Italijanski brend Ariston je posle više od godinu dana ispitivanja tržišta u Srbiji odlučio da novu fabriku izgradi u Svilajncu. S opštinom je već potpisan ugovor o iznajmljivanju hale od 4.000 kvadratnih metara u Velikom polju, ali je ugovorom predviđeno da je i otkupe ukoliko budu zadovoljni proizvodnjom.

Prema rečima predsednika opštine Svilajnac Predraga Milanovića, u konkurenciji je bilo desetine gradova u Srbiji, ali je Svilajnac uspeo da pobedi, pa su veoma ponosni na ovaj veliki projekat.

- Ova fabrika će u naredne tri godine zaposliti 110 radnika, koji će izrađivati grejače za belu tehniku za ceo svet. Treće godine proizvodnje očekujem izvoz od gotovo 30.000.000 dolara i mogu da kažem da će iz Svilajnca odlaziti grejači za sve robne marke, poput Bocha, Gorenja i druge svetske brendove – ocenio je predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović.

On je dodao da su predstavnici Aristona već ušli u halu, do kraja godine bi trebalo da donesu opremu, proizvodnja bi trebalo da počne već početkom naredne godine, a raspisali su i konkurs za prijem radnika, jer je reč o složenom poslu, koji zahteva obuku u Italiji.

Italijanska logistička kompanija Fercam nedavno je obeležila godinu dana rada u Srbiji, dok u drugu godinu poslovanja ulaze šireći se na zemlje Balkana. Posle Beograda, naime, otvorena je kancelarija u Bukureštu u Rumuniji, i od 1. septembra i u Tirani, Albanija, pa uz Sofiju, Istanbul i Izmir, Fercam gradi jaku mrežu poslovnica na Balkanu, prenosi plutonlogistics.com.

Prateći strateški trend kompanije, Fercam Beograd ojačao je i svoj tim menadžerom za razvoj balkanskog tržišta, Bojanom Milojevićem.

– Izlazeći u susret sve učestalijim zahtevima klijenata, iz Beograda pokrivamo tržište bivše Jugoslavije, dok uz Rumuniju, Bugarsku, a od nedavno i Albaniju pokrivamo ceo Balkan. Regionalno poslovanje na tržištu preko 50 miliona stanovnika, daje nam veliku snagu i stabilnost jer ne zavisimo samo od kretanja na tržištu Srbije i klijetima uvek možemo da ponudimo alternativna logistička rešenja – rekao je Milojević.

Fercam Beograd, podseća, nudi usluge transporta, a osim uvoza/izvoza iz i u Srbiju i transport roba "trećih zemalja" iz Evrope ka i iz celog Balkana, navodi plutonlogistics.com.

Do kraja godine biće objavljen tender za privatizaciju pančevačke Petrohemije i ponovljen poziv za Metanolsko-sirćetni kompleks (MSK) iz Kikinde, najavio je danas državni sekretar u Ministarstvu privrede Srbije Dragan Stevanović.

On je rekao da je država već neko vreme u procesu pronalaženja partnera za Petrohemiju i dodao da do sada u Ministarstvo nije stigla nijedna ponuda eventualno zainteresovanih kupaca.

Državni sekretar je rekao da će do kraja godine biti ponovljen i javni poziv za MSK u Kikindi, pošto se tokom prethodna dva niko nije javio.

Ukazao je da su Petrohemija i MSK prošle godine pozitivno poslovalli i izrazio očekivanje da će ta dva preduzeća do kraja godine dobiti nove vlasnike koji će unaprediti njihovo poslovanje.

Stevanović je dodao da proces privatizacije preduzeća u Srbiji ide "hrabro napred", i naveo da je do sada u Srbiji ostalo 97 neprivatizovanih preduzeća, ali da očekuje da će ih do kraja godine biti ispod 95.

Vlada Crne Gore odlučila je da svoje aerodrome u Podgorici i Tivtu ponudi u koncesiju na razdoblje od 25 do 30 godina, obavestio je poslanike u parlamentu ministar saobraćaja Osman Nurković.

Prema predlogu koncesionog ugovora, uz ostalo, planirano je da se od koncesija za te aerodrome unapred naplati 100 mil EUR, dok će se koncesionaru nadoknaditi novac koji on ne naplati od nacionalne avio kompanije Montenegro Airlines.

Ostatak godišnje koncesijske naknade zavisiće od prihoda aerodroma, navode iz vlade u Podgorici.

Tom predlogu, osim celokupne opozicije, protive se i socijaldemokrati Ivana Brajovića, predsednika parlamenta, koji u vladajućoj koaliciji upravljaju aviotransportom i koji ocenjuju da nije baš pametno prodavati kompaniju koja izuzetno dobro radi.

Oni su izračunali da bi aerodromi Crne Gore, uz kredit od 100 mil EUR, za 25 godina zaradile više od 400 mil EUR.

Ali, Brajović sa svojom strankom nije spreman da povuče i radikalan potez, pa da zbog toga izađe iz vlasti i na taj način izazove vanredne parlamentarne izbore, piše Hina.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je danas izradu novog, petog ciklusa Programa ekonomskih reformi (ERP) za period od 2019. do 2021. godine u okviru procesa evropski semestar "light".

Mali je na uvodnom sastanku za izradu tog Programa, kojem je prisustvovao i šef Delegacije EU Sem Fabrici, rekao da ERP predstavlja najvažniji strateški dokument Vlade Srbije u ekonomskom dijalogu sa Evropskom komisijom i državama članicama EU, sa ciljem usklađivanja ekonomskih politika unutar Srbije, regiona i sa državama članicama EU.

Kako je objasnio, ceo proces izrade ERP-a biće usklađen sa izradom fiskalne strategije i budžeta Srbije za 2019. godinu, imajući u vidu da je poseban deo Programa posvećen finansiranju strukturnih reformi, koje su predstavljene u ovom dokumentu.

- Veoma je važno da u uslovima fiskalne konsolidacije pažljivo izaberemo prioritetne strukturne reforme i obezbedimo dovoljno sredstava za njihovo finansiranje iz svih raspoloživih izvora - rekao je ministar, koji je i nacionalni kordinator za taj Program.

Mali je podsetio da je Vlada Srbije dogovorila sa MMF-om novi makroekonomski program i program strukturnih reformi, koji je podržan Instrumentom politike kordinacije za period od avgusta 2018. do januara 2021 godine, a koji je u potpunosti usklađen sa ERP-om i predstavlja njegovu važnu podlogu.

On je naveo da je cilj oba programa jačanje osnova za zdrav ekonomski rast kroz rešavanje ključnih ekonomskih izazova i politike koja će obezbediti makroekonomsku stabilnost, kroz fiskalnu održivost, veću otpornost finansijskog sektora i unapređenje konkurentnosti privrede.

- Prethodni aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom, uz punu posvećenost Vlade Srbije, omogućio je fiskalnu održivost, smanjenje javnog duga, i unapređenje eksterne pozicije. Jače poverenje usled unapređenja makroekonomske situacije rezultiralo je većim privatnim investicijama, zapošljavanju i rastu - naveo je ministar finansija.

On je dodao da su reforme finansijskog sektora doprinele unapređenju indikatora finansijske stabilnosti i dovele do oštrog pada nenaplativih kredita.

Takođe, istakao je da su učinjeni napori da se smanje gubici i fiskalni rizici državnih preduzeća.

Poslovna klima je unapređena s makroekonomskom stabilnošću, što je zajedno sa unapređenjem regulatornog okruženje i napora da se otklone prepreke za razvoj privatnog sektora i privlačenje novih investicija, počelo da donosi rezultate, istakao je Mali.

Ukazao je da je nakon ostvarenog rasta BDP-a u prvoj polovini godine od 4,9%, očekivani rast BDP u celoj 2018. revidiran sa 3,5% na 4,2%, da je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine iznosila 11,9%, odnosno da je više nego dvostruko manja nego 2012. godine, kada je bila iznad 25%.

- U prvoj polovini 2018. godine, ukupan priliv stranih direktnih investicija iznosio je 1,4 mlrd EUR, što je za 15,6% više nego u prvoj polovini prošle godine - rekao je ministar i podsetio da su u prvih sedam meseci ove godine zabeleženi i dobri fiskalni rezultati.

Kako je naveo, u periodu januar-jul ostvaren je suficit republičkog budžeta u iznosu od 49,1 milijardu dinara, dok je na nivou opšte države u prvih sedam meseci ostvaren fiskalni suficit od 50,6 milijardi dinara.

- Nastavićemo s reformom javnih finansija, poreske administracije, obrazovanja, i ulaganja u infrastrukturu, kao i jačanje sistema upravljanja kapitalnim investicijama. Posvećeni smo unapređenju inkluzivnosti rasta kroz veće učešće na tržištu rada, posebno za žene - dodao je ministar.

Sve te teme reflektuju se i u preporukama zaključaka EKOFIN Saveta i biće ugrađene u novi ERP 2019-2021.

- Današnjim sastankom potvrđujemo posvećenost svih resora Vlade Srbije i drugih nadležnih institucija učešću u procesu evropskog semestra "light", kako bismo i ovaj ciklus izrade Programa ekonomskih reformi završili u predviđenom roku - do 31. januara 2019. godine, i uz što bolju ocenu Evropske komisije i EKOFIN Saveta - poručio je Mali.

On je podsetio da učešće u evropskom semestru "lajt" predstavlja deo napora Republike Srbije na putu ka punopravnom članstvu u EU i uključenju u proces evropskog semestra koordinacije ekonomskih politika u EU, o čemu će se sa Evropskom komisijom razgovarati u okviru pregovaračkog poglavlja 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku.

- Zbog toga je veoma važno da dalje razvijamo nacionalne kapacitete u ovoj oblasti. Imajući u vidu da je Pregovaračka pozicija za poglavlje 17 dostavljena Evropskoj komisiji u martu 2018. godine, nadamo se skorijem otvaranju pregovora u ovoj oblasti - rekao je Mali.

Inače, evropski semestar "light" osmišljen je po uzoru na "evropski semestar" u EU u okviru kojeg države članice EU koordiniraju ekonomske politike, strukturne i fiskalne reforme .

Sem Fabrici istakao je da je više razloga koji pokazuju da ovaj dokument nije samo obično parče papira, već alat koji je neophodan i zahteva da se sva ministarstva uključe.

On je rekao da što se tiče ekonomskih reformi, Srbija ide u pravom smeru.

Fabrici je podsetio da je EKOFIN Savet doneo nekoliko preporuka Srbiji među kojima su smanjenje troškova rada, smanjenje javnog duga, manje zaduživanje, završetak procesa privatizacije, investiranje u energetiku...

Nivo ulaganja u Luku "Novi Sad" posle njene privatizacije premašiće 14 miliona evra, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović.

Za privatizaciju Luke "Novi Sad" tender je otvoren pre pet dana, a prema Stevanovićevim rečima, očekuje se da će se javiti tri svetske kompanije koje su za Luku bile zainteresovane i pre tendera - Dubai Port, nemački Renus i američka Valona.

Upitan da prokomentariše mišljenje pojedinih stručanjaka da Luku "Novi Sad" ne bi trebalo privatizovati, jer, kako tvrde, dobro posluje, Stevanović je obrazložio da po strategiji Ministarstva građevinarstva to preduzeće zahteva ulaganja od četiri miliona evra godišnje, za šta država nema sredstava.

"Osim toga, kapacitet pretovara Luke je 2,5 miliona tona, a ona danas ima pretovar od oko milion tona robe godišnje", rekao je Stevanović i dodao da kapaciteti Luke nisu dovoljno iskorišćeni.

Od transkacije se očekuje, dodao je, da će doneti određene prihode, sačuvati radna mesta svih zaposlenih, ali i da će nivo investicija, koje će kontrolisati Agencija za luke, premaštiti 14 miliona evra.

"Očekujem i da će postupak privatizacije Luke biti završen do kraja godine", istakao je Stevanović u razgovoru s novinarima u Agenciji za privredne registre.

Ministarstvo privrede oglasilo je pre pet dana prodaju 99,4 odsto akcija Luke "Novi Sad" po početnoj ceni od oko 15,98 miliona evra.

Sve zainteresovane kompanije imaće mogućnost da podnesu prijavu za učešće na tenderu do 22. oktobra, dok je otvaranje ponuda predviđeno za 24. oktobar.

Italian brand Ariston has made a decision, after a year of research of the Serbian market, to build its new facility in Svilajnac. The company already signed and agreement with city municipality to lease an industrial hall with the surface area of 4,000 m2 in Veliko Polje but the contract stipulates that the company could buy out the facility if they were satisfied with the overall production.

According to the Mayor of Svilajnac, Predrag Milanovic 10 cities in Serbia competed for the brand but Svilajnac won and he added they were very proud of this project.

– The factory will employ 110 workers in the next three years who will make heating systems for electrical appliances on the global level. In the third year of production we expect for exports to amount to USD 30,000,000 and I can say that we will manufacture heaters for all the world-famous brands such as Bosch, Gorenje and others, Milanovic assessed.

He added that Ariston representatives have already visited the facility, by the end of the year they would bring in the equipment and the production should start at the beginning of 2019. They also opened a job contest for workers because the job involves complex operations that requires training in Italy.

Konditorska industrija u Srbiji prvi put beleži suficit i u prvih šest meseci 2018. godine on je iznosio između 9 i 10 mil EUR, dok je izvoz porastao za 18,5%, izjavio je danas srpski ministar trgovine Rasim Ljajić.

On je dodao da je uvoz smanjen za dva odsto i ocenio da konditorska industrija ima perspektivu, jer su srpski konditori sada ne samo konkurentni nego i jeftiniji sa odličnim kvalitetom proizvoda u odnosu na svoju konkurenciju iz EU.

- Prošle godine smo ukinuli prelevmane na uvoz mleka u prahu i maslaca koji su važni inputi za ovu industriju, samim tim su smanjeni troškovi proizvodnje i ta industrija je postala konkurentna - rekao je Ljajić za TV Prva.

On je ocenio da konditorska industrija ima budućnost i podsetio da je bila u ozbiljnoj krizi, odnosno da je do prošle godine beležila značajan deficit u trgovini sa svetom.

Dheeraj Pandey, generalni direktor (CEO) kompanije Nutanix koja je za 165 mil USD kupila američko-srpski Frame, posetiće Beograd kako bi se upoznao sa razvojnim timom kompanije. U petak, 14. septembra u klubu Karbon s početkom od 19 časova, obratiće se domaćoj zajednici sa ciljem da se lokalni talenat bliže upozna sa poslovanjem Nutanixa, proizvodima, prodajom, ali i kulturom kompanije.

Najavljujući događaj, Nikola Božinović kaže za Netokraciju da se tim susreo sa velikim brojem špekulacija o budućnosti kompanije u Srbiji. On otkriva da je od svih ponuda za akviziciju koje je kompanija imala Nutanix bio daleko najbliži po kulturi kompanije i najbolja prilika za nastavak onoga što je do tog trenutka bilo urađeno sa proizvodom.

- U isto vreme, oni su bili daleko najzainteresovaniji da zajedno napravimo nešto veliko u Srbiji. To nam je bio bitan faktor u donošenju odluke o tome sa kim ćemo dalje.

Nikola kaže da je "primer za to kako stvari mogu dobro da funkcionišu VMware koji ima svoj evropski razvojni centar u Sofiji i zapošljava oko 1.000 ljudi sa planovima za dalji rast. On ukazuje na činjenicu da je VMware u Bugarskoj postao sinonim za informacione tehnologije, kao i da su upravo oni stavili Sofiju na tech mapu sveta.

- Naš cilj je da Nutanix bude tako nešto u Srbiji. U sledeću fazu rasta krećemo pre svega sa domaćim inženjerima, ali ćemo paralelno graditi i jednu širu organizaciju. U Beograd planiramo da dovedemo i ljude sa raznih strana Evrope i sveta koji će da rade za Nutanix odavde. Oni će istovremeno da našim ljudima prenesu znanja i najsavremeniju kulturu i način rada.

Na pitanje šta posetioci mogu da očekuju od prvog događaja koji Nutanix organizuje u Beogradu ovog petka, Nikola kaže da je ovo sjajna prilika da se upozna Dheeraj čiju je energiju i viziju teško sakriti. Sa njim će na događaju biti i drugi čelni ljudi Nutanixa koji će pričati o različitim delovima firme – od kulture kompanije, pa do proizvoda i prodaje.

U razgovoru za Netokraciju, Dheeraj otkriva da je impresioniran onim što je Nikola uradio sa Frame-om – kako sa strane tima, tako i tehnologije.

- Nakon što sam proveo više vremena sa Nikolom razgovarajući o kompaniji i proizvodima, ali i nakon što sam saznao za tim u Srbiji, postao sam uveren da je srpska prestonica mesto gde treba da izgradimo naš sledeći globalni hub. Imali smo planove za Istočnu Evropu koju smo razmatrali kao potencijalnu lokaciju, a onda se dogodio Frame i sve se savršeno poklopilo. Želja nam je da postanemo fundamentalni deo srpske i regionalne IT scene - navodi Pandey, ističući kako čvrsto veruje i nove poglede i diverzitet koji Nutanix svakako dobija sa akvizicijom kompanije koja svoje razvojne timove ima upravo u Srbiji.

- Radujem se iskustvu da radim sa kolegama iz Srbije, ali još više da zajedno kreiramo fantastično mesto za rad koje će okupljati profesionalce kako iz Srbije, tako i iz regiona, ali i drugih krajeva sveta.

Ne skrivajući uzbuđenje povodom svoje prve posete Beogradu, Dheeraj zaključuje kako se raduje što će imati priliku da upozna lokalnu tech scenu, ali i da proba srpsku kuhinju i da iskusi gostoprimstvo koje se vezuje za našu kulturu.

Agencija za privredne registre objavila je listu STO NAJ... privrednih društava u Republici Srbiji u 2017. godini, na osnovu vrednosti osnovnih finansijskih podataka, iskazanih u redovnim godišnjim finansijskim izveštajima privrednih društava za prošlu godinu.

STO NAJ... privrednih društava dato je na osnovu analize i rangiranja podataka za 102.395 privrednih društava sa aspekta uspešnosti poslovanja – prema poslovnim prihodima i neto dobitku, zatim sa aspekta finansijskih kapaciteta – prema poslovnoj imovini i kapitalu, kao i sa aspekta gubitaka – prema neto gubitku i ukupnom gubitku.

Prvo mesto na listi sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom u 2017. godini zauzela je HIP-Petrohemija AD Pančevo, koja je prethodnih godina bila među vodećim gubitašima. Neto dobitak tog društva iskazan je u iznosu od 40.456 miliona dinara (u 2016. neto gubitak 5.262 miliona dinara) i čini 6,1% neto dobitka cele privrede.

Drugoplasiran na listi društava sa najvećim neto dobitkom je NIS AD Novi Sad, koji već godinama unazad uspešno posluje i nalazi se u samom vrhu te liste. Neto dobitak te nafne kompanije veći je za 72,8% od prošlogodišnjeg i iznosi 27.790 miliona dinara, a predstavlja 4,2% dobitka na nivou privrede. Treći je JP Srbijagas Novi Sad, čiji je neto dobitak od 16.723 miliona dinara 7,7 puta je veći u odnosu na prethodnu godinu. Visok pozitivan rezultat ostvaren je usled rasta dobitka iz finansiranja (sa 587 miliona dinara na 9.610 miliona dinara), kao i iskazivanja gotovo prepolovljenog gubitka iz ostalih aktivnosti (7.640 miliona dinara).

Telekom Srbija zauzima četvrto mesto na listi STO NAJ... privrednih društava prema neto dobitku, s obzirom da je njegov pozitivan rezultat iskazan u visini od 14.548 miliona dinara, dok je peti Tigar Tyres, čiji je neto dobitak, u iznosu od 10.311 miliona dinara, veći za 57,5% od prošlogodišnjeg.

Najveća srpska kompanija EPS, kao i prethodne godine, predvodi listu sto privrednih društava prema poslovnim prihodima. Prihodi iz poslovnih aktivnosti te kompanije, u visini od 252.112 miliona dinara, čine 2,5% poslovnih prihoda na nivou ukupne privrede i povećani su za 13,5% u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, neto dobitak od 3.396 miliona dinara, manji je za 61,3%, pa je posle prošlogodišnjeg četvrtog, zauzela 16. mesto na listi najprofitabilnijih društava.

Na listi privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima visoko je plasiran i FIAT Automobili Srbija (treće mesto), iako su njegovi poslovni prihodi za 15,7% manji u poređenju sa prethodnom godinom i iznose 111.748 miliona dinara. Pri tome, društvo je ostvarilo neto dobitak, koji je gotovo u nivou prošlogodišnjeg, u iznosu od 2.131 milion dinara. Jedno mesto niže je Delhaize Serbia, koji je je realizovao poslovne prihode veće za 11,6% u odnosu na prethodnu godinu, u visini od 94.884 miliona dinara.

Prema višestrukom rastu profitabilnosti, uz značajno povećanje obima poslovne aktivnosti, jačanje finansijskih kapaciteta i povećanje broja zaposlenih, izdvojila su se tri velika privredna društva. Privredno društvo Real Knitting Gajdobra je usled rasta neto dobitka sa 610 miliona dinara na 2.345 miliona dinara zauzelo 26. mesto (81. u 2016.), a proizvodnju pletenih i kukičanih čarapa realizovalo je uz rast poslovnih prihoda od 57,4%.

Rusko tržište, ogromnog potencijala, predstavlja i veliku izvoznu šansu za srpsku privredu, a još postoji realna šansa da se, bez carine, na ovom ogromnom prostoru plasira i fiat 500L, automobil koji se proizvodi u Kragujevcu.

- Razgovori o ukidanju carina na uvoz automobila, i to na bazi reciprociteta, i dalje se vode, nisu prekinuti - potvrđuje za Novosti ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin. - Ti razgovori se vode na državnom nivou, što samo pokazuje veliku zainteresovanost obeju strana.

I šef Trgovinskog predstavništva Ruske Federacije u Srbiji, Andrej Nikolajevič Hripunov kaže za Novosti da se pregovori, i o izvozu fiata 500L na ovo ogromno tržište i dalje vode.

- Već je održano nekoliko sastanaka i krugova pregovora - kaže on. - Reč je o izvozu na zajedničko tržište pet zemalja Evroazijske ekonomske unije. Ne treba ni govoriti koliki bi značaj imalo postizanje ovog sporazuma. Iako, zasad, ne možemo ništa sa sigurnošću da tvrdimo, ja sam kao i uvek, kada su odnosi naše dve zemlje u pitanju, optimist.