Od 2005. godine kada je faktoring stigao u Srbiju, domaći privrednici svoje probleme u poslovanju znatno lakše rešavaju. O uspešnom razvoju ovog sistema održana je i konferencija Regional Conference on Factoring in CEE and SEE, koju je posetilo čak 120 predstavnika banaka i faktoring kuća, kao i finansijskih instutucija iz čitave Evrope.

Jedan od učesnika bila je OTP banka Srbija koja je do nedavno poslovala kao Societe Generale Srbija i koja je već petu godinu zaredom prva banka po faktoring prometu u Srbiji. „Počev od 2014. godine, pa zaključno sa polugodišnjim rezultatima iz 2019-te, prema rezultatima Privredne Komore Srbije, banka je imala najveće tržišno učešće u Srbiji.Ukupni rast faktoringa u protekloj godini bio je viši za 20 procenata u odnosu na prethodnu godinu, dok sve veće interesovanje klijenata beleži međunarodni dvofaktorski faktoring koji je u istom periodu zabeležio rast od čak 75 procenata“ izjavila je Rada Savić, Menadžer prodaje,Transakciono bankarstvo, OTP banka Srbija, u okviru jučerašnje panel diskusije.

Sadašnja OTP banka Srbija nastavlja da neguje iste vrednosti i iste faktoring proizvode. Strategija OTP Grupe čija je banka član, jeste razvijanje faktoringa poslovanja u Srbiji, imajući u vidu dosadasnji visok nivo ekspertize, fleksibilnost prema tržisnim potrebama i prepoznatljivost od strane dosadašnjih korisnika.

OTP banka Srbija svoje proizvode i usluge formaira prema klijentovim potrebama. Međunarodni faktoring tj. brze naplate potraživanja u poslovima izvoza, uz dodatni obrtni kapital bez kreditnog zaduživanja za izvoznike je proizvod koji je Banka ponudila među prvima na domaćem tržištu.Velika prednost ovog modela je daleko brže odobrenje u odnosu na standardne kreditne proizvode, jednostavan pristup potrebnim informacijama i povoljni uslovi finansiranja.

FCI je međunarodno udruženje koje je a idejom da objedini i poveže poslovanje faktoring kompanija širom sveta u domenu domaćeg i međunarodnog faktoringa i finansiranja potrazivanja. FCI danas ima 400 članica u 90 zemalja sveta, nudi posebnu aplikaciju preko koje faktoring kompanije i banke komuniciraju, razmenjujući poruke i potrebnu dokumentaciju.

Beogradska Regionalna FCI konferencija je izazvala veliki interesovanje u zemljama CEE i SEE, okupivsi predstavnike zemalja iz Regiona, ali i Francuske, Nemacke, Holandije, Austrije, Belorusije, Svedske, Turske, UK, Svajcarske, Poljske, Moldavije itd.

Američki ekonomisti smatraju da će trgovinski rat predsednika Donalda Trampa sa Kinom doprineti drastičnom usporavanju ekonomskog rasta SAD u ovoj i narednoj godini, što je pojačalo strah od pada u recesiju već krajem sledeće godine.

Najnovija anketa Nacionalne asocijacije za poslovnu ekonomiju (NABE), u kojoj je učestvovao 51 ispitanik iz američkog privrednog života, pokazala je da ekonomisti očekuju usporavanje rasta bruto domaćeg proizvoda SAD na 2,3 odsto u ovoj godini sa 2,9 procenata iz 2018. godine, prenosi agencija AP.Nova projekcija značajno je lošija u odnosu na procenu rasta od 2,6 odsto za 2019. godinu koju je NABE iznela u junu. Za 2020. godinu, prognostičari očekuju da će rast BDP-a usporiti na 1,8 odsto. Poručuju, međutim, da su male šanse za recesiju u narednih 12 meseci, ali predviđaju povećanje rizika do kraja naredne godine.

Gregori Dako, glavni ekonomista "Oksford ekonomiksa", kaže da su prognostičari NABE-a postali pesimističniji tokom leta, budući da je 80 odsto ispitanika izglede po perspektive rasta sada okarakterisalo kao negativne.

"Uspon protekcionizma, kontinuirana neizvesnost trgovinske politike i sporiji globalni rast, smatraju se ključnim rizicima“, rekao je Dako.Trgovinski sukobi doživljavaju se kao glavna opasnost, budući da ih je tako identifikovalo 53 odsto ispitanika, dok 12 odsto ekonomista kao najveću pretnju vidi slabiji globalni rast.Prognozeri procenjuju da postoji samo 7 odsto verovatnoće da će recesija početi ove godine, 24 odsto očekuje izbijanje recesije do sredine 2020. godine, a 47 odsto do kraja 2020. godine. Istovremeno, verovatnoća za izbijanje recesije do sredine 2021. godine iznosi čak 69 odsto.

Da bi izbegla ekonomsku recesiju, američke Federalne rezerve (FED) snizile su dva puta ove godine referentnu kamatnu stopu.

Među ekonomistima NABE-a, oko polovine njih ne očekuje novo smanjenje kamate u ovoj godini, dok 43 odsto predvidja barem još jedno rezanje. Oko 69 odsto ekonomista očekuje da će FED smanjiti referentnu stopu do kraja 2020. godine u odnosu na nivo na kom je sada.

Predstavnici domaćeg i stranog kapitala ocenili su danas da je Srbiji potreban rast od 5 odsto BDP-a godišnje i da se mora povećati nivo domaćeg ulaganja, a što je moguće jedino obezbeđivanjem jednakih uslova na tržištu za sve kompanije i poštovanje zakona i procedura.

Kako je ocenjeno na 19. ekonomskom samitu u Beogradu, sektor prosvete i obrazovanja ključni je deo društva iz kojeg se mora regrutovati savremeni obrazovani kadar.

Privrednici su jedinstvenog stava da je potrebno dalje raditi na približavanju naše zemlje Evropskoj uniji i unapređenju i poštovanju zakona.
U tom smislu, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao za Tanjug da ako se želi brži razvoj privrednog i društvenog sektora, to je ne moguće bez ozbiljnijeg razvoja privrede, koja se ne sme zasnivati samo na stranim investicijama, već i na domaćim.

"To možemo postići samo ako budemo spremni da investiramo u domaću privredu da bi godišni rast BDP-a bio pet i više procenata", smatra Atanacković.Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović govorio je o potrebi povećanja ukupnog nivoa investicija, a kako bi se obezbedio inkluzivni i samoodrživi rast.

"Ključni doprinosi rastu moraju biti investicije i izvoz, a ne potrošnja i uvoz", kaže Vlahović za Tanjug.Rad na obezbeđivanju poslovnog ambijenta i zakona koji garantuju sigurnost svojine, pravnu, poslovnu i finansijsku disciplinu, prema oceni Vlahovića, moraju biti prioriteti.

Tako će se obezbediti veći nivo domaćih investicija, a koje su, kaže, u proteklom periodu smanjene.

Razvoj srpske ekonomije zavisi od mnogih faktora, a pre svega od priliva novca, investicija, ali i kvaliteta radne snage u zemlji, dodaje predsednik ITM grupe Toplica Spasojević koji smatra da treba više raditi na povećanju stopa rasta."A bez investicije i bez kvalitetne radne snage to neće biti moguće".

Omogućavanje bržeg protoka roba i usluga bez zadržavanja na granicama, jedan je od ciljeva koji mogu doprineti regionalnoj saradnji", ukazuje Spasojević.

Vlada Srbije, u tom smislu, treba da nastavi sa unapredjenjem poslovnog ambijenta što je veoma važno za evropske integracije, koje nemaju alternativu, kaže Martin Knap, predsednik Nemačko-srpske privredne komore.

"Ako vlada bude išla ovim putem, sve će biti dobro", smatra Knap.

Ukazuje da birokratija mora da se smanji u našoj zemlji i to bi trebalo da bude jedan od glavnih ciljeva države.