Novi privatizacioni savetnik Komercijalne banke biće francuska konsultantska kuća Lazard, koja je već angažovana na nekim velikim poslovima u Srbiji, nezvanično saznaje Danas.

Lazard je savetovao državu u vezi sa koncesijom Aerodroma Nikola Tesla, koju je dobio francuski Vinci Airports, a ta kompanija savetovala je i Telekom Srbija prilikom neuspešne privatizacije 2015 godine, kada ponude nisu zadovoljile Vladu Srbije, piše Danas. List navodi i da je u regionu Lazard savetovao slovenački državni fond SOD prilikom prodaje Nove kreditne banke Maribor (NKBM) 2015.

Kako podseća ovaj list, ministarstvo finansija je polovinom oktobra raspisalo poziv za izbor privatizacionog savetnika Komercijalne banke, sa rokom za dostavljanje ponuda do 12. novembra. Za isti posao 2015. je bila izabrana japanska investiciona banka Nomura.

Kako je eKapija već pisala, na novi poziv Vlade javilo se 14 zainteresovanih kompanija. U ministarstvu finansija je za naš portal pre mesec dana rečeno da se očekuje da izbor savetnika bude okončan i ugovor o konsultantskim uslugama potpisan do kraja godine, da objavljivanje javnog poziva za prodaju 41,74% državnih akcija u Komercijalnoj banci može da se očekuje do kraja juna, a završetak transakcije do kraja 2019.

Danas dalje navodi da za Komercijalnu banku vlada veliko interesovanje u finansijskom svetu.

- Do sada je interesovanje pokazala OTP banka, mada, ukoliko se realizuje preuzimanje Societe Generale banke koje je već dogovoreno, OTP bi sa Komercijalnom imao oko 25% i pitanje je kako bi na to gledale Narodna banka Srbije i Komisija za zaštitu konkurencije. I američki investicioni fond Ripplewood advisors izrazio je zainteresovanost za udeo u Komercijalnoj, a zanimljivo je da je šef ovog fonda Timoti Kolins (Timothy Collins) svojevremeno radio za Lazard - piše Danas.

Ova list navodi i da se u bankarskim krugovima pojavila informacija da je Direktna banka takođe zainteresovana za Komercijalnu. Danas dodaje da se među interesentima pominju i austrijske banke Raiffeisen i Erste banka i ističe da kod Komercijalne banke postoji i "komplikacija u vidu manjinskih vlasnika - EBRD-a sa 24,4% i IFC-a sa 10,15%, koji imaju tzv put opciju koja im daje pravo da državi prodaju svoje delove za, kako je prošle godine izjavila premijerka, 252 mil EUR".

- Ipak, kako nezvanično saznajemo, investitori su odlučili da ne iskoriste ovo pravo, bar do leta 2019. godine - zaključuje se u tekstu Danasa.

Američki političar Ron Pol upozorio je da bi pad deoničarskog tržišta ove godine mogao da bude najava epskog kolapsa privrede.Taj kolaps bi mogao da se dogodi i pre nego što to investitori misle.

Prema rečima bivšeg republikanskog predsedničkog kandidata, Volstrit će postati sve ranjiviji, što će izazvati stanje u privredi slično Velikoj depresiji.

"Jednom kada se pokaže da se tržište bikova (intenzivnog rasta i investiranja u deonice) neće nastaviti, ljudi će da požure prema izlazima (rasprodaji deonica). Krah može biti gori nego 1929. godine“, izjavio je Pol u intervjuu za CNBC, a prenosi Indeks.hr.

Spomenute 1929. godine američka berza je počela da pada, sve do 90 odsto, a američka privreda se strmoglavila.

Ron Pol upozorava već godinama da je pad Volstrita neizbežan, a trenutno predviđa dalji pad deoničarskog tržišta za 50 odsto.

Američko-kineski trgovinski rat za njega predstavlja sve veći faktor rizika za privredu.

"Nisam optimističan da će problem uvedenih carina moći odmah da se reši. Mislim da će se carine zadržati. Carine su porezi“, naveo je Pol.

Kao uzrok svih problema on navodi nepromenjenu politiku Centralne banke SAD-a, koja je 2008. godine dovela do krize. Njeno olakšavanje zaduživanja dovelo je do "najvećeg balona u istoriji čovečanstva".

Prodaja i spajanje banaka, a samim tim i ukrupnjavanje na tržištu Srbije se nastavlja. Najnovijom kupovinom Sosijete ženeral banke koju preuzima mađarska OTP grupa, u Srbiji će ostati ukupno 25 banaka.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, za prvu polovinu ove godine, samo četiri banke imaju tržišno učešće od čak 47 odsto. S obzirom na to da je OTP banka u decembru prošle godine već kupila Vojvođansku banku od grčkih vlasnika, njeno poslovanje na tržištu Srbije je utrotručeno. Procena je da će pripajanjem Sosijete ženeral banke ova mađarska grupacija ući u prve tri banke po tržišnom učešću u našoj zemlji, pored Inteze i Unikredit banke koje drže prvo i drugo mesto, a tada će četiri banke imati i više od 50 odsto tržišnog kolača.Preuzimanje uzelo maha od 2016. godine

Zanimljivo je da su pre desetak godina u Srbiji poslovale 34 banke, od kojih je 21 bila privatna. Danas od ukupno 25 banaka, u pet je država većinski vlasnik - Komercijalnoj banci, Poštanskoj štedionici, Jubmes banci, Srpskoj i MTS banci.

Još drastičniji je podatak da je pre dve decenije u Srbiji poslovalo više od 80 banaka, da bi se njihov broj skoro prepolovio na oko 45 u 2004. godini.Učestalije preuzimanje banaka na našem tržištu započelo je pre oko dve godine kada je AIK banka, koja je u vlasništvu biznismena Miodraga Kostića, kupila grčku Alfa banku. U isto vreme su i Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, koji su najpre kupili srbijanski ogranak Nove kreditne banke Maribor i promenili joj ime u Direktna banka, dokupili i Findomestik i Pireus banke.

Slede velike privatizacije

U toku 2017. godine započeli su pregovori o prodaji ruske VTB banke. Posao je završen polovinom 2018. kada je VTB kupio ruski bankar i investitor Andrej Šljahov, a sama banka promenila ime u API banka. Takođe, i Marfin banka je prešla u ruke Rusa, nju je preuzela Ekspobanka.Sa najnovijom prodajom Sosijete ženeral banke OTP grupi ipak nije kraj preprodaje banaka u Srbiji. Naime, država je uveliko najavila privatizaciju Komercijalne banke, u kojoj ima udeo od 41,7 odsto, a realizacija se očekuje naredne godine. Takođe, u Ministarstvu finansija najavili su i prodaju državnog paketa akcija u Jubmes banci (20 odsto u direktnom vlasništvu Republike Srbije), kao i Srpske banke čije poslovanje, upravo iz tih razloga, analizira Ministarstvo finansija.

Jača konkurencija i jeftiniji krediti

Stručnjaci ocenjuju da je ukrupnjavanje banaka u Srbiji poželjno jer će podići performanse i pojačati konkurenciju među bankama, što će za posledicu imati pojeftinjenje kredita. Takođe, oni smatraju da male banke koje imaju tržišni udeo manji od 0,5 odsto i koj već godinama beleže gubitke, neće još dugo opstati. Kako kažu, ne bi ih iznenadilo ako se nastavi sa promenom odnosa snaga u bankarskom sektoru.Inače, bankarski sektor Srbije je za prvih šest meseci 2018. godine ostvario neto dobitak pre oporezivanja u visini od 35,3 milijardi dinara, što je za 3,4 odsto više od rezultata ostvarenog u istom periodu prethodne godine.

Narodna banka Srbije obeležava 10 godina od usvajanja Memoranduma o ciljanju (targetiranju) inflacije kao monetarnoj strategiji i primene ove strategije kao zvaničnog režima monetarne politike ove institucije. Deceniju od početka primene ove strategije, NBS je uspela da inflaciju svede na niske i stabilne nivoe uporedive sa onima u najrazvijenijim zemljama i da to održi poslednjih pet godina.

Kako se navodi u saopštenju NBS, u čitavom desetogodišnjem periodu jasno se mogu izdvojiti dva potperioda, dve faze u primeni ove strategije i potpuno vidljivo odvojiti uspešnost u postizanju osnovnog cilja NBS - stabilnosti cena i to na održivim osnovama.

Naime, početne godine inflacionog targetiranja (2009-2012) obeležila je visoka i volatilna inflacija, koja je u aprilu 2011. dostigla 14,7%, da bi od 2013. godine došlo do njenog snažnog pada na nivo od oko 2%, gde je u proseku zadržana i u narednih pet godina. Danas se inflacija nalazi na nivou koji je uporediv sa razvijenim evropskim ekonomijama - međugodišnja inflacija je u novembru iznosila 1,9%.

NBS u svom saopštenju navodi da se inflatorni pritisci ne mogu održivo suzbiti bez usidravanja inflacionih očekivanja i pune koordinacije monetarne i fiskalne politike, o čemu svedoči relativno visoka i volatilna inflacija do kraja 2012. godine.

- Početkom prvog mandata guvernera Jorgovanke Tabaković, preduzete su adekvatne i pravovremene mere monetarne politike i obezbeđena je relativna stabilnost deviznog kursa. Preduzete mere dale su svoje pune efekte tokom 2013. godine, kada su inflatorni pritisci suzbijeni na trajnoj osnovi. Pored toga, inflaciona očekivanja su oborena, čemu je doprinela i intenzivna komunikacija Narodne banke Srbije s javnošću da će preduzeti sve neophodne mere i aktivnosti kako bi se postigla i održala cenovna stabilnost - piše u saopštenju NBS.

Kako se navodi, inflacija je od tada niska i stabilna, pre svega zahvaljujući jačanju kredibiliteta monetarne politike i njenoj punoj koordinaciji s fiskalnom politikom.

Pokazalo se da je u obezbeđivanju održive cenovne stabilnosti i usidravanju inflacionih očekivanja važnu ulogu imala primena strategije ciljanja inflacije koja je, zahvaljujući tome što je dovoljno fleksibilna, omogućila da monetarnu politiku prilagodimo specifičnostima domaće ekonomije i povećamo njenu efikasnost. Takav celovit pristup omogućio je veću izvesnost poslovanja i investiranja, što je uz povećanje poverenja tržišnih učesnika, privrede i građana, doprinelo da rast naše ekonomije bude zasnovan na održivim osnovama.

- Pet godina zaredom inflacija je niska, inflaciona očekivanja usidrena, devizni kurs relativno stabilan, a finansijska stabilnost ojačana - piše u saopštenju Narodne banke.

Prema najavama, NBS će i dalje ostati posvećena očuvanju cenovne i finansijske stabilnosti, a sve u cilju daljeg razvoja privrede i rasta životnog standarda građana.

Zahvaljujući ugovoru koji je potpisala sa Elektroprivredom Srbije, ProCredit banka je postala prvi veliki kupac "zelene" električne energije u Srbiji, kao i prva domaća kompanija koja će ubuduće dobijati garanciju porekla EPS-a da je struja koju je Banka potrošila proizvedena isključivo iz obnovljivih izvora energije.

Na ovaj način, ističe član Izvršnog odbora ProCredit banke Ivan Smiljković, banka je samo nastavila odgovorno i ekološki opravdanim poslovanjem, a sve u želji da svojim primerom podstakne i druge kompanije u Srbiji da menjaju svoj stav prema potrošnji elektične energije, ali i svih drugih prirodnih resursa.

- Zahvaljujući brojnim inovacijama koje smo uveli, ProCredit banka je samo u svojoj centrali i ekspoziturama smanjila potrošnju elektične energije za oko 25%, dok je potrošnja toplotne energije umanjena za gotovo 30%. Značajno smo smanjili upotrebu papira u svom poslovanju, dok polovinu našeg voznog parka danas čine električna i hibridna vozila, odnosno automobili čiji je uticaj na životnu sredinu minimalan. Nastavljajući sa takvim pristupom, odlučili smo se za poseban ugovor sa EPS-om, a sve u želji da ubuduće u svom radu i svojim poslovnicama koristimo isključivo električnu energiju sa garancijom porekla iz obnovljivih izvora energije - objasnio je Smiljković.

Po njegovim rečima, ProCredit banka već godinama prednjači i predstavlja jednu od vodećih kompanija u Srbiji, kada je reč o ulaganjima u zaštitu životne sredine. Uz sve to, Banka je dosad svojim klijentima isplatila više od 200 mil EUR za projekte koji doprinose uštedama energije, efikasnijoj proizvodnji, ali i izgradnji postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora energije.

- ProCredit banka se intenzivno bavi zaštitom životne sredine i to kako promenama u svom poslovanju, tako i kroz finansiranje brojnih projekata koji su posvećeni uštedi energije i smanjenju negativnog uticaja na prirodu. Važan deo toga je i promocija ulaganja u solarne i biogasne elektrane, što su projekti kojima naša banka pruža snažnu podršku. Sa druge strane, ProCredit banka se odlučno protivi izgradnji i realizaciji bilo kakvih projekata koji negativno utiču na prirodno okruženje, kao i na sredinu u kojoj svi živimo i radimo. Trenutno pripremamo izgradnju mini solarne elektrane, kapaciteta 42kW, na krovu naše banke na Novom Beogradu, ali i nove investicije koje će dodatno umanjiti našu potrošnju. Time ćemo svoj uticaj na emisiju štetnog CO2 smanjiti za više od 80 odsto u odnosu na 2016. godinu - naglasio je Ivan Smiljković, član Izvršnog odbora ProCredit banke.