Nemačka privredna delegacija zainteresovana za partnerstvo sa pirotskim Tigrom obišla je tu kompaniju.

Gosti iz Minhena, Roland Šimek i Roland Majer, sa svojim saradnicima, u ime nekoliko nemačkih kompanija, koje su usko poslovno povezane, podrobno su razgledali proizvodne pogone pirotskog Tigra, prenosi lokalni plusonline.

Da su gosti iz Nemačke veoma zainteresovani za proizvodni asortiman Kompanije Tigar dovoljno svedoči i detaljno razgledanje Fabrke “Obuća”, “Tehnička guma”, “Valjara” i “Hemijski proizvodi”.

Gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, smatra da bi strateško partnerstvo sa Nemcima učvrstilo poziciju Tigra na evropskoj privrednoj sceni , a sam Pirot i zaposleni u Tigru dobili bi na sigurnosti i bržem privrednom razvitku.

Vladimir Ilić, generalni direktor Kompanije Tigar ocenjuje da je poseta namačkih investitora od izuzetnog značaja. Videli su kompaniju u kojoj su, uprkos poznatim finansijskim problemima, raspoloživi kapaciteti maksimalno upošljeni. Radi se u tri smene a 70 odsto proizvoda završava u inostranstvu.

Utisci privrednika iz Nemačke su, kako se može čuti, impresivni. Asortiman proizvoda je raznolik i veoma zanimljiv. Potrebno je da se utisci slegnu, razmotri finansijsko stanje i onda donesu odluke o partnerstvu, izjavili su u najkraćem nemački biznismeni, Roland Šimek i Roland Majer.

Tigar je jedan od najvećih srpskih izvoznika, čiji je ukupan izvoz od januara do avgust ove godine iznosio 259 miliona evra.

Tigar spada i u top 5 srpskih najprofitabilnijih preduzeća u 2017. godini čiji je neto dobitak od 10,3 milijarde dinara veći za čak 57,5 odsto od onog koji je ostvaren 2016. godine, pokazuju podaci Agencije za privredne registre.

Ponudu za PKB dala kompanija je Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja u Srbiji ima registrovanu firmu.

Prilikom otvaraja ponude utvrđeno je da je sva dostavljena dokumnetacija bila ispravna.

U Ministarstvu je ranije potvrđeno da su dve kompanije otkupile dokumentaciju, a da je stigla jedna ponuda. Spekuliše se da je ponudu dala kompanija Al Dahra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja u Srbiji ima registrovanu firmu.
Rok za dostavljanje ponuda za kupovinu imovine PKB po početnoj ceni od 104,5 miliona evra istakao je u ponedeljak, 10. septembra.

Na prodaju je 16.785 hektara zemljišta PKB-a na Paliluli, u Surčinu i Zrenjaninu, kao i stoka, objekti, oprema, rezervni delovi. Ponuđena je i imovina zavisnih društava - Ekolaba, Instituta PKB Agroekonomik i Veterinarske stanice PKB. Na prodaju su ponuđene i dve parcele gradskog građevinskog zemljišta u Borči od 1,8 hektara i 1,2 hektara, po početnoj minimalnoj ceni od 939.113 evra, odnosno 284.000 evra. Procenjena vrednost zemljišta, građevinskih objekata i opreme je 208,5 miliona evra, udela od 29 odsto kapitala Ekolaba u vlasništvu Akcionarskog fonda 214.700 evra, a 45,77 odsto Instituta PKB Agroekonomik 431.300 evra. Vrednost stada je 17,3 miliona evra, ali taj iznos nije ušao u početnu cenu.

Cena stada biće utvrđena prema propisu neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa. Početna cena na javnom nadmetanju je polovina procenjene vrednosti zemljišta i kapitala Republike Srbije i Akcionarskog fonda u Ekolabu, Agroekonomiji i Institutu PKB.

Po podacima Samostalnog sindikata PKB-a, imovinu preduzeća čini oko 17.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oko 70 kilometara kanalske mreže za navodnjavanje, oko 17.000 grla stoke, i druga nepokretna imovina i mehanizacija. PKB ima oko 1.700 radnika kojima su, kako tvrde u sindikatu, obećane otpremnine od 450 evra po godini staža.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije na kraju avgusta iznosile su 11 milijardi i 325,7 miliona evra, što je za 77,7 miliona evra manje nego na kraju jula.

Taj nivo deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 194 odsto i oko šest meseci uvoza robe i usluga, što je gotovo dvostruko više od standarda. U odnosu na kraj avgusta prethodne godine, bruto devizne rezerve povećane su za oko 1,05 milijardi evra, saopštila je NBS.

Neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima) na kraju avgusta iznosile su 9,46 milijardi evra, što je za 78 miliona evra manje nego na kraju jula.

Po tumačenju NBS, smanjenje deviznih rezervi u avgustu je rezultat nastojanja države da u značajnijoj meri smanji svoj devizni dug, čime se doprinosi smanjenju javnog duga Srbije i promeni njegove valutne strukture sa ciljem smanjenja izloženosti deviznom riziku.

Odlivi po osnovu prevremene i redovne otplate deviznih kredita, dospelih hartija od vrednosti i drugim osnovima (ukupno neto 340 miliona evra) u velikoj meri su bili kompenzovani prilivima po osnovu intervencija NBS (kupovina deviza) na domaćem deviznom tržištu (200 miliona evra).

Neto prilivi po osnovu donacija, upravljanja deviznim rezervama i po drugim osnovima (ukupno 70,2 miliona evra), kao i pozitivan uticaj tržišnih faktora (12,1 milion evra) bili su više nego dovoljni da nadomeste neto odlive iz devizne obavezne rezerve po osnovu uobičajene aktivnosti banaka i po drugim osnovima (ukupno 20 miliona evra), navela je NBS.

Trgovina devizama na medjubankarskom deviznom tržištu u avgustu je iznosila 483,3 miliona evra i bila je za 21,4 miliona veća nego u prethodnom mesecu. Od početka godine u medjubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 4,66 milijardi evra.



U avgustu je dinar nominalno oslabio u odnosu na evro za 0,2 odsto, a NBS je intervenisala na medjubankarskom deviznom tržištu kupovinom 190 miliona evra kako bi ublažila preterane dnevne oscilacije kursa.

Prime Minister Ana Brnabic spoke on Thursday in Belgrade with Hungarian Ambassador to Serbia Attila Pinter

According to a Serbian governments press release, they spoke about further development of bilateral relations, expansion of economic cooperation and the future projects that are of vital importance for the two countries.

Brnabic placed a special emphasis on four joint sessions of the two governments held in Serbia and Hungary, which resulted in the signing of several memoranda and agreements and the realization of significant projects.

Pinter thanked the government of Serbia for the funds it allocated for the construction of the "Nova Toplana" boiler plant in Senta, which cost approximately RSD 213 million with the accompanying infrastructure installation with steel pipeline.

Brnabic and Pinter agreed that it is necessary to work on the opening of new border crossings in order to prevent long waiting times for passengers and goods at the crossings and to maximize the use of the transport infrastructure capacity.