Apatinsko brodogradilište ponuđeno je na prodaju. U oglasu je navedeno da se prodaje 42.930 kvadratnih metara izgrađenih objekata sa pravom korišćenja zemljišta od 90.132 kvadrata.

Vojvođanska banka, koja je kao većinski poverilac postala vlasnik brodgradilišta u Apatinu pre dve godine, oglasom je ponudila na prodaju ovaj objekat.

U brodgradilištu privatni preduzetnici, kojima je ustupljena infrastruktura, godinama već obavljaju uspešno remont brodova iz zemlje i inostranstva, ali nema proizvodnje novih plovila.

Za sada nema informacija ima li zainteresovanih kupaca.

Apatin-based shipyard is under hammer. It was stated in the advertisement that 42.930 m2 of construction facilities with the right of use on land of 90.132 m2 is for sale.

Vojvodjanska banka, which became the owner of the shipyard in Apatin two years ago being a majority owner, released advertisement for the sale.
In the shipyard, for years, private entrepreneurs to whom infrastructure was rented, have been carrying out overhaul of ships from the country and abroad but there is no production of new vessels.

As for now, there is no information whether there are interested buyers.

U "Železnicama Srbije" danas su potpisana dokumenta o nastavku izgradnje "Žeželjevog mosta" na Dunavu u Novom Sadu, kojima je obezbeđeno dodatnih 3 mil EUR za završetak mosta koji bi trebalo da bude deo pruge Beograd-Budimpešta.

Previđeno je da most bude završen za 17 meseci, a za dodatna tri meseca bi trebalo da budu urađena demontaža privremenog, pontonskog mosta, rečeno je na konferenciji za novinare nakon potpisivanja dokumenata.

Ankes osnovnog ugovora o izgradnji "Žeželjevog mosta", zatim Memorandum o razumevanju, Ugovor o načinu prenosa sredstava za finansiranje projekta i ugovor o finansiranju za 2015. godinu, potpisali su generalni direktor "Železnica" Miroslav Stojčić, predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i predstavnik izvođača radova, španske kompanije "Azvi2.

"Žeželjev most", porušen je u NATO bombardovanju 1999. godine, a njegova izgradnja počela je 10. marta 2011. godine. Predviđeni datum završetka radova bio je novembar 2013. godine, a izgradnja mosta trebalo je da košta 46, a sada će koštati 49 mil EUR.

Izvođač radova je špansko-italijanski konzorcijum "Azvi-Tadei-Horta Koslada" a problemi u obnovi mosta su nastali zbog dodatnih radova, koji su uvećali cenu ugovorenog posla.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, koja je prisustvovala potpisivanju dokumenata o nastavku izgradnje "Žeželjevog mosta", kazala je da današnji dan vidi kao prekretnicu u izgradnji tog objekta.

- "Žeželjev most" pretrpeo je nestanak dva puta - 1999. u NATO bombardovanju, a drugi put ga je urušila nezrela politika - istakla je ona i izrazila zadovoljstvo što su se sve zainteresovane strane, Republika, Pokrajina i Grad Novi Sad, uz podršku Evropske komisije, dogovorile o nastavku gradnje mosta.

Ministarka je istakla da očekuje da se odmah izvođači radova pojave na mostu i obezbede nastavak radova.

Dodala je da je zbog toga što je bilo zastoja u izgradnji mosta godišnji gubitak bio četiri miliona evra, odnosno od 2011. je gubitak bio 16 mil EUR.

Predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić je kazao da je "Žeželjev most" projekat od nacionalnog značaja i da oko njega ne sme da bude dnevno političke debate.

Podsetio je da je Pokrajinska vlada 2011. odlučila da obezbedi dve trećine potrebnog novca za izgradnju mosta, što je 12,7 mil EUR, i da je sada dodatno dala dva miliona evra da most bude završen.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je kazao da očekuje da se odmah krene sa nastavkom gradnje "Žeželjevog mosta" i podsetio da su najveću štetu od zastoja radova trpeli Novosađani i Novi Sad.

Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport (Michael Davenport) je rekao da je EU bespovratno dala 30 mil EUR za drugu fazu izgradnje mosta i da će dati novu donaciju od četiri miliona evra za pristupne saobraćajnice.

- Most je od velikog značaja i za region. EU želi da podstakne razvoj infrastrukture u regionu, a most je jedna od važnih investicija - istakao je Devenport.

Novi most će imati dva železnička koloseka, dve drumske saobraćajnice širine 7,7 metara i dve pešačko-biciklističke staze širine 2,5 metara. Biće dug 474 metra i širok 31 metar.

Credit Agricole Grupa ostvarila je neto prihod od 1.23 mlrd EUR u prvom kvartalu 2015. godine, navedeno je u saopštenju ove grupe.

Trošak rizika nastavio je da se smanjuje, a u poređenju sa prvim kvartalom 2014. godine smanjenje je 24,7%, dok su prihodi porasli za 3.1% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Za Žan-Pol Šiflea, generalnog direktora Credit Agricole SA, ovi dobri rezlutati su pokazatelj snažnog poslovnog momentuma u svim poslovnim linijama.

Rezultati potvrđuju trend iz 2014. godine sa naročitim naglaskom na kontinuirano smanjenje troškova rizika u većini poslovnih linija, efikasnom kontrolom troškova i potvrdom snage finansijske strukture Grupe, dodaje se u saopštenju.

Prva integrisana dozvola u opekarskoj industriji u Srbiji, usklađena sa evropskim standardima, kojom se odobrava obavljanje delatnosti postrojenja usklađeno sa zakonom o integrisalnom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine uručena je juče AD "Potisje Kanjiža". Generalnom direktoru AD "Potisje Kanjiža" Ištvanu Jeneiju u prisustvu menadžementa fabrike i opštinskih čelnika dozvolu je uručio pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine AP Vojvodine dr Slobodan Puzović.

Preduzeće "Potisje Kanjiža" u vlasništvu austrijske grupacije "Tondah" upošljava oko 400 radnika, najveće je u kanjiškoj opštini i jedno od vodećih u domaćoj opekarskoj industriji. Direktor Jenei je izjavio da je dobijanje ove dozvole izuzetno značajno za kompaniju, jer pored prvenstvenog cilja vlasnika da se ostvaruje profit je i da postrojenja koja funkcionišu budu u potpunosti u skladu sa svim propisima koji obezbeđuju zaštitu životne sredine.

Proces dobijanja integrisane dozvole je trajao više od pet godina, kako je napomenuo Jenei, i mada je ovo preduzeće među prvima podnelo zahtev, dobijanje je toliko trajalo i zbog toga što nadležni organi još nisu imali dovoljno iskustva u rešavanju ove problematike. U poslednjih 10 godina "Potisje Kanjiža" je u unapređenje proizvodnje investiralo oko 50 mil EUR, što prema rečima direktorke proizvodnje Ilone Pajić kazuje da je proizvodnja razvijana po najvišim standarima, te da postrojenja kanjiške kompanije rade kao u najrazvijenijim evropskim zemljama.

Pokrajinski sekretar dr Slobodan Puzović je naglasio da ispunjavanje uslova za integrisanu dozvolu znači da AD "Potisje Kanjiža" eksploatiše glinu, proizvodi crepove i drugi građevinski mategrijal po najvećim domaćim i evropskim standardima.

- Integrisana dozvole je potvrda izdata od Pokrajinskog sekretarijata da kompanija "Potisje Kanjiža" ne zagađuje životnu sredinu, da nema štetnih emisija suprotnih zakonskoj regulativih, takođe da se odgovorno odnosi prema prirodnim resursima i prema energiji, a da je proizvodnja tako organizovana da se u procesu proizvodnje brine o zaposlenima, lokalnom stanovništvu i okruženju u kome radi - rekao je Puzović.

On je dodao da je kompanija morala da uloži značajna sredstva da bi unapredila proces proizvodnje, a izrazio je uverenje da će i druge kompanije slediti primer AD "Potisje Kanjiža" i da će pribavljanjem integrisane dozvole omogućiti kvalitetan rad u zdravom životnom okruženju. Puzović je preodočio da u Vojvodini ima preko 66 privrednih subjekata koji po zakonu treba da ishoduju integrisanu dozvolu, da je do sada to uradilo svega nekoliko, a da će sve ostale do 2020. to morati da učine, jer će biti pred izborom ili da pribave integrisanu dozvolu ili da stave katanac na svoje fabrike.

Ministarstvo privrede uputiće Vladi Srbije predlog odluke da se za 17 preduzeća u restrukturiranju omogući zaštita od naplate potraživanja do godinu dana, izjavio je danas državni sekretar tog ministarstva Dragan Stevanović.

Stevanović je nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta novinarima u Vladi Srbije rekao da će se narednih dana ući u izmene Zakona o privatizaciji i da će shodno tim izmenama, biti napravljen i predlog odluke sa imenima tih 17 firmi koje zapošljavaju 21.500 ljudi.

On je kazao da je pomenuti spisak sada u formi predloga, dok ga vlada ne usvoji, a da se ministarstvo rukovodilo sa pet kriterujuma kada je odlučivalo koja će preduzeća biti na spisku.

Kako je precizirao, ministarstvo se pre svega rukovodilo da li preduzeća imaju pozitivan uticaj na zaposlenost u regionu, da li ima pozitivan uticaj na poslovanje drugih privrednih subjekata, tržni potencijal, održivost, kao i karakter proizvoda.

"To je sada u formi predloga, sačekaćemo do kraja nedelje sednicu vlade na kojoj će se usvojiti zakon, a posle ćemo ući u skupštinsku proceduru i iz tog zakona proistećiće spisak sa 17 firmi", kazao je Stevanović.

On je rekao da će Ministarstvo privrede učiniti sve i da za 28 preduzeća u restrukturiranju do kraja ovog meseca budu objavljen javni poziv za privatizaciju.

Stevanović je dodao da je reč o preduzećima za koji postoji administrativni i svaki drugi potencijal da poziv za njihovu prodaju bude objavljen.

"Mi ćemo u zakonu pokušati da zaštitimo ta preduzeća do 31. oktobra, odnosno da im omogućimo da ne idu u prinudnu naplatu, sve do okončanja trećeg poziva za njihovu prodaju", rekao je Stevanović.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije, Zorana Mihajlović izjavila je danas da će aerodrom Lađevci kod Kraljeva uskoro postati civilno-vojni.

"Kada je u pitanju konačno rešavanje statusa aerodroma Lađevci, verujem da ćemo mi to urediti ove godine", rekla je ministarka u Skupštini Srbije i istakla da je to moglo i ranije.

Ona je kazala da je u vreme prethodnih vlada napravljen terminal, ali ne i uslovi za sletanje i poletanje, dok je pista nedovoljno široka, te se, kako je dodala, sada proširuje.

"Te stvari su krenule obrnutim redom u odnosu na potreban. Moglo je da bude brže i moglo je već da da bude urađeno. Mogli smo već sada da govorimo o tome da su Lađevci civilno-vojni aerodrom, a ne da još radimo na tome da uspostavimo mogućnosti da on to zaista i bude", rekla je Mihajlović.

Prethodni stečajni postupak u zrenjaninskoj fabrici kotlova "Radijator" obustavljen je, jer je predlagač stečaja "Sberbank" Srbija povukla predlog.

Predlog za otvaranje stečaja u zrenjaninskom Privrednom sudu primljen je 27.aprila.

Privredni sud u Zrenjaninu obustavio je i sve radnje preduzete na osnovu predloga da se stečaj uvede. Privremeni stečajni upravnik Vasilije Jovanović je razrešen, ukinuta su sva obezbeđenja i "Radijatoru" je omogućeno da koristi sredstva sa svojih računa.

Imovina "Radijatora", međutim, i dalje se rasprodaje po privatnim tužbama poverilaca.

Nakon što su početkom maja izabrali tri ključna čoveka za formalno upravljanje „Železarom Smederevo”, Peter Kamaraš i Džon Gudiš, inače glavni partneri u poslu sa Srbijom, dopunili su upravljački tim „HPK menadžmenta”, saznaje „Politika“.

Potvrđena su pisanja našeg lista da će deo tima biti Tom Keli i Vladan Mihailović. Keli, nekada prvi generalni direktor „Ju-Es stila Srbija” u smederevskoj fabrici, u novoj raspodeli funkcija i zaduženja biće izvršni direktor za komercijalne poslove. Mihailović će se vratiti na svoju staru poziciju generalnog menadžera za primarnu proizvodnju gde se dokazao, takođe u vreme „Ju-Es stila”. Od ovdašnjih stručnjaka, još jedna Smederevka našla je mesto u najužem timu koji će upravljati domaćom čeličanom. Reč je o Danki Nikolić koja je kod bivših američkih vlasnika vodila sektor prodaje, a sada je postavljena za direktora prodaje HSM i CRM, dok će menadžer prodaje biti Julius Szoke. Većina novih direktora su Slovaci, inženjeri po struci. Marsel Borgon postaljen je za izvršnog direktora za tehničko-tehnološku podršku, Lucija Juskova biće generalni menadžer za sirovine, Štefan Boda, generalni menadžer za pristup fondovima EU. Sektor za čelični otpad i sekundarne sirovine vodiće inženjer Peter Vilk, dok će generalni menadžer inženjeringa biti Marsel Nemet. I „Nabavku” će voditi žena – Iveta Rakacka, a aglomeraciju će voditi dvojica menadžera: Ištvan Roscei i Tibor Braz.

U poruci koja je prosleđena zaposlenima navodi se da ovo nije kraj spiska rukovodećih ljudi u železari, te da će o daljim imenovanjima biti obavešteni. U najkraćem roku očekuje se uspostavljanje nove organizacione strukture. Zaposleni, na čijim radnim mestima će takođe doći do nekih promena, biće obavešteni o detaljima rasporeda, navodi se u dopisu koji su potpisali Stanislav Barica, generalni direktor „Železare Smederevo”, Pavol Vrhovinski izvršni direktor za finansije i Ivan Milošević, generalni direktor fabrike ispred države kao vlasnika, koji je na tom mestu bio i do dolaska HPK.

Podsećamo, krajem aprila formiran je najpre Nadzorni odbor „Železare Smederevo” koji je potom imenovao najuži izvršni menadžment – generalnog menadžera i direktore finansija i proizvodnje: Stanislava Baricu, Pavola Vrhovinskog i Miroslava Grelu.

„HPK inženjering” i Vlada Srbije 21. marta potpisali su ugovor o upravljanju i savetovanju za železaru. Najavljeno je da će upravljački tim HPK činiti 24 menadžera. Kasnije se pročulo da će država imati „paralelni” menadžment u skoro svim oblastima upravljanja, te da će njihova uloga biti kontrolne prirode. Zvaničnih informacija o tome još nema. Javnost nije obaveštena koga je država imenovala na te pozicije, niti ko će ih plaćati.

„Politika” još nije dobila odgovor na zahtev za dostavljanje kopije ugovora između države Srbije i „HPK inženjeringa” koji smo po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, još 7. aprila uputili Ministarstvu privrede i „Železari Smederevo”. Kako su istekli svi zakonski rokovi za obaveštenja, odgovore, ali i dostavljanje traženih dokumenata, naš list će biti primoran da se obrati povereniku za informacije od javnog značaja Rodoljubu Šabiću.

----------------------------------

HPK registrovao firmu u Beogradu

Kompanija „HPK inženjering” iz Holandije registrovala je 18. marta firmu u Srbiji sa sedištem u Beogradu, pod nazivom „HPK menadžment d.o.o”. Delatnost su konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem, a osnivački ulog iznosi deset miliona dinara. Kao direktor naveden je Peter Kamaraš, a u rubrici „ostali zastupnici” na sajtu APR-a, još uvek stoji ime Miroslava Torde, koji je u međuvremenu „sklonjen” sa funkcije generalnog menadžera železare, gde je proveo manje od mesec dana.

Today, at Zeleznice Srbije, documents on continuing construction of the Zezelj bridge at the Danube in Novi Sad which provided additional EUR 3 m for bridge completion which should be a part of the Belgrade-Budapest railroad were signed.

It was planned the bridge will be finished in 17 months and for additional three months, disassembling of a temporary bridge should be over, it was communicated at the conference after signing the document.

Annex to the basic contract on construction of the Zezelj bridge, Memorandum of understanding, Contract of method of transfer of funds for project funding and contract on funding for 2015, was signed by GM at "Zeleznice" Miroslav Stojcic, president of the Provincial government, Bojan Pajtic, the mayor of Novi Sad, Milos Vucevic and representative of contractor, Spanish company"Azvi2.

The contractor is Spanish-Italian consortium, "Azvi-Tadei-Horta Koslada" and problems in bridge rehabilitation appeared due to additional works which increased the price of already agreed work.

New bridge will have two railway tracks, two roads 7,7 m long and two pedestrian and bicycling paths 2,5 meters wide. It will be 474 m long and 31 m wide.

Preduzeće "Tricom", koje se duži niz godina bavi proizvodnjom metala, na strana tržišta osim svojih samostalnih, plasira i zajedničke proizvode koji nastaju kao rezultat saradnje sa drugim firmama. U udruživanju i zajedničkim proizvodima, ova beogradska firma je prepoznala pravi i jedini put za opstanak na tržištu.

- Bavimo se metalom. Metaloprerađivačka delatnost i metalni proizvodi u građevinskoj industriji su dve grane koje pokrivamo. To je delatnost koja je niskoprofitabilna kod nas. Da bismo mi funkcionisali, država mora da bude u zamahu u svakom smislu - i gradnji i proizvodnji. Naši kapaciteti su veliki, dobro smo organizovani, iako imamo mali broj radnika - kaže u razgovoru za "eKapiju" Dragan Trivanović vlasnik i direktor firme "Tricom".

Poslovna filozofija preduzeća je da nema konkurenciju već samo poslovne prijatelje i saradnike.

Jedan od zajedničkih izvoznih proizvoda "Tricoma" i partnera, su i sigurnosna ili sef vrata koja se izvoze u Rusiju i evropske zemlje. Naš sagovornik objašnjava da ovi proizvodi nastaju tako što "Tricom" uradi jedan deo tih vrata, onda neka druga firma uradi drugi deo i onda ih kao gotov proizvod izvoze.

- Naše tržište je malo, teško nastupamo na trećem tržištu, jaka je konkurencija...U svetu postoje korporacije sa kojima mi ne možemo da se takmičimo - kaže Trivanović.

foto: www.tricom.rs
Sagovornik našeg portala ističe da je osim izvoza bitno i ono što se proizvodi u zemlji.

- Za privredu Srbije nisu bitne samo firme izvoznice već i one koje proizvode robu koja ne mora da se uvozi. Država bi trebalo više da ulaže u mala i srednja preduzeća koja su zapravo motor društva i ekonomije - naglašava Trivanović.

Firma koja je 1966. osnovana kao limarsko-bravarska radionica, a 1992. godine preregistrovana u preduzeće, 2015. godine u planu ima dalje širenje firme i kapaciteta, kao i osvajanje novih tržišta.

Iako nije povoljna klima za poslovanje u metalnoj industriji, firma "Tricom" je uspela da bude svrstana među 10 najboljih kompanija za 2014. godinu u Blicovom "Izboru za preduzetnika godine".

Apatin-based shipyard is under hammer. It was stated in the advertisement that 42.930 m2 of construction facilities with the right of use on land of 90.132 m2 is for sale.

Vojvodjanska banka, which became the owner of the shipyard in Apatin two years ago being a majority owner, released advertisement for the sale.
In the shipyard, for years, private entrepreneurs to whom infrastructure was rented, have been carrying out overhaul of ships from the country and abroad but there is no production of new vessels.

As for now, there is no information whether there are interested buyers.