Valjevska vojna fabrika "Krušik" je na putu oporavka i počela je da posluje profitabilno, izjavio je direktor te fabrike Mladen Petković.

Petković je kazao kako je od januara 2014, kada je preuzeo rukovođenje fabrikom, do danas sanirana milijarda dinara gubitka, 40 miliona dinara duga i neplaćeni porezi i doprinosi na zarade zaposlenih.

Prema rečima Petkovića, "Krušik" je profitabilno preduzeće, koje je na kraju osmog meseca ove godine imalo dobitak od 151 miliona dinara. Naveo je da je od početka 2014. zaposleno 190 radnika i da je u planu da se zaposli još 340 radnika do kraja godine.

- Imamo potpisane ugovore vredne 140 mil USD, a 95% su izvozni ugovori koji obezbeđuju stabilno poslovanje. Uglavnom je to minski i jednim delom raketni program, a biće realizovani do kraja 2017. godine - istakao je direktor "Krušika".

Petković je rekao da će "Krušik" izmiriti obaveze državi i da će obezbediti i novac za povezivanje staža radnicima koji su ispunili uslove za penziju. Ponovio je da će "Krušik" do polovine 2016. godine investirati 20 mil EUR u razvoj sopstvenih i sredstava Javnog preduzeća "Jugoimport SDPR".

- Trenutno je u toku izgradnja pogona za proizvodnju sredstava iz raketnog programa, a uskoro će započeti izgradnja kapislane za potrebe odbrambene industrije Srbije, što će omogućiti zamenu uvoza iz okolnih zemalja - kazao je Petković.

On je dodao da je obnovljen i program proizvodnje protivgradnih raketa, te da "Krušik" pobeđuje na tenederima sa svojim raketnim programom.

Valjevska fabrika trenutno ima 1.407 zaposlenih. Prosečna zarada se redovno isplaćuje i iznosi 48.000 dinara sa plaćenim porezima i doprinosima.

Agencija za privatizaciju ponovo je oglasila prodaju kapitala preduzeća "Prva petoletka – Delovi" u Novom Pazaru, metodom javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem.

U oglasu je navedeno da je predmet prodaje 70% društvenog kapitala, što čini 69,16426% ukupnog kapital društva.

Ukupna procenjena vrednost kapitala koji je predmet prodaje iznosi: 876.505 EUR, početna cena je 292.168 EUR.

Svi koji žele da učestvuju u javnom nadmetanju za kupovinu "Prve petoletke – Delovi" moraju uplatiti depozit od 87.650 EUR, dok za otkup prodajne dokumentacije moraju izdvojiti još 100.000 dinara.

Prijave se mogu podneti do 19. oktobra u 15 sati, a otvaranje ponuda će biti održano 21. oktobra u 12 časova u prostorijama Agencije za privatizaciju u Beogradu.

Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je Srbiji kredit od 100 miliona dolara za projekat koji će, kako je saopšteno danas, finansirati rezultate postignute u povećanju konkurentnosti i otvaranju novih radnih mesta.

Odbor izvršnih direktora SB je taj kredit odobrio juče, saopštila je Svetska banka.

Odobravanje Projekta konkurentnosti i zapošljavanja usledilo je dan nakon sastanka premijera Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Svetske banke u sedištu ove organizacije u Vašingtonu Džim Kimom.

Srbija se, od izbijanja globalne ekonomske krize 2008. godine, suočava sa sporim privrednim oporavkom, navodi SB.

Uz posvećenost reformama, privredna situacija počela je da se okreće nabolje u 2015. godini, tako da je privredni rast pozitivan, izvoz raste, a zapošljavanje se povećava od početka godine.

Ali, iako Srbija sprovodi duboke privredne reforme vezane za državna preduzeća i javnu upravu, još dosta toga valja učiniti da bi privatni sektor povukao privredni rast.

"Otvaranje novih radnih mesta za mlade ljude je najveći prioritet Srbije. To je prekjuče na sastanku istakao i premijer, a mi smo na to reagovali projektom koji će se baviti problemima zbog kojih brine i to tako što će se njime jačati promocija investicija, podsticati inovacije u privredi i pomoći mladim građanima Srbije da se povežu sa poslodavcima", kaže potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Ciril Miler.

Projekat konkurentnosti i zapošljavanja podržaće tri oblasti: stvaranje bolje investicione klime, podsticanje inovacija i preduzetništva i pružanje usluga koje će povezivati radnike i poslodavce.

U vreme fiskalne konsolidacije projekat će se usredsrediti na pružanje boljih usluga u javnom sektoru namenjenih investitorima i onima koji traže posao, što će se postići boljim korišćenjem javnih sredstava.

"Projekat će pomoći da se pruži bolja podrška investicijama i rastu izvoza malih i srednjih preduzeća", rekao je stručnjak Svetske banke za razvoj privatnog sektora Duško Vasiljević, navedeno je u saopštenju.

Kako kaže, projekat će podržati i inovativna preduzeća koja po pravilu zapošljavaju mlade i obrazovane ljude.

Cilj je, takođe, da se poboljšaju usluge koje se pružaju nezaposlenima, kako bi oni brže nalazili posao, dodao je Vasiljević.

U ovom slučaju radi se o investicionom kreditu, čija sredstva će se u Srbiji koristiti nakon postizanja dogovorenih rezultata, kao i o malom iznosu tehničke pomoći kojom će se finansirati stručnjaci za postizanje dogovorenih ciljeva.

Ova vrsta finansiranja izabrana je kako bi se podstakao višegodišnji program reformi i kako bi se nadoknadili troškovi koje vlada ima u vreme fiskalne konsolidacije, navedeno je u saopštenju.

S obzirom da je prethodni postupak javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje imovine "Industrije za preradu Majdanpek" proglašen neuspešnim jer u utvrđenom roku nije pristigao nijedan zahtev za otkup prodajne dokumentacije, Agencija za privatizaciju raspisala je novi javni poziv za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem za prodaju majdanpečkog IPM-a u čijem sastavu su "Zlatara Majdanpek" i "Megaplast" Donji Milanovac.

U prethodnom, neuspelom postupku, početna cena iznosila je 2,99 mil EUR, dok sadašnja početna cena od 1.544.127,28 EUR predstavlja polovinu procenjene vrednosti imovine uvećane za vrednost zlata i srebra, prenosi "Kolektiv", list Rudarsko-topioničarskog basena "Bor".

Naime, na osnovu izveštaja ovlašćenog procenitelja, vrednost imovine IPM na kraju prošle godine, izuzev zlata i srebra, iznosila je nešto više od 2,5 mil EUR, dok procenjena vrednost zlata i srebra (utvrđena na bazi prosečne cene na Londonskoj berzi) iznosi 261.410 EUR.

Imovinu ovog majdanpečkog preduzeća koja je predmet privatizacije čine fabrike "Zlatara Majdanpek" i "Megaplast", zatim ostali građevinski objekti u vanknjižnom vlasništvu, kao i oprema i zalihe materijala, alata, nedovršena proizvodnja, gotovi proizvodi od zlata i srebra, kao i ostale zalihe materijala, sitnog inventara, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda.

Budući vlasnik ima obavezu preuzimanja zaposlenih, a trenutno "Industrija za preradu Majdanpek" zapošljava 319 radnika. Ta brojka biće manja, jer će po osnovu odobrenog socijalnog programa, inače jednog u nizu već sprovedenih, 47 radnika napustiti IPM. Zainteresovani prodajnu dokumentaciju mogu otkupiti do 6. oktobra, rok za podnošenje prijava je 13. oktobar.

Ministar privrede Željko Sertić izjavio je da očekuje da će do Nove godine biti završena privatizacija sedam od 17 kompanija koje su zaštićene od poverilaca.

Sertić je, prilikom obilaska fabrike maziva FAM i Trajal koorporacije u Kruševcu, rekao da je to predviđeno i dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).

Govoreći o fabrici FAM, ministar je istakao da je ona dovedena na ivicu propasti tokom prethodne privatizacije te firme koja je bila u vlasništvu Nibens grupe.

On je naveo da dug FAM-a iznosi 45 miliona evra od čega su 40 miliona evra stari dugovi, a 17 miliona evra kamate.

Istakavši da FAM duguje jedan deo državi, a drugi deo komercijalnim poveriocima, ministar je najavio da će u narednih mesec dana paralelno sa pripremom plana reorganizacije za to preduzeće biti obavljeni razgovori sa velikim poveriocima FAM-a.

Sertić je istakao da su na današnjem sastanku sa rukovodstvom FAM-a dogovoreni jasni rokovi za pripremu unapred pripremljenog plana reorganizacije ocenjujući da za tu firmu stečaj nije rešenje jer na taj način ne bi uspela da se naplate potrživanja.

On je kazao da ta fabrika trenutno uspešno plaća sve aktuelne obaveze i da može da ima održivo poslovanje i da ima sjajnu tehnologiju.

Govoreći o Trajal koorporaciji Sertić je naveo da je dug te kompanije oko 130 miliona evra podsetivši da je nakon raskida privatizacije sa stranim partnerom tadašnje rukovodstvo kompanije uspelo dosta da uštedi i smanji rashode, kao i da povrati poverenje kupaca.

On je najavio da će dve od ukupno četiri fabrike iz sastava Trajal koorporacije biti privatizovane.

Preostale dve iz namenske industrije su važne za odbrambeni sistem zemlje i one će, kako je rekao, 'u drugom poslovnom ambijentu biti ponuđene na tržištu'.

Ministar privrede je podsetio da ove dve kruševačke fabrike spadaju u grupu 17 strateških preduzeća za koje je do kraja maja sledeće godine produžen rok za zaštitu od poverilaca.

Sertić je rekao da to ministarstvo vodi intezivne razgovore sa rukovodstvom svakog od tih preduzeća i da će od njih tražiti konkretne planove za njihov izlazak iz teške situacije.

On je najavio da će već sledeće nedelje nastaviti razgovore sa čelnicima još jedne grupe tih preduzeća.