Srbija je ispunila sve uslove i već u julu bi mogao da bude potpisan novi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, koji će trajati do januara 2021. godine, konstatovano je posle prošlonedeljne posete Misije MMF-a Beogradu.


Reč je o aranžmanu poznatijem kao „čuvarkuća“, koji podrazumeva savetodavnu ulogu MMF-a, a ne finansijsku pomoć. Novi program, odnosno Instrument koordinacije politika (PCI), osmišljen je sa ciljem da se obezbedi okvirna politika za zemlje koje ne zahtevaju finansijsku podršku, pri čemu MMF ima više savetodavnu, nego kontrolnu ulogu. Vlada i Misija MMF-a saglasili su se da su u prethodnom periodu postignuti „izvanredni finansijski rezultati“ i da je važno da se održi makroekonomska i finansijska stabilnost i podstakne održiv rast privrede u Srbiji. „Novi aranžman ima za cilj podsticanje rasta privrede, nastavak makroekonomskih dobrih izgleda i otvaranje novih radnih mesta. Rast privrede dostigao je 4,6 odsto međugodišnje u prvom kvartalu, a očekuje se da će na kraju godine iznositi najmanje 3,5 odsto. Inflacija je i dalje niska i procenjuje se da će biti oko dva odsto, zahvaljujući podršci odgovarajuće monetarne politike Narodne banke Srbije. Očekujemo, takođe, da će javne finansije zabeležiti suficit. Počev od 2019, cilj programa je nizak ukupni deficit, što bi dovelo do smanjenja javnog duga na nivo ispod 50 odsto bruto domaćeg proizvoda do kraja programa i obezbedilo bi prostor za povećanje kapitalne potrošnje, kao i za određena targetirana smanjenja poreskog opterećenja privrede i rada. Osim toga, ovaj program bi omogućilo ukidanje uredbe o privremenom smanjenju penzija, kao i prelazak na novi sistem zarada u javnom sektoru, uz obezbeđenje da ne poraste udeo mase penzija i plata u BDP“, poručio je šef Misije MMF-a DŽejms Ruf.

Predstavnici MMF-a procenjuju da će reforma poreske administracije pomoći da se poveća efikasnost naplate poreza i unapredi poslovna klima, dok će jačanje fiskalnih pravila obezbediti održivost budžetske politike na srednji rok. Ocenjuju, takođe, da je postojeći okvir za targetiranje inflacije odgovarajući jer i u narednom periodu može da održi stabilnost i apsorbuje eksterne šokove. „PCI ima za cilj dalje jačanje koordinacije sa Upravom za javni dug radi upravljanja likvidnošću i promovisanja dinarizacije. Reforme nadzora i regulacije u finansijskom sektoru fokusiraće se na unapređenje otpornosti, usklađivanje sa standardima EU i završetak reformi državnih finansijskih institucija. Primena sveobuhvatnog paketa strukturnih i institucionalnih reformi ima za cilj unapređenje poslovnog okruženja radi pružanja podrške bržem privrednom rastu, pri čemu ključnu ulogu igra privatni sektor. Prioriteti su borba protiv sive ekonomije, reformisanje, ili iznalaženje trajnog rešenja, za javna i državna preduzeća i unapređenje kvaliteta i transparentnosti državne statistike“, istakao je Ruf. Preporuka MMF-a je da se fiskalni prostor u budžetu iskoristi za javne investicije, sugerišući smanjenje poreskih opterećenja privrede.

Iz Vlade Srbije je saopšteno da su razgovori sa predstavnicima MMF-a bili teški, ali konstruktivni, kao i da je postignut dogovor o novom aranžmanu zahvaljujući kome bi trebalo da poraste kredibilitet Srbije prema spoljnim poveriocima, što dalje donosi bolji kreditni rejting i jeftinije zaduživanje. Za penzionere u Srbiji veoma je važna informacija da je dogovoreno da se već ove godine (a ne fazno u dužem periodu), ukine Zakon o privremenom smanjenju penzija, dok će penzionerima sa najnižim primanjima, koji nisu bili obuhvaćeni smanjenjem, primanja biti povećana. MMF je insistirao da se ne izlazi sa konkretnim ciframa, dok se preciznije ne utvrdi fiskalni i budžetski prostor. To, praktično, znači da će tačan iznos korekcije penzija biti utvrđen u septembru. Slična je situacija i sa platama u javnom sektoru, čiji će procenat povećanja biti poznat u septembru, kada se sagleda stanje u budžetu. Ohrabruje podatak da je u prvom kvartalu ove godine ostvaren suficit budžeta od 6,5 milijardi dinara. Sudeći prema informacijama koje su procurile u javnost, Vlada Srbije predložila je Misiji MMF-a povećanje plata u javnom sektoru za osam do 10 odsto, dok je MMF insistirao na rastu od šest do sedam odsto.

Aranžman sa MMF-om je istekao, ali sada se postavlja pitanje da li je došao trenutak da Srbija počne samostalno da vodi ekonomsku politiku, ili je i dalje potreban kontrolor, koji će nadgledati sprovođenje ekonomskih reformi i trošenje novca iz državne kase. Sve ukazuje na to da vlada nema kapacitet za samostalno vođenje ekonomske politike. Srbija je, po savetima i diktatu MMF-a, sprovela fiskalnu konsolidaciju i stabilizaciju, ali sada slede razvoj i strukturne reforme. S druge strane, fiskalna disciplina, na kojoj insistira MMF, ne omogućava privredni rast, a dokaz za to je da je Srbija u prethodnih sedam-osam godina imala stopu privrednog rasta od samo 0,8 do 0,9 odsto, što je najniže u regionu.

Nagodba o Agrokoru, koju je u utorak usvojilo Privremeno veće poverilaca, onemogućava ruskim bankama i investitorima sticanje preko 50 posto upravljačkog vlasništva u novom Agrokoru i njegovim kompanijama, jer bi tako Agrokor došao pod udar sankcija Evropske unije i SAD-a prema Rusiji.

Pozivajući se na tekst nagodbe koji je danas objavio Trgovački sud u Zagrebu na e-oglasnoj tabli, Jutarnji list objašnjava da bi u slučaju da vlasnički udeo ruskih poveriolaca premaši 50 procenata, evropskim i američkim kompanijama tada bilo zabranjeno da posluju s Agrokorom.

Australijsku berzu "zatresao" je prethodnih sedmice rast kompanije "Adriatic Metals" pošto je iz te kompanije objavljeno da su otkrili izdašna nova nalazišta.

 

 

Reč je o nalazišima zlata, srebra i baznih metala u Srednjoj Bosni, tačnije u Varešu.

Kako su objavili australijski mediji, vrednost akcija kompanije udvostručila se nakon objave otkrića iz Vareša, dok "The West Australian" list prenosi kako će ova spektakularna vest na mnogobrojne načine uticati na ekonomiju BiH.

Inače, kompanija "Adriatic Metals" poseduje koncesiju za istraživanje i eksploataciju minerala i ruda na pojedinim lokacijama opštine Vareš, čija je vrednost sada povećana za nekoliko puta nakon spektakularnog otkrića.

O vrednosti ovog otkrića najbolje govori podatak o rastu akcija "Adriatic Metals" na ASX berzi i to samo nakon što je objavljeno da su sa dubine od više desetaka metara iz probnih bušotina izvađeni uzorci rude koju je ova kompanija opisala kao "koktel visokokvalitetnih minerala".

Tačnije, na lokalitetu Rupice uzorci su pokazali da jedna tona iskopanog materijala sadrži 4,6 grama zlata, pola kile srebra, 7,7 odsto olova, 10,8 odsto cinka, 46 odsto barita, te 0,9 odsto bakra.

To, u praktičnom smislu, znači da je "Adriatic Metals" upravo pronašla ogromno bogatstvo i to vrlo blizu površine zemlje u gotovo propalom bh. gradiću.

 

Skupština akcionara NIS-a odlučila je danas da akcionarima na ime dividende bude isplaćeno 6.948.003.644 dinara, odnosno 42,61 dinar po akciji bruto.

Neto dobit NIS a.d. Novi Sad u prošloj godini iznosila je 27,8 milijardi dinara, a akcionarima će šestu godinu zaredom na ime dividende biti isplaćeno 25 odsto prošlogodišnje neto dobiti Društva.

Na tender za rekonstrukciju Trga republike, posao vredan oko 930 miliona dinara ili skoro 7,75 mil EUR, pristigle su dve ponude - jedna od strane grupe firmi okupljenih oko austrijskog Strabaga i druga koju predvodi domaći Energoprojekt.

- Predviđeno je da radovi traju 420 dana jer je reč o kompleksnoj rekonstrukciji. Menjaju se kompletne instalacije, vodovod, kanalizacija, struja, radiće se granitne ploče - rekao je danas Goran Vesić, zamenik gradonačelnika i gradski menadžer Beograda.

Ponuda austrijskog Strabaga "teška" je 768,2 miliona dinara bez PDV-a, dok je Energoprojekt ponudio da završi predviđeni posao za 774,9 miliona, piše Blic.

- Očekuje se da će evaluacija ponuda potrajati dve do tri nedelje, nakon čega će se znati ko je dobio posao - kažu nadležni.

Nakon toga, ako ne bude žalbi, uslediće potpisivanje ugovora, posle čega će se stvoriti svi uslovi za početak radova koji će trajati 14 meseci.

Ova rekonstrukcija će biti samo prva faza najavljenih radova na Trgu republike. Oni će, naime obuhvatiti uređenje samog platoa, ali ne i najavljeno rušenje Staklenca, kao i izmeštanje saobraćaja iz ovog poteza. Moguće je da će biti ukinuta autobuska stajališta na samom Trgu republike, ali će putnička vozila i gradski prevoz i dalje prolaziti ovim putem.

Na mestu sadašnjeg Staklenca, rekao je ranije Vesić, nalaziće se zgrada opere i baleta.

– Kada bude završen konkurs za izradu projekta Ministarstva kulture i kada se ovaj objekat izgradi, trg će biti potpuno uređen i formiran kao u velikim evropskim gradovima – ocenio je Vesić.

Detaljnije o rekonstrukciji TRga Republike pogledajte i u našoj galeriji