Izraelski investitor Big CEE osvojio je i treću lokaciju u Beogradu, na kojoj će zidati trgovinski centar, lokale i stambene zgrade. Ta kompanija od 2007. posluje u Srbiji i deo je BIG Fashion centersa pod čijom je kapom više od 50 maloprodajnih centara u Izraelu i SAD. U svom vlasništvu u prestonici već ima lane otvoren šoping mol BIG Fashion na Karaburmi, a prošle godine postavila je kamen temeljac i za potrošački hram na Ibarskom putu na Vidikovcu.

Tik pored tržnog centra u Višnjičkoj ulici na mestu fabričkih postrojenja Minel kotlogradnje koji se danima ruše planiran je kompleks od ukupno 180.866 kvadratnih metara, sa brojnim stanovima i kancelarijama, depandansima za decu do sedam godina i 1.836 parking mesta.

Objekti od kojih nijedan ne bi trebalo da bude viši od osam spratova biće podizani u 15 faza, od kojih bi prva trebalo da počne sledeće godine. Urbanistički projekat za plac od pet hektara između Višnjičke, Uralske, Diljske i Stevana Hristića dobio je zeleno svetlo gradske Komisije za planove.

Investitor Minel Kotlogradnja real estate čiji je jedan od vodećih ljudi prema podacima Agencije za privredne registre Robert Jahav, generalni direktor kompanije Big CEE, kako saznajemo podneo je zahtev za lokacijske uslove koji prethode izdavanju građevinske dozvole.

Na ovakav rasplet na Karaburmi čekalo se desetak godina. Najpre je kompanija Rudnap Vojina Lazarevića koja je kupila Minel kotlogradnju trebalo da zida oko 200.000 kvadrata. Od te ideje se odustalo, a Minelovu lokaciju, prema nezvaničnim informacijama, krajem prošle godine Lazarević je prodao izraelskoj kompaniji za navodno 15 mil EUR.

Miroljub Aleksić, vlasnik Alco grupe, zainteresovan je za kupovinu državnog udela u Jubmes banci, ali samo pod uslovom da cena bude oko 3,6 mil EUR, saznaje Blic.

Pismo o zainteresovanosti za kupovinu 20,1% akcija u Jubmes banci poslala je Aleksićeva kompanija Alfaplam, koja već poseduje 4,99% kapitala banke. Kako saznaje Blic, Aleksić, koji je u Srbiji vlasnik nekoliko luksuznih hotela i uspešnih kompanija, ozbiljan je u nameri da dodatno uđe u vlasništvo ove banke, ali samo pod uslovom da cena bude realna, tržišna.

- Realno bi bilo ukoliko bi država cenu za svoj udeo računala kao prosečnu cenu akcije Jubmes banke na berzi u poslednjih šest meseci. To je sada oko 3,6 mil EUR za 20% akcija i Aleksić bi u tom slučaju pristao. Ukoliko bi cena bila mnogo veća, što nije isključeno, Aleksić ne vidi interes da kupuje banku koja nema ni mrežu, ni klijente, a koja mnogo radi sa državom - kaže izvor Blica i podseća da je pored Aleksića za kupovinu državnog udela u Jubmes banci zainteresovano još pet kompanija, među kojima su tri iz inostranstva.

Saznanja Blica potvrdio je i Aleksić. Na pitanje da li je zainteresovan za kupovinu Jubmes banke kaže da jeste, ali ne po svaku cenu.

- Jubmes banka ima tržišno učešće od svega 0,3%. Reč je o banci sa 200 aktivnih računa, a koliko je to najbolje govori činjenica da ostale banke imaju po 20.000 do 30.000 aktivnih računa. Reč je i o banci koja nema razvijenu mrežu i klijente, a ima depozite državnih kompanija. U takvoj situaciji likvidnost banke može biti lako dovedena u pitanje, jer šta ako država odluči da povuče svoj novac iz banke. Takođe, država bi uz svoj paket od 20% akcija mogla da proda još oko pet odsto, koliko joj indirektno pripada. U takvoj situaciji ja bih imao oko 30% kapitala u banci, a to nije većinski udeo - kaže Aleksić za Blic.

Na pitanje šta bi radio sa bankom ukoliko bi je kupio, sagovornik Blica kaže da je zahvaljujući velikom broju svojih kompanija, radnika i partnera u situaciji da znatno poveća broj klijenata banke.

- Banka bi mogla da dobije 10.000 novih računa fizičkih lica i 2.000 do 3.000 pravnih subjekata - ocenio je Aleksić.

Pored države, kao najznačajnijeg akcionara, drugi najveći akcionar u Jubmes banci je Beobanka u stečaju sa udelom od 6,6%, dok je na trećem mestu SFRJ sa 5,335 akcija koje nisu podeljene nakon raspada Jugoslavije. Alfaplam sa udelom od 4,99% je na četvrtom mestu.

Jubmes banka je u Srbiji prisutna gotovo pune četiri decenije. Prošle godine banka je ostvarila dobit od 62,5 miliona dinara, radi sa stanovništvom, ali je strateški usmerena na poslovanje sa pravnim licima. Predsednik UO je Zoran Lilić, bivši predsednik SRJ.

Iskusan u bankarstvu

Aleksić se već oprobao u bankarskim vodama, 1996. godine je osnovao Alko banku, koju je 2007. prodao belgijskoj KBC banci. U međuvremenu je kupovao i osnovao dvadesetak uspešnih kompanija poput hotela Izvor u Aranđelovcu, Tornik na Zlatiboru, Sloboda"u Šapcu, zatim Pionira u Subotici, Hisara, Alfaplama...