Grad Novi Sad objavio je neobavezujući javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za upravljanje i unapređenje poslovanja JP Sportski i poslovni centar Vojvodina, sa investicinim ulaganjem u popularni Spens.

Poziv je, podsetimo, početkom leta najavio i gradonačelnik Miloš Vučinić, a poslužiće gradskim vlastima da uoče ima li zainteresovanih domaćih i stranih firmi, fondova ili pojedinaca spremnih da ulože u sređivanje, a potom i upravljanje sportskim kompleksom.

Investiciona ulaganja u Spens, precizira se u oglasu, podrazumevaju sve radove potrebne za njegovu efikasniju iskorišćenost, bolju energetsku efikasnost, stabilniju i bolju infrastrukturu, koja podrazumeva sve građevinske i druge radove sa ugradnjom instalacija, postrojenja i opreme, kao i investiciona ulaganja u dodatni prostor koji će činiti zasebnu ili objedinjenu funkcionalnu ili tehničku celinu. Svi ovi radovi mogu se obaviti na površini postojećeg objekta, dok bi novi sadržaj bio na uglu Sutjeske i Bulevara Cara Lazara.

Pod upravljanjem i unapređenjem poslovanja Spensa, dodaje se dalje, podrazumeva upravljanje poslovanjem preduzeća od strane profesionalnog menadžmenta sa iskustvom u upravljanju objektima slične veličine ili namene u regionu ili svetu.

Pismo o zainteresovanosti, uz podatak o partneru i reference, trebalo bi da sadrži i okvirni poslovni plan za period od najmanje 15 godina, idejno rešenje za investicioni program, planiranu strukturu finansiranja i sredstva obezbeđenja.

Rok za dostavljanje ponuda je 20. decembar u 12 časova, a analizu prispelih ponuda će obaviti komisija.

Već za devet meseci ove godine naplata poreza premašila je hiljadu milijardi dinara. Svi najvažniji javni prihodi su u porastu, najviše doprinosi i PDV. Iz Ministarstva finansija najavljuju, a sa tom projekcijom se saglasio i MMF, da će budžet Srbije ovu godinu umesto planiranog deficita završiti u plusu.

- Poreska uprava nastavlja trend rasta, i to višegodišnji, naplate javnih prihoda. Tako je za prvih devet meseci 2018. naplatila 1.071 milijardu dinara, što predstavlja rast od 6,7 odsto u odnosu na period prošle godine - kaže Mira Stanojev iz Sektora naplate Poreske uprave, prenosi RTS.

Naplata akciza veća za pet odso

Pored doprinosa čija je naplata veća za 8,8 odsto, priliv novca pogurao je i domaći PDV sa rastom od 6,6 odsto, u istom periodu i odliv novca zbog vraćanja PDV-a je veći. Naplata akciza porasla je više od pet procenata, a porez na dohodak građana za 6,3 odsto.

Zbog toga nadležni nemaju dilemu u kakvom će stanju posle svih isplata, državna kasa dočekati kraj godine.
- Očekujemo suficit od 28,3 milijarde dinara, to je 0,6 odsto BDP-a. Ako se samo podsetimo 2013. i 2014, tada je deficit u budžetu bio negativan rezultat od minus 6,6, a sada smo na plus 0,6. Mislim da je svima jasno kolika je razlika u ekonomskim rezultatima i stabilnosti naše zemlje danas i pre samo pet godina - kaže ministar finasija Siniša Mali.

Ima prostora za još veći rast naplate

I poreznici rezultate mere u dugoročnijem rasponu.

- U 2018. godini u odnosu na devet meseci 2014. Poreska uprava je naplatila 27 odsto javnih prihoda više, što samo pokazuje da je Poreska uprava u posmatranom periodu uspela da dovede do redovnog plaćanja javnih prihoda - kaže Mira Stanojev.
O kontroli obračuna poreza, prometu preko fiskalnih kasa, i otkrivanju neregistrovanih firmi, brine poseban sektor Poreske uprave. Iako se više od 97 odsto najvažnijih javnih prihoda sada naplaćuje redovnim putem, Sektor kontrole ukazuje da prostora za rast naplate i dalje ima, prenosi RTS.

U proteklih devet meseci obavljeno je 10.000 kontrola, i svaka druga je otkrila nepravilosti. Na osnovu toga, naplaćeno je dodatnih 18 milijardi dinara poreza.

Na svetskim valutnim tržištima vrednost dolara prema korpi valuta porasla je i prošle nedelje, druge zaredom, jer su naznake nastavka snažnog rasta američke privrede podržale očekivanja da će Fed nastaviti da povećava kamatne stope.

Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, ojačao je prošle nedelje 0,55 posto, na 95,67 bodova, nedaleko najviši nivo u šest nedelja.

Pritom je kurs američke valute prema japanskoj ojačao 0,05 posto, na 113,70 jena, a u jednom je trenutku dosegnuo i najviše nivoe u 11 meseci, znatno iznad 114 jena.

Američka valuta je ojačala i u odnosu na evropsku, pa je cena evra pala 0,7 odsto, na 1,1525 dolara, a u jednom je trenutku pala i na samo 1,1463 dolara, najniži nivo u šest nedelja, prenosi SEEbiz.

Nastavljen rast zaposlenosti

Podršku dolaru pružio je niz boljih nego što se očekivalo pokazatelja iz američke privrede, što je podržalo spekulacije da bi američka centralna banka mogla da ubrza tempo povećanja ključnih kamatnih stopa.

Među ostalim, u septembru su snažno porasle aktivnosti u uslužnom i proizvodnom sektoru, a nastavljen je i rast zaposlenosti, zbog čega je stopa nezaposlenosti pala s 3,9 na 3,7 posto, najniži nivo od 1969. godine.

Prosečne su plate po satu, pak, porasle za 0,3 posto na mesečnom nivou, a na godišnjem za 2,8 odsto. Relativno snažan rast plata mogao bi da podstakne inflaciju, što podržava teze da će Fed nastaviti s povećanjem ključnih kamatnih stopa.

Trgovci na tržištu novca procenjuju da izgledi da će Fed u decembru, već četvrti put ove godine, povećati kamate za 0,25 postotnih bodova iznose gotovo 80 posto.

Italijanska vlada mrsi konce

Fed je pre desetak dana signalizirao da bi, osim u decembru, kamate mogao povećati još u tri navrata u idućoj godini, a potom još jednom na početku 2020.Zbog toga su prinosi na 10-godišnje američke državne obveznice dostigle 3,24 posto, najviši nivo u sedam godina, a to podržava jačanje dolara.

S druge strane, evro je bio pod pritiskom tenzija između Evropske komisije i italijanske vlade zbog njene odluke da će u iduće tri godine budžetski manjak iznositi 2,4 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Doduše, ciljani minus od 2,4 posto BDP ispod je gornje granice od tri odsto propisane pravilima EU, ali Italija je pre obećala Briselu da će odlučno smanjivati deficit kako bi zaustavila rast njenog velikog javnog duga, koji iznosi oko 131 odsto BDP-a i najveći je u EU nakon grčkog.

Očekuje se pad javnog duga

No, italijanska je vlada, ipak, polovinom nedelje smanjila procene deficita, pa ga je tako za iduću godinu odredila na 2,4 posto BDP-a, dok bi se u 2020. trebao spustiti na 2,1, a u 2021. na 1,8 posto.

Zbog dodatnog zaduživanja ekonomski rast iduće godine trebao bi da ubrza na 1,5 posto, te na 1,6 posto u 2020., da bi 2021. usporio na 1,4 posto, prenosi SEEbiz.

Uprkos dodatnom zaduživanju, snažniji privredni rast trebao bi po vladinim procenama da spusti javni dug s ovogodišnjih 131 posto BDP-a na 126,7 posto u 2021. godini.

To je malo umirilo tržišta, pa je pred kraj nedelje evro nadoknadio deo gubitaka.

Beograd -- Država je objavila poziv za učešće u postupcima prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala 12 preduzeća u vlasništvu Akcionarskog fonda.
To su Vetroprom Novi Sad, Zavod za urbanizan i projektovanje Prijepolje, Infoplan Aranđelovac, Niprom Niš, Tekstilna industrija Prvi maj standard Babušnica, Projektni biro Kanjiža, Radio Subotica - Szabadkai radio Subotica, Resnik AD Tutin, Sremske novine Sremska Mitrovica, Uni grand Bačka Palanka, Urbanprojekt Čačak i Farma ćuraka Jagodina.

Rok za podnošenje prijave je 26. oktobar, do 15 sati, objavljeno je na sajtu ministarstva.

Prijava se dostavlja Ministarstvu privrede, na adresu Kneza Miloša 20, 11000 Beograd, Republika Srbija, u skladu sa Uputstvom za ponudace.

Otvaranje Glavnog koverta i Koverta sa oznakom: 'Podaci o ponuđaču' održaće se 2. novembra u prostorijama Ministarstva privrede, na adresi: Kneza Miloša 20 u 12 časova.

Proglašeni kupac u postupku prodajnu cenu plaća odjednom, a depozit za učešće iznosi 50 odsto minimalne cene i uplaćuje se u gotovom novcu.

Zainteresovani su dužni da otkupe prodajnu dokumentaciju. Zahtev se podnosi Ministarstvu privrede najkasnije do 19. oktobra, do 15 sati.

Beograd -- Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od tri odsto, saopštila je NBS.
Ocenjeno je da se inflacija, očekivano, vratila u granice cilja i u avgustu je iznosila 2,6 odsto, a da su očekivanja da će se međugodišnja inflacija i u naredne dve godine kretati u granicama cilja.

"Ekonomija Srbije snažno raste od početka godine, po najvišoj stopi u poslednjih deset godina, čemu doprinosi i prethodno ublažavanje monetarne politike NBS, a Izvršni odbor procenjuje da će privredni rast u ovoj godini iznositi preko četiri odsto, uz visok doprinos investicija, koje će i u narednom periodu omogućiti nastavak dinamičnog rasta izvoza preradjivačke industrije", navela je NBS.

Istaknuto je da je rast investicija podržan i povoljnim uslovima finansiranja i rastom kreditne aktivnosti, a da neto priliv stranih direktnih investicija, koji više nego u punoj meri pokriva deficit tekućeg računa platnog bilansa, doprinosi smanjenju spoljne neravnoteže u srednjem roku preko uticaja na rast izvoza.

Izvršni odbor NBS smatra da je opreznost u vođenju monetarne politike i dalje potrebna, pre svega imajući u vidu dešavanja u međunarodnom okruženju, kao što su kretanje svetske cene nafte, monetarne politike SAD i EU i rastući protekcionizam u medjunarodnoj trgovini.

Otpornost privrede Srbije na eventualne negativne uticaje iz medjunarodnog okruženja povećana je zahvaljujući povoljnijim makroekonomskim pokazateljima i izgledima za naredni period, ukazala je NBS.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 8. novembra.

Nova ljubljanska banka (NLB) objavila je u ponedjeljak (8. oktobra 2018. godine) publikaciju o registracionom dokumentu koji se odnosi na njenu potencijalnu nameru da se kotira na Ljubljanskoj i Londonskoj berzi, čime i faktički počinje postupak prodaje banke.

Najava objavljivanja registracionog dokumenta dostavljena je Info Storage-u, zvanično imenovanom mehanizmu za centralno skladištenje regulisanih informacija u Sloveniji, navela je NLB u saopštenju objavljenom na sajtu Ljubljanske berze.

NLB potencijalno namerava da podnese zahtev za trgovanje akcijama na Prime-market podsegmentu slovenačke berze, kao i za prijem u trgovinu na glavnom tržištu Londonske berze za vrednosne papire. To bi, kako navode, mediji, trebalo da se dogodi sledeće sedmice.

- Radujemo se prilici i prednosti kompanije koja se kotira na tržištu, pozdravljamo naše nove akcionare i unapred zahvaljujemo na poverenju u NLB Grupu i naš tim - rekao je Blaž Brodnjak, predsednik Upravnog odbora NLB-a.

Slovenija mora do kraja godine da proda najmanje 50% plus jednu akciju banke. Prodaja će se vršiti metodom javne ponude akcija (IPO).

Objava registracionog dokumenta je, kako navode slovenački mediji, povezana s novim pravilima Londonske berze, a njena je namena da osigura jednaku obaveštenost nezvaničnih ili nezavisnih prodavaca, koji će u vezi sa finansijskim savetnikom Deutsche bank i sa drugim bankama koje učestvuju u privatizaciji, tražiti akcije Nove ljubljanske banke.