Država je na Beogradskoj berzi upravo kupila 34,5 odsto akcija Komercijalne banke od dva akcionara EBRD i IFC. Kako saznaje "Blic Biznis", Srbija je kupila akcije za 25,5 milijardi dinara odnosno 211,8 miliona evra i na taj način dodatno zahuhtala i privela kraju priču oko prodaje treće po veličini banke u Srbiji.

Od Evropske banke za obnovu i razvoj država je kupila 24,4 odsto akcija Komercijalne banke odnosno nešto više od 4,1 milion deonica po ceni od 4.340 dinara za svaku. Od drugog akcionara IFC kupila je istovremeno udeo od 10,1 odsto odnosno 1,7 miliona deonica po ceni od 4.508 dinara.

Na taj način udeo EBRD-a u Komercijalnoj banci Republika Srbija je platila 17,8 milijardi dinara, dok je za udeo IFC dala 7,7 milijardi.Preuzimanjem akcija od ova dva velika (sada bivša) akcionara Komercijalne banke država je ispunila svoju obavezu koja je deo aktuelne prodaje banke, a utvrđene još 2006. godine. Reč je o obavezi iz javnog poziva za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za prodaju Komercijalne banke, a u kome se navodi da će država kupiti akcije četiri velika akcionara banke.

"Udele fondova iz Nemačke i Švedske DEG i SVED od ukupno 6,8 odsto je kupila u junu ove godine, a danas je to isto uradila i sa udelima akcionara EBRD i IFC ", kaže naš izvor sa tržišta kapitala.Naš sagovornik podseća da je sve počelo 2006. kada je EBRD ušao u vlasničku strukturu Кomercijalne banke. Po tom ugovoru, strani suvlasnici imali su pravo da aktiviraju takozvanu put-opciju. To znači da čak i u slučaju da država odustane od prodaje svog dela u Komercijalnoj banci, svojim stranim partnerima – suvlasnicima mora da isplati 252 miliona evra.

Država je sada vlasnik 83,2 odsto akcije Komercijalne banke. Jedna akcija banke na Beogradskoj berzi juče je vredala 3.280 dinara, što znači da je tržišna vrednost banke oko 470 miliona evra.Četiri igrača u trci za kupovinu

Rok za za dostavljanje obavezujućih ponuda za prodaju Komercijalne banke ističe 2. decembra , a u igri su od prvobitno zainteresovanih šest, ostala četiri igrača - tri banke austrijska Rajfajzen, srpska AIK banka i slovenačka NLB banka i američki investicioni fond Riplvud advajzers, čiji je vlasnik američki biznismen Tim Kolins.Ipak, kako upućeni tvrde, još je rano govoriti kako bi se ceo proces i mogao okončati. S jedne strane, pitanje je hoće li se država zadovoljiti dostavljenim ponudama. Prema nezvaničnim informacijama u Vladi računaju na 450 miliona evra, a dostavljene neobavezujuće ponude kreću se u rasponu od 390 miliona evra, koliko je ponudila Rajfehzen banka, preko 430 miliona koliko je prema nezvaničnim informacijama ponudila AIK banka, do 450 miliona koliko je ponudila NLB banka. Ponuda američkog fonda nije poznata ni nezvanično.

Iako se spekulisalo da bi kineska kompanija Xingyu mogla svoje postrojenje u Nišu da gradi na putu ka Medoševcu, ipak su odabrali industrijsku zonu Zapad.

U Kancelariji za ekonomski razvoj i projekte (KLERP) kažu da bi izgradnja trebalo da počne u prvom kvartalu naredne godine.
Memorandum o razumevanju sa Kinezima potpisan je početkom maja i tada je najavljeno da će Xingyu Automotive Systems Co LTD u Nišu graditi fabriku za proizvodnju rasvete za automobilsku industriju.

Investiciona vrednost projekta je 50 miliona evra, a poznata je i konačna lokacija iako je ranije bilo spekulacija da će pogon biti u Medoševcu.

"Investitor je u Pismu o namerama naveo da mu je za realizaciju projekta neophodno 13,5 hektara neizgrađenog građevinskog zemljišta u industrijskoj zoni Zapad u Nišu", kažu u KLERP-u.Pojašnjavaju da je reč o lokaciji nedaleko od fabrike Leoni, preko puta Metroa, a prve lopate na lokaciji biće ukopane početkom naredne godine. "Kompanija Xingyu Automotive Systems Co LTD je vodeća kompanija za dizajn i proizvodnju LED rasvete u automobilskoj industriji.

Investiciona vrednost ovog projekta iznosi 50.000.000 evra, a kompanija planira zapošljavanje 1. 000 radnika na neodređeno vreme", pišu iz KLERP-a. Podsetimo, ova kompanija bi u Nišu trebalo da proizvodi rasvetu za BMW, Audi, Reno, Opel i Folksvagen, ali i industrije širom sveta.

Protokol o Programu razvojne saradnje za 2019. godinu, u vrednosti od ukupno 186 mil EUR, potpisan je u Berlinu na pregovorima o razvojnoj saradnji između Srbije i Nemačke.

Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zoran Lakićević, rekao je da će se u saradnji sa nemačkim Saveznim ministarstvom za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) i nemačkom razvojnom bankom KfW obezbediti dodatni novac za ulaganje u komunalnu infrastrukturu.

- Za Program 6, čiji se početak realizacije očekuje tokom decembra, za čiju je implementaciju bilo predviđeno 50 mil EUR, biće obezbeđeno novih 20 mil EUR od strane nemačke razvojne banke KfW i 5,4 mil EUR od nemačkog Saveznog ministarstva za privrednu saradnju i održivi razvoj - rekao je Lakićević, saopšteno je iz resornog ministarstva.

Dodao je da će biti obezbeđeno i dodatnih 60 mil EUR za nova ulaganja u komunalnu infrastrukturu, i to 30 mil EUR za oblast vodosnabdevanja i 30 mil EUR za program čvrstog otpada, te da su ovim pregovorima otvorena vrata za nova finansiranja u čvrsti otpad i vodosnabdevanje, te da će realizacija ovih projekata trajati narednih nekoliko godina.

Vlada Nemačke do sada je uložila više od 1,9 mlrd EUR razvojne pomoći, čime je postala najznačajniji bilateralni donator i spoljnopolitički partner Srbije. U oblast komunalne infrastrukture do sada je uloženo više od 270 mil EUR u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom KfW.

Delegacija nemačke strane, predvođena Folkerem Elom i Dirkom Šatšnajderom, predstavnicima Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, ukazala je na važnost zajedničkih evropskih vrednosti kao osnove za uspešnu bilateralnu saradnju.

Opština Knjaževac je za 78 miliona dinara kupila imovinu IMT - Fabrike motokultivatora i motora u tom gradu, objavila je Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

U paketu je kupljeno više objekata čija je ukupna površina veća od 10 hiljada kvadratnih metara, više od 19 hiljada kvadratnih metara zemljišta u građevinskom području i pokretna imovina.Knjaževački IMT koji je osnovan 1950. godine u stečaju je od 2011. godine.

Beograd je ovih dana domaćin predstavnicima 30 italijanskih kompanija koji traže poslovne partnere u Srbiji. Samo u protekla dva dana italijanski i srpski privrednici imali su više od 150 B2B sastanaka.

Italija je godinama unazad jedan od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije i zauzima drugo mesto, odmah iza Nemačke. Veliki broj italijanskih malih i srednjih preduzeća je trenutno u toj zemlji u fazi reinvestiranja, pa traže nove partnere širom sveta, a Srbiju, kažu, vide kao zemlju u kojoj je moguće napraviti dobar posao.Predsednica Tehničke grupe za internacionalizaciju teritorija i širenje poslovanja pri udruženju privrednika "Konfindustrija Italija" Ilarija Veskovi, kaže da je za tu zemlju Srbija izuzetno važan ekonomski partner.

"To se vidi po tome što Italija izuzetno mnogo ulaže u Srbiju. Ekonomska razmena je dostigla brojku od 4 milijade evra", navodi Veskovi.

Direktorka predstavništva konfederacije italijanske industrije u našoj zemlji "Konfindustrija Srbija" Irena Brajović, objašnjava da većina italijanskih privrednika koji dva dana borave u našoj zemlji kažu da im je ovo prva poseta i da do sada nisu imali priliku da sarađuju sa srpskim preduzećima.Ekonomska saradnja dve zemlje je tradicionalno na visokom nivou, a Italija je jedan od prvih ekonomskih partnera Srbije, rekla je Brajović navodeći da su prisutne kompanije iz oblasti gradjevinarstva, IT, tekstilne industrije.Potpredsednik "Konfindustrija Italija" Diego Mingareli je preduzetnik koji se bavi ekološkim građevinskim proizvodima i smatra da je za italijanska preduzeća Srbija dobro mesto za biznis.

"Vidim veliku priliku u sektoru infrastrukture, građevinskom sektoru, jer se Beograd i Srbija užurbano razvijaju. Italijansko iskustvo može da doprinese mnogo i donese inovacije u zemlje u razvoju kao što je Srbija", kaže Mingareli.

Rdnici "Kraša" u subotu su odlučili svoje deonice da prodaju Mesnoj industriji Braća Pivac uprkos tome što su imali znatno povoljniju ponudu "Kappa Star Limiteda", kompanije u vlasništvu srpskog preduzetnika Nebojše Šaranovića.

Pivac nudio 60 miliona kuna manje od Šaranovića

Naime, MIB Pivac im je nudio 861,20 kuna po deonici, što je oko 238 miliona kuna za paket od 276.441 deonice koliko drži Kraš ESOP, tvrtka u kojoj su "parkirane" radničke deonice. Šaranović je dao ponudu od 1.075 kuna po deonici, tako da bi ceo paket platio oko 297 miliona kuna, ili oko 60 miliona kuna više u odnosu na MIB Pivac.Koja sila je naterala radnike da prihvate nepovoljniju ponudu, znaju samo oni, no njihova odluka dovešće MIB Pivac do gotovo 50-postotnog udela u "Krašu".Nebojša Šaranović tako nije uspeo da preuzme "Kraš". Trenutno drži više od 26 odsto deonica, a u izjavi za "Index" ponovio je da je spreman da bude biti manjinski deoničar i aktivno učestvuje u upravljanju kompanijom.

"Kao što smo više puta rekli, mi smo spremni da budemo aktivan manjinski deoničar u Krašu, čije će delovanje biti usmereno na dobrobit kompanije i radnika. U skladu s paketom koji posedujemo zalagaćemo se da se Kraš dodatno razvija, da se otvaraju nova radna mesta i razvija proizvodnja u Hrvatskoj", kaže Šaranović.Biće zanimljivo pratiti kako će nakon ovog vlasničkog preslaganja izgledati upravljanje "Krašem" s obzirom na to da je dugo godina apsolutnu vlast imala prokurista Marica Vidaković, iako je MIB Pivac već duže vreme bio najveći pojedinačni deoničar. S obzirom na to da Kraš ESOP, odnosno radnici, ispada iz vlasničke strukture, pitanje je hoće li ona i dalje voditi "Kraš" ili je stiglo vreme za penziju.

Cena deonice Kraša snažno pala nakon što je Šaranović prestao da kupuje

Što se tiče Šaranovića, on je juče, sudeći po ceni i prometima, prestao da kupuje deonice "Kraša" pa je cena pala na 720 kuna, odnosno niža je za preko 30 odsto u odnosu na trgovanje u petak.

Inače, deo Šaranovićevog biznisa vrlo je sličan "Krašu". Naime, u njegovom portfelju je i kompanija "Crvenka" koja se bavi proizvodnjom slatkiša, a verovatno je najpoznatija po Jafa keksu.

Republika Srbija danas je otkupila udeo u kapitalu Komercijalne banke a.d. Beograd od akcionara EBRD i IFC Capitalization Fund.

Ove dve međunarodne finansijske institucije posedovale su 34,58% običnih akcija Komercijalne banke a.d. Beograd, i u skladu sa uslovima i cenom definisanom Ugovorom akcionara iz 2009. godine, akcije su otkupljene za iznos od 217 miliona EUR.

- Na osnovu Ugovora, međunarodne finansijske institucije – akcionari, imaju pravo da prodaju svoje udele državi po unapred određenoj ceni, te su oni iskoristili tzv. put opciju (put option) i aktivirali je 26. marta 2018. godine, slanjem put obaveštenja Republici Srbiji. Država je bila u obavezi da postupi u skladu sa ugovornim obavezama - saopštilo je Ministarstvo finansija.

Ova tranaskcija usledila je nakon akvizicije 6,89% običnih akcija u vlasništvu Svedfund i DEG koja je okončana 26. juna ove godine, tako da će Republika Srbija sada posedovati 83,23% običnih akcija Komercijalne banke a.d. Beograd.

Na ovaj način, uspešno je završena konsolidacija vlasničke strukture u Komercijalnoj banci, i omogućeno je Republici Srbiji da potencijalnom kupcu ponudi na prodaju 83,23% običnih akcija, a u skladu sa procesom privatizacije koji je u toku.

The Republic of Serbia today bought 34% of the shares of Komercijalna Banka, whereby it met its obligation within the current sale of the bank, two sources confirmed for Tanjug.

The information has not yet been officially confirmed, and the exact value of the shares the state bought at the Belgrade Stock Exchange from the European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) and the International Finance Corporation (IFC) is not known either.

Blic writes that the value amounts to EUR 211.8 million, but that hasnt been confirmed.

The Republic of Serbia now owns 83.2% of the shares of Komercijalna Banka.

Said obligation is defined in the public invitation for statements of interest for the sale of Komercijalna Banka, where it is said that the state will buy the shares from the banks four large shareholders.

By acquiring the shares from these two large shareholders of Komercijalna Banka, the state has fulfilled its obligation as part of the current sale of the bank, defined back in 2006.

This June, the state bought the shares of the funds from Germany and Sweden, DEG and SVED, of a total of 6.8%.

The deadline for the submission of binding bids for the sale of Komercijalna Banka expires on December 2, and the interested players in the running at the moment are three banks, Raiffeisen from Austria, AIK Banka from Serbia and NLB Banka from Slovenia, and the American investment fund Ripplewood Advisors, owned by American businessman Tim Collins.