Cena akcije beogradskog Aerodroma "Nikola Tesla" na Beogradskoj berzi u sredu je pala na 1.127 dinara.

Vlasnik Jorgić brokera Branislav Jorgić je podsetio da je cena akcije Aerodroma "Nikola Tesla" 25. decembra prošle godine dostigla maksimum od 1.956 dinara.

"Razlog za pad tražnje akcija tog aerodroma je što njihovi kupci posle 31. decembra ne mogu da učestvuju u podeli dividende za ovu godinu", objasnio je Jorgić.

Vlada Srbije dala je beogradski aerodrom "Nikola Tesla" u koncesiju francuskoj kompaniji Vansi erport na 25 godina uz nadoknadu od 501 milion evra, obavezu da investira 732 miliona evra i isplaćuje godišnju taksu, zavisno od zarade aerodroma.

"Akcije aerodroma Nikola Tesla su prošle godine koštale od 1.600 do 1.700 dinara, a najtraženije i najskuplje su bile 25. decembra, kada je koncesionar, francuska firma Vansi erport uplatila koncesionu naknadu od 501 milion evra iz koje će se akcionarima isplatiti dividende", rekao je Jorgić.

Dodao je da su akcije tog preduzeća 26. decembra prošle godine koštale 1.919. dinara, a 27. decembra 1.917 dinara i da je za knjiženje vlasništva potrebno dva dana, tako da je posle 31. decembra prošle godine tražnja počela da opada.

Akcionari beogradskog aerodroma će, kako je kazao Jorgić, ako se donese odluka da se isplati celokupna suma od koncesione naknade na dividende, dobiti po 1.435 dinara po akciji.

Akcionari Aerodroma "Nikola Tesla" su Republika Srbija koja ima udeo od 83,14 odsto, vlasnici tri odsto kapitala su pravna lica, a 3,7 odsto akcija je na računima kastodi banke, dok preostalih 10 ostalih odsto akcija poseduju mali akcionari, uglavnom građani koji su ih dobili besplatno.

Skupština Sava neživotnog osiguranja a.d.o Beograd je na svojoj XXVII vanrednoj sednici, donela Odluku o statusnoj promeni Društva, po kojoj je dana 31.12.2018. godine sprovedena statusna promena. Na osnovu ove odluke, društvo Energoprojekt Garant a.d.o. pripojilo se Sava neživotnom osiguranju a.d.o. Beograd.

Sa ovim danom Energoprojekt Garant a.d.o. prestaje da postoji, što se evidentira njegovim brisanjem iz registra privrednih subjekata. Istog dana Sava RE Beograd je, kao pravni sledbenik, preuzelo celokupan porftolio društva Energoprojekt Garant, sva prava i obaveze koje to društvo ima po tom osnovu, sva druga prava i obaveze, kao i celokupnu imovinu, potraživanja i kapital društva Energoprojekt Garant.

U skladu sa navedenim, sve obaveze prema klijentima koje je do 31.12.2018. imao Energoprojekt Garant a.d.o. preuzima Sava neživotno osiguranje kao društvo sukcesor, koje će nastaviti da izvršava sve obaveze iz osiguranja po ugovorima koji su zaključeni sa Energoprojekt Garant.

Dosadašnji klijenti Energoprojekt Garanta su blagovremeno i detaljno upoznati sa navedenim statusnim promenama, kao i mogućnostima realizacije njihovih zahteva, prava i obaveza.

Vansi erports založio je kod Unikredit banke svoju firmu za upravljanje beogradskim aerodromom Vansi erports Srbija za kredit od 500 miliona evra, stoji u registru zaloge Agencije za privredne registre.
Osnovni iznos obezbeđenog potraživanja je 500 miliona evra, a maksimalni iznos potraživanja je milijardu evra, stoji u zalozi overenoj kod javnog beležnika i upisanoj 20. decembra 2018. godine. Stručnjak za investicije Milan Kovačević podseća da je država u tenderu tražila veliku i poznatu firmu za upravljanje aerodromima sa velikim prihodima, a sada se može desiti da ukoliko ne otplaćuje zajam neka banka preuzme upravljanje aerodromom.

– Imamo rizik da kompanija koja je potpisala ugovor o koncesiji u nekom trenutku prestane da upravlja aerodromom. Ako ne budu vraćali kredit, možemo da dobijemo banku ili nekog drugog ko ne zna ništa o aerodromima. Mislim da je trebalo u ugovoru tražiti da na firmu za upravljanje aerodromom na koju je prebačena sva imovina i poslovanje aerodroma ne može da se stavi zaloga i da ne može da promeni vlasnika. Nažalost ne znamo šta piše u ugovoru – smatra Kovačević.

Ovaj zajam od 500 miliona evra koliko i iznosi jednokratna koncesiona naknada koju je Vansi trebalo da uplati kako bi preuzeo upravljanje aerodromom, obezbedilo je nekoliko banaka i međunarodnih finansijskih institucija. Kako je objavio EBRD, oni su dali kredit od 72 miliona evra, a učestvovali su i u sindiciranom zajmu od 110 miliona evra. To je sve deo šireg finansijskog paketa u kome su učestvovali i IFC (deo Svetske banke), francuska razvojna agencija Proparco, nemačka razvojna agencija DEG, kao i komercijalne banke IMI, Unikredit, Erste, Komunalkredit, CIC i Sosijete ženeral.

Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da ovde nema ništa sporno, jer je u zalogu dat kapital firme za upravljanje aerodromom, a ne sam aerodrom.

– Bilo bi problematično da su založili sam aerodrom, ali pošto je založena firma koja ima svoj kapital, ne vidim u tome ništa loše – kaže Madžar.

Sa njim se slaže i ekonomista Danilo Šuković, koji ocenjuje da je zajam dat po tržišnim uslovima, banke su procenile da ta firma vredi toliko i da to ni za državu ne bi trebalo da bude problematično.

– Obe strane su videle računicu u tom poslu, sve je urađeno tržišno tako da ne vidim ništa sporno – napominje Šuković.

Vansi erports je prošle godine pobedio na tenderu za koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“ u sledećih 25 godina. Ugovor je potpisan u martu 2018, a francuska kompanija je preuzela upravljanje 21. decembra prošle godine, nakon što su uplatili jednokratnu koncesionu naknadu od 501 milion evra na račun Aerodroma „Nikola Tesla“. Iako je premijerka Ana Brnabić obećala da će, čim Vansi isplati naknadu, ugovor o koncesiji biti objavljen, to se još nije desilo.

Prema izjavama zvaničnika, Vansi će plaćati i godišnju naknadu koja će se kretati između 4,4 miliona i 15,1 miliona evra, a preuzeo je i obavezu da investira 732 miliona evra u aerodrom u narednih četvrt veka. Kako se navodi na novom sajtu aerodroma sada brendiranog kao „Belgrejd erport“ investiraće se u proširenje i reorganizacija terminala, proširenje stubova uključujući i galeriju i bolju opštu atmosferu unutar terminala, poboljšanje dela aerodroma koji se nalazi unutar pasoške kontrole i kontrole bezbednosti sa dodatnim avionskim postoljem, novu pistu, nove raskrsnice i rehabilitaciju postojeće piste. Takođe u planu je povećanje parkinga za automobile i izgradnja novih komunalnih objekata kao što su nova postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i ugradnja solarnih panela.