Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predviđa da će privredni rast regiona Zapadnog Balkana, pa i Srbije, usporiti ove i naredne godine.

U najnovijem, novembarskom izveštaju pod nazivom "Regionalni ekonomski izgledi u regionima EBRD" objavljenom na veb sajtu banke, procenjuje se da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije ove godine iznositi 3,2 odsto, a naredne 3,5 procenata.

U prethodnom izveštaju iz maja ove godine, EBRD je predviđao da će privredni rast Srbije biti 3,5 procenata ove i 3,8 odsto 2020. godine.

Domaća tražnja bi, prema oceni EBRD-a, trebalo da ostane glavni pokretač rasta Srbije, dok će doprinos neto izvoza rastu verovatno i dalje ostati negativan.

"Ekonomsko usporavanje glavnog trgovinskog partnera Srbije, Evropske unije, i spor tempo reformi u zemlji mogli bi kratkoročno da koče rast i da ga učine kolebljivim", mišljenja je EBRD.

U izveštaju se takođe napominje da je kosovska vlada uvela stoprocentne takse na srpske proizvode, čiji bi negativan efekat na izvoz mogao iznositi do 400 miliona evra godišnje, ali da pouzdane procene tih efekta još nisu dostupne.


U dokumentu se navodi da je rast posustao u dosadašnjem toku 2019., pri čemu se u prvoj polovini godine industrijska proizvodnja smanjila za 2,0 odsto međugodišnje usled pada u rudarstvu i proizvodnom sektoru, dok su komunalni sektor i poljoprivreda stagnirali.

Kao posledica toga, ukupna stopa rasta BDP-a usporila je u prvom polugodištu na 2,8 procenata na godišnjem nivou sa 4,4 procenta 2018.

Dodaje se da je za ovu godinu u budžetu predviđen mali deficit od 0,5 odsto BDP-a, da je javni dug na kraju juna imao udeo od 54 procenta u bruto proizvodu, kao i da su inflatorni pritisci niski, između ostalog zahvaljujući jakom kursu dinara.

Kada je reč o celom Zapadnom Balkanu, EBRD prognozira da će region u 2019. godini ostvariti privredni rast od 3,2 odsto, a dogodine 3,4 odsto. Ova projekcija je za tekuću godinu niža za 0,2 odsto u odnosu na procenu EBRD-a iz maja, dok je prognoza za 2020. godinu poboljšana u odnosu na majsku za 0,1 odsto.

U izveštaju se konstatuje da je priliv stranih direktnih investicija (SDI) u region i dalje jak, što se duguje povoljnom geografskom položaju, kvalifikovanoj radnoj snazi i nižim troškovimaa plata nego u zemljama centralne Evrope.

Kada je reč o ostalim ekonomijama Zapadnog Balkana, Bosnu i Hercegovinu u ovoj i idućoj godini čeka rast od po 3,0 odsto, Crnu Goru rast od 2,8 odsto u 2019. godini i od 2,6 odsto u 2020, Savernu Makedoniju rast od po 3,2 odsto u obe godine, a Albaniju rast od 2,8 odsto i 3,5 odsto respektivno.

Deset kompanija iz Srbije predstavlja se kupcima iz Kine i celog sveta na ovogodišnjem Kineskom međunarodnom sajmu izvoza EXPO u Šangaju, a danas je srpski štand posetila i premijerka Ana Brnabić.

Na srpskom štandu je najviše prehrambenih firmi, koje proizvode predstavljaju pod sloganom "Arome čiste prirode", među 3.000 kompanija koje izlažu svoju ponudu na čak 400.000 kvadratnih metara izložbenog prostora. Na sajmu su, između ostalog, predstavljena kvalitetna srpska vina, mlečni proizvodi, ali i organski proizvodi od aronije, pa i oni od tartufa, na štandu iznad kojeg dominira veliki natpis "Made in Serbia".
Premijerka je probala i čokoladu sa tartufima, a jednu je poklonila ambasadorki Kine Čen Bo, koja je zajedno sa njom i srpskim ministrima posetila sajam. Takođe, imala je priliku da se uveri da srpske tortilje, u meksičkom ruhu, stižu i do kineskog tržišta, jer je jedna novosadska kompanija počela izvoz svog proizvoda u Kinu.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić istakao je da je kinesko tržište višestruko važno za Srbiju, ali da je potrebno zadovoljiti nekoliko uslova, pre svega, obezbediti kvalitet, konkurentnost i kontinuiran plasman robe na tržište Kine.

On je naglasio da je Srbija značajno povećala robnu razmenu sa Kinom, u odnosu na prošlu godinu, pa je ona sada duplo veća - u prvih devet meseci plasirana je roba u vrednosti od 214 miliona dolara, dok smo cele prošle godine prodali robu za 92 miliona dolara."Ako se ovaj trend nastavi, približićemo se prvi put cifri između 250 i 300 miliona dolara. To je još malo i zato su ovi sajmovi važni. Ovo je prilika da približimo naše proizvode velikom, ali zahtevnom kineskom tržištu", rekao je Ljajić.

On je dodao da učešće na sličnim sajmovima približava Srbiju korak više ostvarenju cilja - konstantno povećanje robne razmene i smanjenje trgovinskog deficita, jer Srbija mnogo više uzozi iz Kine nego što u nju uvozi. Kako je rekao, Srbija ima kvalitetne proizvode koje može da ponudi kineskom tržištu.

Prema njegovim rečima, zbog osnovnog problema, kontinuiteta u isporukama robe, potrebno je da se obezbede velike količine, i zato se mora ići na specifične vrste kvalitetnih proizvoda, koji nemaju konkurenciju na globalnom tržistu ili je ta konkurencija manja."Ovde smo videli neke od tih proizvoda koji imaju prilike da se prodaju na ovom tržištu i siguran sam da ćemo iz godine u godinu povećavati i asortiman robe koje prodajemo, ali i njihovu količinu, pa i kontinuitet", rekao je Ljajić.

Kao primer, naveo je proizvode od tartufa koji, kako kaže, verovatno nemaju "prođu" u Srbiji, ali domaća lokalna kompanija koja se time bavi postaje i regionalni brend.

"Moramo konačno da budemo prepoznatljivi po nekom od prozivoda. Česi su vodilu kampanju i postali su poznati po pivu koje ovde izvoze. Italijani po vinu. Ovde je veliki broj naših vinarija i možda je to velika šansa, jer je u poslednjih godinu dana izvoz vina postigao veće cifre nego ranije", dodao je on.Naveo je i da Srbija u Kinu izvozi bukovo drvo, koji je drugi izvozni proizvod, ali da bi bili profitabilnije da izvozimo gotov proizvod u odnosu na sirovinu.

"Zato moramo da se koncentrišemo na nekoliko porizvoda i da rebrendiramo proizvode koje izvozimo, da konačno budemo prepoznatljivi po nekom od njih, koji će onda otvoriti vrata i za sve druge robe", rekao je Ljajić.

Procene su da će oko pola miliona kupaca iz svih delova sveta posetiti Sajam, što predstavlja veliku šansu za sprske privrednike.

Preduzeće Natura Vita d.o.o. Teslić bavi se preradom mesa i mesnih proizvoda: trajnih proizvoda (čajna kobasica, kulen, mesni proizvodi u konzervi, paštete), polutrajnih proizvoda (razne pileće salame, viršle), sušeni i dimljeni proizvodi.

U periodu od 2016. do 2018. godine preduzeće je uložilo značajan novac u proizvodni pogon, opremu i vozni park. Кako bi povećali produktivnost i broj zaposlenih u narednom periodu neohodan je novac za proizvodnu opremu (klipsarica i punilica) i linijsku pakericu