitaš, već je poslovala rentabilno.

- Moramo svi da se udružimo, jer samo zajedničkim delovanjem možemo da uradimo nešto da se naši problemi reše - rekao je Obradović.

Američki telekomunikacioni gigant Verajzon (Verizon) saopštio je danas da namerava da kupi internet firmu AOL (America Online) za 4,4 milijarde dolara.

Mobilna mreža Verajzon kupuje sve informativne sadržaje AOL-a, uključujući on-lajn časopis Hafington post (Huffington) i sajt TekKranč (TechCrunch).

Cena koju Verajzon nudi je 50 dolara po akciji AOL-a, jednog od najposećenijih veb sajtova.

Izvršni direktor AOL-a Tim Armstrong će ostati na čelu kompanije i posle potpisivanja ugovora.

NBS FX reserves amounted to EUR 10,533.5 million at end-April, covering M1 by 317% and around seven months of imports of goods and services.

NBS interventions in the IFEM (EUR 110.0 million net) were the major inflow channel to FX reserves in April. In addition, significant inflows came from loan disbursements and grants (EUR 88.1 million) and the sale of euro-denominated government securities in the domestic financial market (EUR 41.4 million).

The largest outflow from FX reserves was due to the withdrawal of banks’ FX required reserves (EUR 71.9 million net). Other significant outflows were registered on account of settlement of the Republic of Serbia’s liabilities to foreign creditors (EUR 56.9 million) and repayment of debt to the IMF under the 2009 stand-by arrangement (EUR 32.8 million).

Net FX reserves, defined as FX reserves less banks’ required reserves in foreign currency and drawings from the IMF under the arrangement concluded in 2009, came at EUR 8,370.0 million at end-April.

Trading volumes in the IFEM reached EUR 628.7 million, down by EUR 133.7 million from the month before. In the first four months of 2015, interbank trading volumes totalled EUR 3,101.4 million.

In April, the dinar appreciated against the euro by 0.1% nominally, while the NBS intervened in the IFEM by buying EUR 140 million and selling EUR 30 million in order to ease excessive daily volatility of the exchange rate.

Srbija bi privatizaciju i restrukturiranje u javnom sektoru trebalo da počne od najvećih preduzeća, kao i da ukoliko bude više budžetskih priliva od predviđenih novac troši za otplatu javnog duga, navodi se u preporukama koje danas u Briselu usvajaju ministri ekonomije i finansija EU. "U restrukturiranju i privatizaciji ne treba ostavljati za kraj najteža, jer će ona ostati najteža do kraja, već treba od njih početi", izjavio je šef sektora za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat (Freek Janmaat) predstavljajući preporuke Saveta ministara za ekonomiju i finansije.

On je rekao da pitanje javnih preduzeća vidi kao veliki izazov i dodao da Brisel "veoma pozdravlja trenutne napore za restrukturiranje EPS-a, za konkretizovanje transformacije i pretvaranje u akcionarsko društvo“.

Kada je reč o EPS-u, Janmat je kazao i da treba voditi računa da cene struje moraju da odražavaju troškove, uključujući potrebne investicije da bi se unapredila infrastruktura i sprečio nedostatak struje u budućnosti, ali i da bi se u ekološkom smislu popravilo stanje i Srbija usaglasila sa standardima koje propisuje evropska direktiva o velikim ložištima.

„Visoka stopa loših kredita u komercijalnim bankama je takođe razlog za zabrinutost. Sa nestrpljenjem očekujemo strategiju za rešavanje tog pitanja najavljeno za jun“, rekao je Janmat.

U slučaju da bude više budžetskih priliva od predviđenih, Janmat je kao najbolji korak predložio da se novac potroši za otplatu duga, a ukoliko se koristi za druge svrhe to treba da budu investicije, a ne potrošnja.
Brisel preporučuje i da se u reformi javne uprave detaljno razmotri gde ima viškova, ali i kako da se unapredi javna usluga koja se pruža građanima, dok pažnju treba pokloniti i poreskoj upravi, kako bi se pojačala njena sposobnost da poveća naplatu i udeo preduzeća koja plaćaju poreze, naveo je Janmat.

Kada je reč o unapređenju poslovne klime, među ključnim preporukama Evropske komisije su regulacija parafiskalnih nameta, kao i borba protiv sive ekonomije jačanjem inspekcija.

U pogledu radnih propisa, potrebno je videti koje propise je moguće ukinuti da bi se smanjilo administrativno opterećenje dok su potrebne mere za aktivno zapošljavanje posebno za mlade i dugo nezaposlene.

U pogledu trendova na tržištu rada, Brisel je u prolećnoj prognozi predvideo rast nezaposlenosti u 2015. i 2016. na 19,3 odnosno 20,3 odsto, a Janmat je rekao da to velikim delom vidi kao posledicu restrukturiranja i privatizacije preduzeća od kojih će se deo zatvoriti.

„Mislim da ćemo uskoro videti preokret tog trenda“, rekao je Janmat, dodavši da će povećanje zaposlenosti zavisiti od vladinih mera, kako fiskalne konsolidacije koja između ostalog vodi do smanjenja kamatnih stopa, i reforme radnih propisa, tako i od razvoja situacije u Evropi.

Za podsticanje poslovne klime Srbija treba da podstakne i privatne investicije, na primer kroz javne mehanizme podrške pozajmica malim i srednjim preduzećima, ali i da podstakne sprovođenje javnih projekata, poput radova na transportnim koridorima i proizvodnji i prenosu energije, pri čemu se poseban značaj pridaje gasnim interkonektorima.

S obzirom na manjak novca, Janmat je ukazao da bi za infrastrukturne projekte trebalo koristiti proces šestorke Zapadnog Balkana, u kojem će biti izdvojeni prioriteti, a projekti će se velikim delom finansirati pretpristupnim fondovima i povoljnim kreditima EIB—a, EBRD i Svetske banke.

Janmat je ukazao i na potrebu da se obrazovni programi usklade sa zahtevima tržišta rada.

Ukazao je da Brisel pozdravlja reformske mere koje je preduzela Vlada Srbije, kao i da će motriti ispunjavanje preporuka.

Još jedna slovenačka investicija u Srbiji neslavno će se okončati, piše ljubljanski "Dnevnik". Iako je Vlada Srbije pre tri godine odobrila višemilionsku subvenciju "Muri" za preuzimanje kompanije "Prvi maj Pirot", ova će kompanija uskoro potonuti u stečaj. Bez posla će ostati oko 1.300 radnika.

Konačna sudbina "Prvog maja" bila je poznata još krajem aprila, jer poverioci na sudu nisu odobrili predlog finansijske reorganizacije. Time je propao i predstečajni postupak koji su u kompaniji predložili početkom godine.

U međuvremenu, stečajni upravnik "Aha Mure" Stevo Radovanović priprema teren za treći pokušaj prodaje njene imovine. Ovoga će puta početna cena iznositi 2,3 mil EUR, što je upola manje nego na prvoj licitaciji održanoj prošle godine.

Another Slovenian investment in Serbia will end unsucessfully, Ljubljana’s Dnevnik reports. Although the Government of Serbia three years ago apporved multimillion incentive to Mura for takeover of "Prvi maj Pirot", the company will soon go bankrupt. Approximately 1300 people will lose their jobs.


Final destiny of "Prvi maj" was known in early April since trustees at the court did not approve proposal of financial reorganization. Thus, pre-bankruptcy procedure which was proposed in the company in the beginning of the year failed.

In the meantime, trustee in bankruptcy at"Aha Mura" Stevo Radovanovic, is preparing the field for the third attempt of their property. This time the initial price will be EUR 2,3 m which is half the price than at the last auction held last year.

Fabrika za proizvodnju strujomera EWG, koja je pre godinu dana otvorila svoj pogon u Boru, dobila je posao na tenderu za proizvodnju tih uređaja, tako da se uskoro očekuje i zvaničan početak rada, kao i upošljavanje najmanje 350 radnika.

- Po informacijama koje smo dobili, proizvodnja u EWG će se uskoro pokrenuti i, kako se očekuje, tu će posao dobiti između 300 i 350 radnika - kaže Živorad Petrović, predsednik opštine Bor. - Nama predstoji sastanak i sa predstavnicima slovenačke kompanije "Iskra zaštita", koji su zainteresovani za otvaranje fabrike u Boru. Ponudićemo im nekoliko lokacija, a sa radom te fabrike biće posla za još oko 50 ljudi.

Petrović napominje da je još jedna firma iz Slovenije zainteresovana za privrednu saradnju sa Borom, ali da se najviše očekuje da američke rudarske kompanije "Friport Mekmoran", koja planira da otvori rudnik bakra i zlata u okolini Bora.

Naš sagovornik podvlači da je lokalna samouprava zainteresovana da od Trgovinskog preduzeća "Centroistok", gde je poništena privatizacija, preuzme gradsku pijacu.

- Zatražili smo od Agencije za privatizaciju da se gradska pijaca, koja radi u sklopu "Centroistoka", izuzme iz prodaje kapitala tog trgovinskog preduzeća, i prenese u naše vlasništvo - ističe Petrović. - Opština, naime, ima 22,39% akcija u tom preduzeću. Zato smo zainteresovani da pijacu prevedemo u svoje vlasništvo, nakon čega bismo uložili značajna sredstva u renoviranje tog objekta.