Ljubomir Mihajlović - osnivač i dugogodišnji predsednik Komercijalne banke, miljenik Slobodana Miloševića, savetnik Dragoslava Avramovića i posle 5. oktobra saradnik Zorana Đinđića, i danas, u 75. godini života, aktivan je posmatrač dešavanja na domaćem finansijskom tržištu.

Sredinom 1992., uz odobrenje Narodne banke Jugoslavije, formirao je Komercijalnu banku, najveću državnu banku u Srbiji čiji je postupak prodaje u toku. Po tome je, između ostalog, i najviše ostao upamćem u javnosti, posebno među privrednom elitom.

"Malo ko zna kako je zapravo nastala Komercijalna banka, šta je tome sve prethodilo i koliko je to vreme obeležilo moj život i put. Sedamdesetih godina bio sam direktor sektora za devizno poslovanje u Jugobanci u Kosovskoj Mitrovici. Istovremeno sam se bavio i novinarstvom i zbog serije tekstova na relaciji Srbi - Albanci, dobio ultimatum i morao da napustim južnu pokrajinu. U Jugobanci u Beogradu ubrzo postajem direktor, a potom i direktor predstavništa u Frankfurtu. Svestan političkih okolnosti početkom devedesetih i mogućnosti kraha državnih banaka odlučujem se na važan potez - iz Jugobanke izdvajam Jugobanku 2 i osnivam Komercijalnu banku", ispričao je Ljubomir Mihajlović za "Blic Biznis" koji je na čelu banke bio punih 12 godina i nikada nije imao nijednu njenu akciju".Rođen je u selu kod Zubinog potoka u brojnoj porodici i društvu osmoro braće i sestara. Preduzetnički duh pokazao je u ranoj mladosti.

U petom razredu postao je predsednik đačke zadruge. S idejom da đaci krenu u proizvodnju korpi i tašni od pruća vrlo brzo je napravio uspešan biznis koji je finansirao mnoge đačke aktivnosti.Kasnije kao bankar u Komercijalnoj, kaže, bio je odskočna daska za mnoge biznise i ljude koji su i danas veoma uspešni u Srbiji. Odobravamo im je kredite i pomagao u razvijanju, ispostavilo se kasnije, vrlo uspešnih poslova, jer sa tim istim ljudima nije imao i problema u naplati kredita.Javnost ga više zna po nadimku Ljuba Šiptar koji je dobio još dok je bio u školskoj klupi.

"Nekoliko meseci nakon početka Drugog svetskog rata, u naše selo su došli partizani s Pekom Dapčevićem na čelu. Tada sam imao svega par meseci i toliko sam plakao da me je samo Peko mogao smiriti pevušeći: "Moj Malisor, moj Malisor…". Od tada su me svi zvali Malisor. Kada su profesori u gimnaziji čuli da me drugari oslovljavaju s Malisor, kazali su mi da malisori žive u Crnoj Gori, a da ja kao stanovnik Kosova mogu samo da ponesem nadimak Šiptar", ispričao je nedavno MIhajlović .

Govoreći o Komercijalnoj banci, kojoj se tokom razgovora često vraća, kaže, da je to u početku bila mala banka sa stotinak radnika i pet-šest ekspozitura. Već osam godina od osnivanja 2000. godine, imala je više od 150 miliona maraka kapitala.Njeni najveći akcionari, sa po osam odsto udela, po osnivanju su bili Jugobanka i Žika Muštikla. Dunav osiguranje i Raja Rodić imali su po sedam odsto akcija, CIP jedan, RTS 0,5 procenata... I Milan Panić, je preko Galenike kupio deonica od deset miliona maraka.

"Da se ja pitam Komercijalnu banku nikada ne bih prodavao. To je danas najveće nacionalno blago u Srbiji. Zato je više nego dobro to što je država nedavno povećala udeo u Komercijalnoj banci na 83 odsto i isplatila velike strane akcionare", zaključio je Mihajlović.

Proces prodaje Komercijalne banke je u toku, ali dešavanja na Beogradskoj berzi s akcijom baš i ne ukazuju na pozitivan ishod.

Beograd -- Odbor direktora NIS-a usvojio je Biznis plan za 2020. godinu kojim je potvrđen nastavak sprovođenja ambicioznog investicionog programa.
Tako će u narednoj godini u dalji razvoj NIS-a u svim biznis segmentima biti investirano 37,5 milijardi dinara, a najviše ulaganja biće realizovano u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, dalji razvoj prerađivačkih kapaciteta i modernizaciju maloprodajne mreže.

Prioritet u oblasti istraživanja i proizvodnje u narednoj godini biće dalja realizacije programa bušenja i geološko istražnih radova na profitabilnim projektima u Srbiji i inostranim koncesijama, kao i nastavak trenda uvećanja rezervi kompanije.Kada je reč o preradi, u 2020. godini biće pušteno u rad postrojenje za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja u Rafineriji nafte Pančevo, nakon čega će NIS dobijati veće količine najkvalitetnijih derivata, a započeće i proizvodnja novog proizvoda - koksa.

Osnovni pravac ulaganja u segmentu prometa naftnih derivata biće nastavak modernizacije maloprodajne mreže u Srbiji i regionu. Takođe, prioritet NIS-a u ovoj oblasti su i razvoj prodaje novog proizvoda, koksa, dalji razvoj prometa premijalnih goriva, kao i dodatnog asortimana.U oblasti energetike, u 2020. godini biće finalizovana izgradnja i puštena u rad Termoelektrana-toplana (TE-TO) Pančevo koju NIS realizuje u saradnji sa „Gasprom energoholdingom“.

Ovaj projekat izuzetno je značajan za NIS jer će se u novoj elektrani proizvoditi toplotna i električna energija prvenstveno za potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok će deo proizvedene električne energije biti usmeren u energetski sistem Srbije.

U narednoj godini NIS će nastaviti i sa procesom digitalizacije na svim nivoima kompanije i investirati u portfolio digitalnih projekata, čime se očekuju dugoročni efekti na pokazatelj EBITDA.

Takođe, u fokusu NIS-a biće dalja unapređenja u oblasti bezbednosti na radu i zaštite životne sredine kako bi se kompanija dodatno približila svom cilju u ovoj oblasti – radnim procesima bez povreda i negativnih uticaja na životnu sredinu.

OTP Banka postala je vlasnik 99.73% SKB Banke, subsidijara Societe Generale Grupe u Sloveniji i ostalih subsidijara u vlasništvu SKB banke.

Sa tržišnim udelom od skoro 9%, SKB banka je četvrta najveća banka na bankarskom tržištu u Sloveniji. Kao univerzalna banka aktivna je kako u segmentu poslovanja sa stanovništvom, tako i u segmentu poslovanja sa privredom.

Nakon akvizicije slovenačke banke, OTP Grupa povećala je broj tržišta na kojima posluje, pa je tako sada prisutna u 12 zemalja Centralne i Istočne Evrope, čime je dodatno ojačana pozicija bankarske grupacije.

Podsećamo, u prvoj polovini godine nekadašnja OTP banka i Vojvođanska banka zvanično su završile jednu od najkompleksnijih integracija. Nakon toga, u septembru mesecu usledilo je novo proširenje - banka Societe Generale postala je deo OTP Grupe i nastavila da posluje u zemlji kao OTP banka Srbija.

Nova OTP banka Srbija i Vojvođanska banka se nalaze u procesu integracije koji će trajati do 2021. godine, a okončanjem spajanja stvoriće se jedna od vodećih finansijskih institucija u Srbiji, navodi se u saopštenju.