Kompanija Brauerei Group iz Beograda, proglašena je za kupca Valjevske pivare pošto je utorak, 15. januara, na sednici komisije pri Ministarstvu privrede, koja je raspisala javni poziv za prodaju kapitala najstarijeg privrednog kolektiva u gradu na Kolubari, otvoren koverat sa novčanom ponudom i konstatovano da ona ispunjava uslove.

Prema nezvaničnim podacima do kojiih je došla Politika, ponuda ove kompanije bila je za stotinak evra viša od početne cene, koja je iznosila 3.523.630 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Ova firma je inače, jedina i dostavila ponudu za kupovinu kapitala Valjevske pivare.

Kako saznaje Politika, slede isplata ponuđene sume i završetak ostalih procedura nakon kojih bi novi vlasnici trebalo da uđu u posed valjevskog proizvođača piva.

Na osnovu informacija dostupnih na sajtu Agencije za privredne registre, Brauerei Group, je osnovan 6. decembra 2018. kao društvo sa ograničenom odgovornošću, registrovano za proizvodnju piva.

Belgrade-based Brauerei Group is the purchaser of Valjevska Pivara. On Tuesday, January 15, at the session of the commission of the Ministry of Economy, which had opened the public call for the sale of the capital of the oldest business entity in the town on the Kolubara, the envelope containing the monetary offer was opened, upon which it was determined that the offer met the requirements.

According to unofficial information available to Politika, the company"s offer is about a hundred euros higher than the initial price, which amounted to EUR 3,523,630 in dinar countervalue.

The company is the sole bidder.

As Politika learns, the sum is now to be paid and the remaining procedures are to be completed, following which the new owners should take possession of the Valjevo brewery.

Based on the information available on the website of the Business Registers Agency, Brauerei Group was founded on December 6 as a limited liability company with beer production as its main activity.

Povodom posete predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, Sberbank Srbija i Telekom Srbija potpisali su i memorandum o saradnji. Ovaj memorandum iniciran je zaključenim ugovorom koje su ove dve kompanije sklopile tokom decembra 2018. godine.

Naime, Sberbank Srbija jedna je od banaka koja je učestvovala u kreditiranju kompanije Telekom. Sberbank Grupa u ovom kreditu učestvovala je sa 77 mil EUR, od čega je Sberbank Srbija učestvovala sa 25 mil EUR, navodi se u saopštenju.

Ova kreditna investicija deo je šire akcije "Milion+" koju Telekom Srbija sprovodi u cilju dostizanja preko million korisnika svojih multimedijalnih usluga i interneta.

- Sberbank Srbija, u okviru svog poslovanja, teži da bude prepoznata kao banka koja podržava projekte koje su od strateškog značaja za građane Srbije. Deo naše poslovne strategije je finansiranje rasta snažnih, regionalnih kompanija poput Telekoma. Izuzetno smo ponosni što imamo priliku da i na ovaj način, ozvaničimo našu saradnju i da pružimo podršku Telekomu u ostvarivanju svog cilja – istakla je Marijana Vasilescu, predsednica Izvršnog odbora Sberbank Srbija prilikom potpisivanja memoranduma.

Polazeći od odlične saradnje Sberbank Srbija i Telekom Srbija Grupe u poslednjih nekoliko godina "naša dva privredna društva potpisivanjem ovog memoranduma žele da podignu svoju saradnju na još viši nivo", rekao je Predrag Ćulibrk, generalni direktor Telekom Srbija povodom potpisivanja memoranduma.

- Memorandum predviđa da kroz razmenu informacija, identifikovanje investicionih projekata i prilika i organizovanje ekspertskih sastanaka Sberbank i Telekom Srbija ostvare cilj unapređenja investicija sa krajnjim namerama ostvarivanja poslovnih interesa za oba privredna društva ali i ekonomija Rusije i Srbije u celini. Mi se itekako radujemo produbljivanju i proširenju naše dosadašnje saradnje – izjavio je Ćulibrk.

Telekom Srbija vodeći je provajder telekomunikacionih usluga u jugoistočnoj Evropi, sa podružnicama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Kompanija je neprikosnoveni lider tržišta telekomunikacija u Srbiji sa 1,05 mlrd EUR konsolidovanog prihoda i 125 mil EUR neto profita.

Na nivou čitave grupe Telekomu Srbija opslužuje oko 10 miliona korisnika različitih usluga (mobilna, fiksna, internet i multimedija). Republika Srbija poseduje 58% udela u društvu, 20% predstavljaju sopstvene akcije, dok oko 15% pripada građanima Srbije, a 7% zaposlenima i bivšim zaposlenima.

Tender za privatizaciju HIP Petrohemije mogao bi da bude raspisan u prvom kvartalu ove godine, a kompanija NIS je spremna da se javi na konkurs, kaže predsednik sindikata "Pravda" HIP Petrohemije Zlatko Bekić.

Na pitanje da li očekuje da će privatizacija ovog preduzeća biti tema razgovora delegacije Rusije i Srbije u Beogradu, Bekić za Tanjug kaže da to ne očekuje, s obzirom na činjenicu da je reč, kako kaže, o susretu na visokom nivou.

- Nemamo posebna očekivanja jer mislimo da nismo tema sastanka tako visokog nivoa. Rusi imaju svoju kompaniju u Srbiji, to je NIS, i ako bude privatizacije, a imamo informacije da su zainteresovani i da pripremaju dokumentaciju za javni poziv, da će to da se uradi preko kompanije NIS - kaže Bekić.

Inače, Fiskalni savet je ocenio da će u 2019. godini Petrohemija dobiti strateškog partnera ili otići u stečaj.
Bekić kaže kako "ne veruje da bankrot može da se desi", a Sindikat smatra da je privatizacija jedino rešenje za Petrohemiju.

- Sigurni smo da je NIS zainteresovan. Pominju se još neki. Očekujem da će javni poziv biti raspisan u prvom kvartalu ove godine. Tada će sve biti mnogo jasnije - ističe Bekić.

Petrohemija je po vrednosti izvoza na šestom mestu u Srbiji i poslednjih godina posluje pozitivno.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je u 2018. godini 395 mil EUR za 18 novih projekata u Srbiji, čime njene ukupne investicije u Srbiji od 2001. sada premašuju 5 mlrd EUR, saopšteno je iz te banke. Kako navode, podsticanje konkurentnosti privatnog sektora, podrška regionalnom širenju srpskih kompanija, veća povezanost u regionu i podrška zelenoj ekonomiji ostaju glavni prioriteti za ulaganja Banke u Srbiji.

- U cilju podsticanja privatnog sektora, Banka je usmerila sredstva u vrednosti od blizu 20 mil EUR u kreditne linije, finansiranje trgovine i garancije lokalnim komercijalnim bankama, što će biti iskorišćeno za kreditiranje lokalnih malih i srednjih preduzeća. Mala i srednja preduzeća u Srbiji sada imaju lakši pristup finansiranju, što im pomaže da poboljšaju svoju konkurentnost i energetsku efikasnost, i čime se podstiče trgovina - poručuju iz EBRD.

Banka je tokom 2018. godine za prvi veliki projekat javno-privatnog partnerstva u Srbiji mobilisala privatna sredstva u značajnim iznosima za finansiranje obimne modernizacije aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu, koji predstavlja glavno čvorište vazdušnog saobraćaja u zemlji i regionu.

Nastavljena je podrška poboljšanju saobraćajnih veza u Srbiji kroz kredit za "Srbija Voz" od dodatnih 22 mil EUR, koji će biti iskorišćeni za izgradnju novog železničkog depoa u Zemunu.

U cilju podsticanja rasta srpskih kompanija, tokom 2018. godine Banka je podržala domaćeg proizvođača nameštaja Forma Ideale sa 10 mil EUR i vodeću poljoprivrednu kompaniju MK Group sa 25 mil EUR, čime je dat podsticaj daljem rastu ove dve kompanije.

Prošle godine, uz podršku Evropske unije, Austrije i Energestke zajednice, u Srbiji je pokrenut program "Kreditna linija za zelenu ekonomiju", koji građanima Srbije omogućava da iskoriste kredite zajedno sa podsticajnim bespovratnim sredstvima za unapređenje energetske efikasnosti svojih domova i smanjenje računa za struju. Dve lokalne banke koje učestvuju u ovom programu, Erste i UniCredit, počele su u 2018. godini da plasiraju finansijska sredstva domaćinstvima u Srbiji za poboljšanje energetske efikasnosti.

U cilju daljeg podsticanja zelene ekonomije u Srbiji, EBRD je uspešno realizovao program "Zeleni inovacioni vaučeri" kojim se stimuliše kapacitet srpskih kompanija za uvođenje inovacija na polju zelenih tehnologija i resursne efikasnosti. U prvoj godini ovog programa EBRD je vaučerima u ukupnoj vrednosti od 435.000 EUR podržao 29 projekta. Realizacija ovog programa nastaviće se i u 2019. godini.

U sektoru poljoprivrede, EBRD je, u saradnji sa "Organizacijom za hranu i poljoprivredu" Ujedinjenih nacija i udruženjem "Žita Srbije", pomogao Srbiji da ispuni potrebne fitosanitarne uslove za izvoz pšenice u Egipat, koji je najveći svetski uvoznik ove žitarice. Ovaj uspeh dolazi 30 godina nakon što je Srbija prestala da izvozi pšenicu u Egipat i verovatno će dovesti do većeg prometa žitom, čiji izvoz ima najveću vrednost u sektoru poljoprivrede u Srbiji.

Mala i srednja preduzeća u Srbiji nastavila su i u 2018. godini da koriste savetodavne usluge radi poboljšanja znanja i izvoznih potencijala kroz EBRD program "Advice for Small Business". Savetodavne usluge i obuku dobile su 63 kompanije iz Srbije, a još veći broj žena preduzetnica je unapredilo svoje liderske veštine, saopšteno je iz EBRD.