Kanadska istraživačka firma Medgold resources pronašla je u južnoj Srbiji, na samoj granici sa Bugarskom i Makedonijom, odlične indikatore da se u tom kraju nalaze bogata nalazišta plemenitih metala, pišu Novosti.

Kako navodi list, ova kompanija, u istraživanju rudnog bogatstva pod nazivom Tlamino projekat, pronašla je sloj od 40 metara koji sadrži 8,32 grama zlata po toni i gotovo neverovatnih 193 grama srebra po toni.

Posle toga, navedena kanadska firma je sklopila sporazum o zajedničkom ulaganju s kompanijom iz svoje zemlje Fortuna silver, u čijem se posedu nalaze rudnik zlata i srebra San Hoze u Meksiku i peruansko ležište sreba Kailoma, dodaju Novosti.

Kako objašnjava list, prema tom sporazumu, Fortuna silver, koja u Argentini razvija i projekat otvaranja rudnika zlata Lindero, obavezala se da će u dalja istraživanja ove oblasti investirati 8 mil USD.

Planirano je da od te sume 2 mil USD bude potrošeno tokom ove godine.

Takođe, prema tom sporazumu, Foturna bi, u zamenu za finansiranje geoloških istraživanja na jugu Srbije, mogla da stekne 70% vlasništva u Tlamino projektu.

Prema navodima Novosti, istraživanja se rade na površini od oko 200 kvadratnih kilometara na teritoriji naše zemlje.

Češki investitor Daniel Kretinsky priprema potencijalnu ponudu za preuzimanje nemačke kompanije METRO, saznaje Reuters. Nakon ove informacije, deonice nemačkog trgovca uzletele su za 6%.

Kompanija Global Commerce (EPGC), u suvlasništvu Kretinskog i slovačkog investitora Patrika Tkača, trebalo bi da osigura finansiranje i druge aranžmane kako bi već u martu mogla objaviti ponudu za METRO.

Kretinsky, glavni vlasnik i izvršni direktor češke energetske grupacije EPH i deoničar u francuskom Le Monde-u, i Tkač već poseduju oko 10% udela u Metrou, koji ima ukupnu tržišnu vrednost od oko 5,2 mlrd EUR.

EPGC i METRO odbili su da komentarišu ove najave.

EPGC pregovara sa bankama i kreditnim fondovima, a razgovori nisu usmereni samo na sporazum za METRO, već uključuju i druge investicije kompanije, rekao je jedan od ljudi upoznatih sa situacijom.

Kretinski i Tkač takođe su u pregovorima sa drugim akcionarima Metroa, a napredak u tim razgovorima mogao bi uticati na tajming bilo koje od transakcija, doznaju izvori Reutersa.

Od 1. jula ove godine svi koji rade u seoskom turizmu moraće da plaćaju porez na prihod koji ostvare od pružanja ugostiteljskih usluga, saznaje "Blic biznis". Obveznici poreza na dohodak postaće svi oni koji se bave seoskim turizmom u objektima domaće radinosti, što se odnosi na salaše, etno-sela, vajate i slične turističke kapacitete.

Novi oblik poreskog tretmana uveden je Izmenama zakona o porezu na dohodak građana koji je nedavno usvojen. Tako će se od jula ove godine prihodima od ugostiteljskih usluga smatrati prihodi koje fizičko lice ostvari od pružanja ugostiteljskih usluga u ugostiteljkom objektu domaće radinosti i objektu seoskog turističkog domaćinstva, i to u periodu do 30 dana.

- Poreska prijava podnosiće se u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja kojim se objekat domaće radinosti i seoskog turizma razvrstava u određenu kategoriju. Pri tome, oni koji pružaju navedene usluge pre početka primene ovih normi dužni su da u periodu od 1. maja do 30. juna 2019. godine podnesu poresku prijavu nadležnom poreskom organu - kaže za "Blic biznis" izvor iz Vlade Srbije.

Takođe, propisano je da ovaj prihod predstavlja predmet oporezivanja i godišnjim porezom na dohodak građana, a bliže uslove za oporezivanje navedenog prihoda urediće ministri nadležni za poslove finansija i turizma.

Kako saznaje Blic biznis, tzv. porez na prihode od seoskog turizma iznosiće 5% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u prethodnoj godini, pomnožen brojem pojedinačnih ležajeva, odnosno kamp parcela i odgovarajućim koeficijentom prema kategoriji turističkog mesta. U planu je da se prihod oporezuje godišnje, dok će rešenje donositi poreznici, a plaćaće se kvartalno.

S obzirom na to da se turistička mesta svrstavaju u četiri kategorije, koeficijent za prvu iznosi jedan, za drugu 0,8, za treću kategoriju 0,7, a za četvrtu 0,5, a koeficijent za nekategorisana mesta je 0,4. Kada se sračuna, ispada da će seoska turistička domaćinstva koja se nalaze u turističkim mestima koja nisu kategorisana plaćati po jednom ležaju između 2.000 i 2.500 dinara poreza godišnje.

- Ovakav način oporezivanja već postoji u zemljama u okruženju i dao je odlične rezultate. Mera je stimulativna i ima za cilj suzbijanje nelegalnog rada u seoskom turizmu. Nema razloga za bojazan, u smislu da se uvode novi nameti - navodi sagovornik "Blic biznisa".

Inače, u Srbiji ima nešto više od 1.000 registrovanih seoskih domaćinstava koja se bave turizmom. Boravak u seoskim domaćinstvima povećava se iz godine u godinu, pa se tako u 2017. broj stranih gostiju udvostručio. Neka domaćinstva imaju i po više desetina kreveta, a kod mnogih je godišnji broj posetilaca veći od 1.500.

Svi koji žele da se bave seoskim turizmom moraju prvo da registruju poljoprivredno gazdinstvo, zatim da urade kategorizaciju objekta za izdavanje. Pre toga moraju da se prikupe izjave o ispunjenosti standarda, minimalnih tehničkih uslova i sanitarno-higijenskih uslova.

Da bi jedno domaćinstvo koje u proseku ima od osam do 12 ležajeva moglo da se bavi seoskim turizmom, procena je da je potrebno da se u startu uloži od 10.000 do 15.000 EUR kako bi se sve adaptiralo za goste. To podrazumeva izgradnju savremene kuhinje, rekonstrukciju soba i ugradnju kupatila, kao i sistema za grejanje. Investicija se isplati tek nakon treće godine, pa tako i zarada.

Srpski seoski turizam, osim domaćih turista koji su svakako najbrojniji, sve više privlači i turiste iz Izraela, Turske, a u poslednje vreme dolazi i veliki broj turista iz Kine.

Kada je mogućnost uvođenja ovog poreza najavljeno prošle jeseni, ugostiteljima se nije dopala ideja da se odreknu dela prihoda.

- Smatram da je to udar na domaću radinost i verujem da je trebalo prvo propisati uslove i standarde u oblasti ugostiteljstva, pa ih tek onda oporezovati - rekao je tada Jovan Beara, predsednik poslovnog udruženja Uvra.

Bojim se da je nova svetska kriza neminovna i pravo je čudo što se ona još nije dogodila, smatra ekonomista Nebojša Katić."Pripadam pesimističnijem krugu ekonomista, koji veruju da će nova kriza biti slična ili teža od one iz 2008. Gotovo svi pokazatelji rizika danas su lošiji nego pre deset godina, a kapaciteti država da se sa krizom nose velikim delom su potrošeni na saniranje prethodne", kaže Katić.

Navodi da je na sceni opasan ekonomski rat Kine i SAD, EU je u dubokoj krizi, Latinska Amerika je u nevoljama.

"Dodatni faktor rizika je vezan za usporavanje rasta kineske privrede, i to je novi, loš fenomen, koji nismo imali 2008. Sve to se dešava u ambijentu u kome su i politički rizici neuporedivo veći nego pre", kaže u intervjuu za Večernje novosti jedan od naših najpoznatijih ekonomista Nebojša Katić, nekadašnji finansijski direktor "Energoprojekta", a sada samostalni poslovni konsultant sa adresom u Londonu.

Na pitanje kako bi srpska ekonomija reagovala ukoliko do krize dođe i kakve posledice možemo da očekujemo, kaže:

"Ako do krize dođe, priliv kapitala će se zaustaviti i Srbija će se suočiti s padom dinara i dužničkom krizom. Pretpostavljam da će odgovor na krizu biti isti kao i 2008. i da će se Srbija ponovo obratiti MMF za pomoć. Kriza će se manifestovati onako kako se takve ekonomske "nepogode" uvek manifestuju - bekstvom kapitala iz zemlje, dubokom recesijom, propadanjem preduzeća, rastom nezaposlenosti i novim porastom siromaštva", smatra Katić.

Kompanija Terna S.A., podružnica grčke GEK Terna Grupe, potpisala je 18. januara sa kompanijom Vinci Airports, koncesionarom beogradskog aerodroma Nikola Tesla, ugovor o njegovoj dogradnji i rekonstrukciji, saopšteno je iz Terme.

Kako navode, projekat je deo zajedničkog ulaganja (joint venture – Vinci 51%, Terna 49%), a budžet predviđen za radove iznosi 262 mil EUR na period od pet godina:

– Projekat obuhvata niz infrastrukturnih remonta sa ciljem razvoja i unapređenja aerodromskih kapaciteta i operativnih uslova, povećanja putničkog i kargo avio-saobraćaja, kao i omogućavanja avio-prevoznicima da ponude nove rute.

Konkretno, radovi predviđeni za objekte putničkih terminala podrazumevaju izgradnju novih objekata sa ukupnom površinom od 42.000 metara kvadratnih, kao i obnavljanje već postojećih ukupne površine od 15.000 metara kvadratnih.

Projekat obuhvata i izgradnju nove piste dužine 3.500 metara, zatim obnavljanje i nadogradnju postojeće piste dužine 3.400 metara, izgradnju novih devet rulnih staza, proširenje postojeće platforme i izgradnju nove infrastrukture platformi ukupne površine od 55.000 metara kvadratnih, kao i proširenje postojeće platforme za odleđivanje ukupne površine od 6.000 metara kvadratnih.

Takođe, u planu je i izgranja novih parkirališta sa 2.400 parking mesta, zatim izgradnja trotoara, kao i objekata za odlaske i dolaske, izgradnja dodatnog puta za kretanje vozila dužine 3.500 metara, izgradnja sistema za odvod kišnice, nabavka statičke signalizacije, osvetljenja i CCTV sistema.

Deo projekta predviđa i formiranje pomoćnih objekata za izgradnju i druge infrastukturne radove kao što su sistem za tretiranje otpadnih voda i odlaganje čvrstog otpada, sistemi za grejanje, meteorološka stanica, postrojenje za solarne panele i druge. – stoji u saopštenju Terne.

Terna S.A, a subsidiary of the Greek GEK Terna Group, signed an agreement with Vinci Airports, the concessionaire at the Belgrade Nikola Tesla Airport, on construction and reconstruction works at the airport, Terna announced.

As they announce, the project is part of a Vinci (51%) – Terna (49%) joint venture. The project budget is EUR 262 million and the construction period is five years.

– The project scope includes a series of infrastructure overhauls, aiming to develop and upgrade the airport’s capacity and operating conditions, enable airlines to offer new routes and increase passenger and cargo traffic in line with Serbia"s economic growth, based on current and future data.

More specifically, the works include the construction of new passenger terminal facilities with a total surface area of 42,000 m2 and refurbishment of existing terminal facilities with a total surface area of 15,000 m2.

The project also entails the construction of a new 3,500-m runway, the refurbishment and upgrade of the existing 3,400-m runway, the construction of nine taxiways, the expansion of the existing apron and construction of new apron infrastructure with a total surface area of 55,000 m2, as well as the expansion of the existing deicing pads with a surface area of 6,000 m2.

Other works include the construction of new car parking lots with 2,400 parking slots, the construction of curbside/sidewalk infrastructure and facilities for departures/arrivals handling, the construction of road works of 3,500 m for vehicle movement, the rainwater drainage system, marking and static signage, lighting and CCTV camera system.

The project also entails the construction of auxiliary building facilities and other infrastructure works such as waste water and solid waste treatment plants, a heating plant, a meteorological station and a solar panel plant, among others, Terna says in its press release

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju zajedničke imovine Goša fabrike za proizvodnju alata i mašina i Goša fabrike drumskih vozila.Obe fabrike su u stečaju.

Na prodaju je alatnica i mašinska radionioca.

Početna cena alatnice je 22,8 miliona dinara dok je mašinska radionica sa opremom ponuđena za 40,9 miliona dinara, a oba objekta nalaze se u Smederevskoj Palanci.

Depoziti za učešće u kupovini za ova dva objekta sa opremom su 10,1 milion odnosno 18 miliona dinara.

Javno nadmetanje zakazano je za 13. februar ove godine.