Na osnovu rešenja o bankrotstvu, oglašena je prodaja koncerna Farmakom M.B. iz Šapca kao pravnog lica. Procenjena vrednost je oko 1,2 milijarde dinara. Imovinu koncerna čine rudnici olova, antimona i cinka - Rujevac, Stolice, Kik Dolić, Ravnaja, kao i nepokretna imovina na lokacijama Planina, Brštica, Kostajnik, Likodra, Krasava, Tolisavac i Zavlaka, kao i pripadajuća pokretna imovina i potraživanja.

Na prodaju je i pokretna imovina pomenute kompanije, razvrstana u posebne celine. Ponuđena je trafo stanica u Šapcu sa procenjenom vrednošću od 4,7 miliona dinara, kao i zalihe materijala u Dobriću, oprema u Guči, i kancelarijski nameštaj u predstavništvu u Beogradu.

Prodaja se vrši javnim prikupljanjem pisanih ponuda. Ponude treba dostaviti stečajnom upravniku koncerna najkasnije do 27. januara 2020. do 11.45, a javno otvaranje ponuda je istog dana, 15 minuta kasnije.

Based on the decision on bankruptcy, the Sabac-based concern Farmakom M.B. has been put up for sale as a legal entity. The estimated value is around RSD 1.2 billion. The property consists of lead, antimony and zinc mines – Rujevac, Stolice, Kik Dolic and Ravnaja, as well as immovable property in Planina, Brstica, Kostajnik, Likodra, Krasava, Tolisavac and Zavlaka with the accompanying movable property and claims.

Also up for sale is the company’s movable property, divided into lots. The offer includes the substation in Sabac, estimated at RSD 4.7 million, as well as stock in Dobric, equipment in Guca and office furniture at the Belgrade branch.

The sale is to be carried out through the public collection of written bids. Bids are to be sent to the bankruptcy supervisor no later than January 27, 2020, by 11.45 am. The public opening of bids takes place 15 minutes later on the same date.

Evropska banka za obnovu i razvoj radi na izradi studije izvodljivosti za solarno-termalni projekat u Pančevu, gde je planirano instaliranje solarnih kolektora površine 35.000 kvadrata, ali i podzemno sezonsko skladište od 150.000 kubnih metara, izjavila je u četvrtak, 5. decembra, direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitai.

- Ova tehnologija omogućava korišćenje solarne toplotne energije i leti kada je najviše ima, ali i zimi korišćenjem letnjih viškova sačuvanih u sezonskom skladištu - rekla je Hargitai na konferenciji o obnovljivim izvorima energije u sistemima daljinskog grejanja, u okviru 50. Međunarodnog KGH (klimatizacija-grejanje, hlađenje) kongresa.

Slična rešenja se već pripremaju za Bor i Novi Sad, dok su Valjevo i Šabac iskazali interes za investicije koje se tiču korišćenja toplotnih pumpi, koje koriste otpadnu toplotu iz postrojenja za preradu otpadnih voda.

- Nadamo se da će i Beograd uskoro potvrditi interese, radimo na tome - dodala je Hargitai.

Ona je kazala da je EBRD u saradnji sa Vladom Austrije osnovala program za obnovljive izvore energije u daljinskom grejanju i hlađenju na Zapadnom Balakanu, sa ciljem daljeg razvoja tržišta.

Kaže da je reč o investicijama u obnovljive izvore energije i i daljinsko grejanje i hlađenje, za šta je važna priprema odnosno izrada studija, projektna dokumetnacija, planska dokumenta lokalnih samouprava...

- Želimo da podržimo i razvoj projekta koji bi bili finansirani putem javno-privatnih partnerstava putem transparentnih tendera.

Ona je kazala da su za sada obezbeđena 4 mil EUR zahvaljući Vladi Austrije samo za izradu studija, dok će EBRD pomoći finansiranje projekata.

Predstavnik Ministarstva finansija Austrije Peter Istijan Holzi je rekao da sarađuju sa međunarodnim finansijskim institucijama u borbi sa klimatskim promenama i njenim negativnim posledicama i da žele da podrže "zeleni rast".

Kako je rekao, to je jedan od ključnih sektora kada je reč o stvaranju održivih ekonomija i borbu sa klimatskim promenama.

- Verujemo snažno da možemo da ponudimo dobre solucije i odgovore - poručio je on.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac rekao je da je prvobitno bilo predviđeno da jedince lokalnih samouprava subvencionišu sistem daljinskog grejanja, da pređu na korišćenje novih izvora energije, a budući da one to nisu mogle, započet je projekat sa Nemačkom razvojnom bankom i Švajcarskom agencijom za međunarodnu saradnju, koji podrazumeva da se u toplanama pokrene program da se sa klasičnih foslilnih goriva pređe na korišćenje biomase.

Budući da postoje veliki potencijali za korišćenje biomase, sledeći koraci biće dalji prelazak postojećih toplana u što vehem procentu na korisćenje obnovljivih izvora energije.

U Srbiji se svega 0,37% energije, dobijene iz obnovljivih izvora, koristi u sistemima za daljinsko grejanje domaćinstava dok sva ostala toplotna energija dolazi prevashodno od fosilnih goriva, prirodnog gasa, mazuta i uglja, kaže Dejan Stanojević iz Udruženja toplana Srbije.

Kako je rečeno na konferenciji, postoje dobri primeri u Srbiji, a kada je reč o energetskoj efikasnosti i upotrebi obnovljivih izvora energije, u gradovima poput Bora, Šapca, Valjeva, Pančeva...

Srbija kao i druge zemlje Zapadnog Balkana ali i Ukrajina, Moldavija i Gruzija imaju obavezu da implementiraju u nacionalna zakonodavstva direktive energetske zajednice kako bi se približili evropskim standardima po pitanju dobijanja energije iz obnovljivih izvora, kaže Borko Rajičević iz Energetske zajednice.

Primer dobre prakse i prelaska sa mazuta na bio masu u regionu je i "Eko toplana" iz Banja Luke.
Ranije je ovaj grad svake godine iz budžeta morao da pokriva gubitke toplane zbog visoke cene mazuta, a nakon javno-privatnog partnerstva, formirano je novo preduzeće i krenulo se u izgradnju nove eko toplane na bio masu snage 48 megavata.

Sada, Banjaluka se greje na biomasu, a samo sa dva odsto učestvuje mazut.

Rukovodilac sektora za proizvodnju i distribuciju toplotne energije "Novosadskim toplanama", Dušan Macura, kaže da ovo preduzeće pokreće novi projekat.

Kako bi grejali sanitarnu potrošnu vodu u Novom Sadu, ovo preduzeće planira da izgradi solarne panele i na ovaj način, uz pomoć sunca, dođe do energije za grejanje vode.

Međunarodnu KGH konferenciju organizovala je Evropska banka za obnovu i razvoj u saradnji sa Austrijskim ministarstvom finansija i IRENOM - Međunarodnom agencijom za obnovljive izvore energije.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Izmenama se od 1. januara 2020. godine uvodi indeksacija penzija po takozvanoj švajcarskoj formuli.

Švajcarski model praktično znači da će penzije 1,7 miliona penzionera u Srbiji rasti po modelu koji podrazumeva usklađivanje sa 50% inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade.

Ministar finansija Siniša Mali rekao je ranije da je to najbolji i najpravedniji model za najstarije sugrađene. U Evropi skoro sve zemlje imaju formule za usklađivanje penzija, a najviše njih koristi kombinaciju rasta cena i rasta zarada.

Izmenama Zakona o PIO omogućeno je da vanbračni partner može da nasleđuje porodičnu penziju, pod uslovom da je najamnje tri godine proveo u vanbračnoj zajednici ili da par ima zajedničko dete.

Zakonom se uređuje i status osoba koje rade na teritoriji Srbije za stranog poslodavca koji nema registrovano preduzetništvo ili predstavništvo u Srbiji. Takođe su utvrđene novine koje se odnose na policijske službenike, koji se izjednačavaju s profesionalnim vojnim licima u slučaju nastanka invalidnosti, jer im se ostavlja mogućnost da obavljaju druge poslove koji nisu policijski

Bor -- Nakon pet godina istraživanja, borski Institut za rudarstvo i metalurgiju (IRM) i japanski Univerzitet "Akita", došli su do fantastičnih podataka.Naime, ispitivanjima površine od 10.000 kvadratnih kilometara ustanovljeno ja da na potezu između Bora, Majdanpeka, Dunava i Timoka ima toliko rudarskog otpada iz kojeg bi se, uz primenu najpovoljnije tehnologije, moglo "izvući" oko 90.000 tona bakra i blizu četiri tone zlata, čija je vrednost veća od 720 miliona dolara."Pre pet godina, na osnovu sporazuma između vlada Srbije i Japana, IRM i Univerzitet "Akita" započeli su projekat, vredan pet miliona dolara, koji je za cilj imao istraživanje prostora koji je bio pod neposrednim uticajem rudarske proizvodnje". objašnjava dr Bugarin.

"Na osnovu tih istraživanja, za šta su naši partneri iz Japana koristili i dva satelita, došlo se do podataka da je u rudarskom otpadu, po sadašnjim cenama metala,zarobljeno više od 720 miliona dolara", kaže Bugarin.

On ističe da bi sledeća faza projekta trebalo da bude izbor najbolje tehnologije, koja bi, uz rekultivaciju zemljišta, doprinela i vađenju bakra, zlata i izvesne količine srebra iz rudarskog otpada sa ovog područja.

"Pored toga, naši stručnjaci su bili na stručnoj praksi u Japanu u trajanju od dve nedelje do tri meseca, kako bi se obučili za rad sa najsavremenijim tehnologijama", dodaje Borivoje Stojadinović, savetnik direktora IRM.

"Uz to, IRM je, za učešće u ovom projektu, dobio najsavremeniju opremu vrednu 1,5 miliona dolara. Vodeća institucija sa srpske strane bio je IRM, a naši partneri su Tehnički fakultet u Boru, koji posluje u sastavu Univerziteta u Beogradu, i ministarstva rudarstva i energetike i poljoprivrede i zaštite životne sredine", kaže on.

Ugovor je realizovan posredstvom Agencije za međunarodnu saradnju iz Japana, u saradnji sa Univerzitetom "Akita", Japanskom svemirskom agencijom, koja je u te svrhe koristila dva satelita, i kompanijom "Mindeko", jednom od najvećih rudarskih korporacija na svetu.