Uz pomoć Vlade, srpska fabrika stakla u gradu na Crnici, po svemu sudeći, našla izlaz iz dramatične situacije. "Srbijagas" i "EPS snabdevanje" biće isplaćeni do 27. avgusta.

Posle dramatatičnih apela zbog najave isključenja struje i višednevnih pregovora sa "Srbijagasom" i "EPS Snabdevanjem", početkom sedmice situacija u Srpskoj fabrici stakla (SFS) je stabilizovana, jer je sa potpisan protokol o izmirenju dugova. Konkretno, dogovoreno da paraćinska fabrika, do 3. avgusta, plati određeni deo obaveza, a da sva dugovanja za isporučenu električnu energiju i gas budu izmirena u roku od mesec dana - do 27. avgusta.

- Reč je o dugovanjima za utrošene energente zaključno sa junom, a dogovoreno je i potpisivanje ugovora koji će omogućiti dalje redovno snabdevanje. Sredstva za plaćanje obezbediće se transferom iz inostranstva, kojim bi trebalo da budu isplaćene preostale obaveze prema "Srbijagasu", posle multilateralne kompenzacije za koju je zadužena država, te JP "EPS Snabdevanje". Kada budemo platili određen iznos za gas, račun će nam biti odblokiran... - objašnjava Borislav Vuković, generalni direktor SFS.

Istovremeno, precizirano je i da u javnosti pominjana cifra od gotovo dve milijarde dinara duga za gas nema veze sa potrošnjom, odnosno količinom isporučenog a neplaćenog energenta.

- Zaključno sa 30. junom, kao što je i precizirano najnovijim Protokolom, dužni smo 698 miliona dinara. Sve drugo su obaveze koje proizlaze iz kupoprodajnog ugovora i rešavaće se na drugi način. Očekujem i da se sprovede "prebijanje" dugova na osnovu zaključka Vlade, jer smo mi dužni za gas od novembra prošle godine, a za struju od juna, dok nama država duguje već tri godine. Zbog svega toga, primera radi, mi električnu energiju plaćamo 40 odsto više po utrošenom megavatu, nego što bi bila cena iz redovnog snabdevanja... Što se tiče gasa, on našu konkurenciju u centralnoj i istočnoj Evropi košta i do 50 odsto manje - precizira Vuković.

Ali, osim rešavanja problema sa energentima, menadžment Srpske fabrike stakla očekuje i konačan prenos akcija na kupca, kako bi bugarski konzorcijum konačno mogao da se legitimiše kao vlasnik. U Staklaru je, naime, početkom jula stigao dopis Agencije za privatizaciju, o tome da su ispunjeni svi uslovi iz ugovora, ali kupac SFS, "u papirima", još ima samo 45 odsto akcija.

ASORTIMAN

IAKO Staklara ima svoje kupce, da bi mogla proizvoditi robu po zahtevima savremenog tržišta - a to je laka boca sa uskim "grlom" - potrebne su još neke tehnološke finese i doobuka kadrova. Vuković veruje da će i to uskoro biti realizovano, baš kao što očekuje završetak ulaganja u novi pogon mašinsko-trgovačkog stakla.

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je danas da će "Simens" do kraja septembra otvoriti 220 radnih mesta u fabrici u Subotici.

Prema njegovim rečima, jedna velika kompanija će otvoriti više od 2.000 radnih mesta, a da jedna kompanija, koja je proizvođač mesa, namerava da uloži u Srbiji 400 miliona evra.

Nemačka, odnosno kompanije, od 2000. godine uložile su u našu zemlju oko 1,7 milijardi evra, rekao je Čadež na TV Pink.

Oko 35.000 ljudi radi u kompanijama koje su srpske sa nemačkim kapitalom, što je pokazatelj privredne saradnje između dveju država, istakao je predsednik PKS.

Čadež je potvrdio da se prilikom nedavne posete delegacije Srbije Minhenu razgovaralo, što je već izvesno, da velika kompanija otvori više od 2.000 radnih mesta, a da "kompanija, koja je proizvođač mesa, namerava ovde da uloži 400 miliona evra, dakle i otvori brojna radna mesta".

Predsednik PKS je ocenio da su u Minhenu najznačajniji bili razgovori sa predstavnicima nemačke privrede i radni doručak sa 30-ak nemačkih kompanija.

Sa nekima se razgovaralo o proširenju njihovih kapaciteta, a neke su, kao "Simens", već u Srbiji, gde imaju svoje fabrike, gde žele da zapošljavaju i otvaraju nova radna mesta, kazao je Čadež.

Razgovaralo se o kooperaciji sa postojećim srpskim kompanijama, manjim i srednjim proizvođačima koji mogu da budu dobavljiči kompanijama kakva je "Simens", preneo je Čadež.

On je podsetio i na srpski izvoz u Bavarsku - autodelova, mehanike, elektronike i poljoprivrednih proizvoda.

"Pokušavamo prvo da sredimo stvari u sopstvenoj kući, da konsolidujemo javne finansije, da ne finansiramo ono što ne moramo, dakle, da ne finansiramo društvena preduzeća koja nemaju nikakvu perspektivu, da uspemo da oslobodimo ta sredstva za investicije, da praktično oslobodimo energiju za privatni sektor", rekao je Čadež.

Agencija za privatizaciju saopštila je danas da će ponovo objaviti oglas za prodaju stečajnih dužnika ili njihove imovine, a reč je o 39 preduzeća u stečaju.

Među imovinom koja će se naći na prodaji su i stanovi na Novom Beogradu, vlasništvo preduzeća Rad, kao i objekti Srbijanke iz Valjeva.

Na prodaji će biti društveno preduzeće Utva, koji ima sporna prava na imovini, nepokretnosti Radničkog odmarališta u Vodicama kod Šibenika, kao i Ikop iz Petrovca, čija je delatnost štavljenje i dorada kože, a ima 23 objekta površine veće od 6.500 metara kvadratnih.

Među subjektima čija će imovina biti oglašena za prodaju su Prva srpska fabrika šećera "Dimitrije Tucović", i to oprema i sekundarne sirovine preduzeća.

Zainteresovani će moći da kupe robne kuće i lokale Napretka iz Kovina, poslovni prostor u Mekenzijevoj ulici u Beogradu građevinskog preduzeća Dom, proizvodni kompleks tekstilne industrije Niteks iz Niša u Medveđi...

Na listi stečajnih dužnika koji će se naći na listi za prodaju su Vratstvo inženjering iz Alibunara, IMK 29. novembar iz Subotice, Fadip iz Bečeja, Impeks iz Novog Sada, Hins iz Novog Sada, Bačkatrans iz Vrbasa, Sloga iz Zmajeva, Kovilja, Kontinental BŠ iz Novog Sada, Jugoeksport sistem JES korporacija, Tamiš i Trgoprodukt iz Pančeva...

Sve informacije potencijalni kupci mogu dobiti kod Agencije za privatizaciju na mejl info@priv.rs ili na telefon 011/3020800.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali izjavio je danas da su u toku završni pregovori o kupovini zgrade BIGZ-a, kao i da će ta investicija iznositi 35 miliona evra.

Austijska kompanija "Soravija grupa” iskazala je interesovanje za ulaganje i obnovu zgrade BIGZ-a.

Gradonacelnik je tim povodom juče razgovarao sa vlasnikom "Soravija grupe" Hanoom Soravijom.

Inače, ta austrijska kompanija je do sada u Beogradu radila "Radison Blu Old Mill hotel", projekat vredan miliona evra.

"Oni su rekli da do kraja godine završavaju pravno-imovinske poslove, a na proleće i projekat, nakon čega kreće realizacija,a finansijska sredstva su već obezbeđena", rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, kompanija želi od zgrade BIGZ-a da napravi potpuno komercijalni prostor, da bude "open space", da ga koriste i IT kompanije, galerije…

"Zgrada BIGZ-a je jedan od bisera evroske arhitekture koja trenuto odudara od okoline. Ako blesne punim sjajem, ceo taj deo grada izgledaće potpuno drugačije", rekao je Mali.

On je novinarima u Skupštini grada rekao i da se svakodnevno razgovara sa svim zainteresovanima da ulažu u Grad, dodajući da se završava javni uvid za hotel Jugoslaviju, kao i da će u narednih nekoliko sedmica biti raspisan međunarodni konkurs za zgradu saveznog MUP-a u Kneza Miloša.

"Izvlačimo projekte koji su decenijama stajali u fioci. Dajemo investitorima mogućnost da završe papire i počnu da grade i to je dobra vest za Beograđane. Ovo je prilika koju ne želimo da propustimo", rekao je Mali.

Grad Beograd će ponuditi na prodaju deo poljoprivrednog zemljišta PKB-a, a ne ukupni kapital tog preduzeća, koji obuhvata i gradsko građevinsko zemljište.

"Želimo jasno da preciziramo početnu cenu od 51 odsto od procenjene vrednosti imovine PKB-a i suština je da se ide na prodaju dela poljoprivrednog zemljišta kako se ne bi prodavao kapital koji obuhvata gradsko građevinsko zemljište", rekao je pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević.

Prema njegovim rečima, na taj način poljoprivredno zemljište biće stavljeno u funkciju poljoprivrednog poslovanja i sprečiće se otuđenje građevinskog zemljišta kao resursa Beograda.

On je ocenio da se takvim modelom privatizacije PKB-a štiti interes Beograda, uz istovremeno uklanjanje mogućnosti špekulacija prema kojima bi potencijalni investitor kupio taj kombinat samo zbog atraktivnog građevinskog zemljišta.

Šef odbornika Demokratske stranke u beogradskom parlamentu Zoran Alimpić ocenio je da ne postoji razlog zbog kojeg bi sada trebalo prodavati PKB jer je taj kombinat u prethodne dve godine ostvarivao dobit veću od 50 miliona evra.

"Ne postoji razlog zbog koga treba da žurimo s prodajom PKB-a. To je nacionalno blago, poljoprivreda je resurs koji se čuva u svakoj zemlji a mi sada planiramo da taj kombinat prodamo po početnoj ceni koja je upola manja. Spremni smo da unapred poklonimo potencijalnom kupcu polovinu vrednosti", rekao je Alimpić.

On je zatražio da glasanje o dopuni odluke o modelu i metodu postupka privatizacije PKB-a bude izvršeno prozivkom odbornika "kako bi se videlo ko je glasao da se proda nacionalna vrednost".

Alimpić je izlaganje prekinuo nakon što je odbornik Samostalnog DSS-a Nebojša Bakarec mahao dečijom igračkom žutom patkom.

Predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević odredio je kratku pauzu uoči glasanja o toj odluci.