Beograd -- Kompanija Vansi erports Srbija danas će svečano obeležiti početak koncesije i preuzimanje upravljanja beogradskim aerodromom "Nikola Tesla".Svečanosti na aerodromu prisustvovaće predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, a očekuju se i ostali najviši državni zvaničnici.

O planovima za razvoj aerodroma govoriće, na Terminalu 1, generalni direktor "Vansi koncesije" i predsednik kompanije Vensi erports Nikola Notbar.

Predstavnici Vlade Srbije, aerodroma "Nikola Tesla" i francuske korporacije Vensi su, nakon sprovedenog tendera, potpisali 22. marta ugovor o koncesiji na 25 godina za beogradski aerodrom.

Međunarodni tender je sproveden od 10. februara 2017. kroz fazu pretkvalifikacija, fazu neobavezujućih ponuda i fazu obavezujućih ponuda, a odluka je doneta 5. januara 2018. godine.

Vansi je ponudio da uloži u aerodrom 1,46 milijardi evra, a u ta ulaganja spadaju jednokratna naknada, minimalne godišnje koncesione naknade i kapitalna ulaganja.

Aerodrom "Nikola Telsa" će biti centrala Vansija u jugoistocnoj Evropi, sa kojeg će razvijati svoj međunarodni saobraćaj, a naročito interkontinentalne letove.

U Srbiji, promet na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", koji je kompanija Vensi erports preuzela krajem decembra 2018. godine na 25 godina, porastao je u četvrtom kvartalu za dva odsto na 1,2 miliona putnika.

Tokom čitave godine, saobraćaj na beogradskom aerodromu porastao je za 5,4 odsto na 5,6 miliona putnika.

U Rojtersovom tekstu podsećaju da je Vensi erports 27. decembra prošle godine potpisao ugovor o preuzimanju 50,01 odsto akcija u londonskom aerodromu Getvik.

Koncesija beogradskog aerodroma Nikola Tesla na 25 godina od strane kompanije Vinci doneće modernu svetsku praksu upravljanja, investicije u razvoj i povećanje kapaciteta aerodroma, rekao je pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj Zoran Ilić.

- Najvažnije je da aerodrom ostaje u našem vlasništvu i sve što se bude izgradilo na njemu ostaće vlasništvo Srbije, a ukupna vrednost koncesije odnosno benefit biće oko 1,5 mlrd EUR - rekao je Ilić Tanjugu povodom sutrašnjeg svečanog obeležavanja početka koncesije i preuzimanja upravljanja beogradskim aerodromom Nikola Tesla.

Najam, a ne prodaja aerodroma

Ilić ističe da koncesija dovodi srpsku vazdušnu luku u izvanrednu poziciju, kakvu mi nismo mogli da pružimo zbog sopstvenih ograničenih mogućnosti. Zemlje u okruženju, bivše jugoslovenske republike, Rumunija, Bugarska, Albanija, Makedonija i druge, kaže, već imaju koncesije na svojim aerodromima ili su se pripremaju da to urade.

- Našu koncesiju karakeriše to što za razliku od drugih nismo prodali aerodorm Nikola Tesla. Mi smo ga rentirali nekom na period od 25 godina da sa njim upravlja, ali da dobijemo uplatu unapred, godišnju koncesionu nakanadu i obavezu da se dodatnim ulaganjima aerodrom dovede u situacija da može da odgovori rastućem broju putnika i aviosaobraćaja - naveo je Ilić.

Napominje da je, za razliku od toga, Slovenija prodala svoj aerodrom trajno poput neke robe, dok je Hrvatska svoj glavni aerodrom u Zagrebu dala na period duži od 30 godina zarad toga da neko napravi putnički terminal od nekih pet miliona putnika kapaciteta i radove na robnom terminalu, bez ikakvih dodatnih benefita.

- Za razliku od njih, Srbija je kvalitetnom pripremom i radom stručnog tima, izuzetno dobrom promocijom kvaliteta i mogućnosti aerodoroma Nikola Tesla uspela da na sprovede regularan međunarodni tender i dobije izvanredne uslove od budućeg koncesionara - istakao je Ilić.

Dodaje da je Vinci, nakon koncesione nakande od 501 mil EUR, 22. decembra 2018, počeo sa upravljanjem aerodroma i kaže da je taj novac uplaćen na račun aerodroma Nikola Tesla a.d. Beograd, kao i da će ta kompanija u administrativnom smislu nastaviti sa radom i voditi računa o načinu realizacije koncesionog ugovora.

On je objasnio da je 501 mil EUR bila predviđena uplata unapred, da se očekuje da Vicni uloži još 732 mil EUR, kao i da ćemo imati godišnju koncesionu nakanadu između 250 i 300 mil EUR za period od 25 godina.

Ozbiljna ulaganja u aerodrom Nikola Tesla

Kako je istakao, na aerodromu neće biti izgrađena samo platforma putničkog terminala i drugi sadržaji neophodni za prihvat aviona, putnika i robe, već će značajno promeniti čitav kompleks i na tzv. lend sajdu, to jest u prilazu aerodroma.

- Pre nego što se uđe u putnički terminal biće izgrađeni novi parkinzi, napravljen hotel i svi drugi sadržaji koji sugeriše ozbiljna praksa upravljanja aerodromima i siguran sam da Vinci neće propusiti tu mogućnost - rekao je on.

Ilić navodi da je odluka o pokretanju postupka davanja koncesije za upravljanje aerodromom doneta zato što je 2014. godine, sa jedne strane vlada ušla u ozibiljnu finansijsku konsolidaciju, štednju i racionalizacija na sivm poljima sa potrebom za izgradnju infrastrkture, a sa druge strane zatto što je se već te godine sa 4,5 miliona putnika skoro dostinug kapacitet za prihvat putnika od pet miliona na beogradskom aerodromu.

Tako da je bilo neophodno proširenje prihvatno-otpremnih kapaciteta na aerodormu kada je reč o putnicima, ali i parking pozicija za vazduhoplove i drugih sadržaja, uključujući i otpremu neophodno da se na kvalitetan i bezbedan način podrži uvećani aviosaobraćaj. Ističe, takođe, da je kompanija Vinci svetski renomirani operater koji upravlja na 45 aerodroma, preveze stotine miliona putnika na godišnjem nivou i ostvaruje ogromne prihode.

- Vinci je planirao samo za ovu godinu oko 3 mlrd EUR investicija na aerodromima na kojim su glavni operater - dodao je on.

Ilić kaže da Vansi ima odlučnu saradnju sa aviokomapnijama na drugim aerodormima i da bi njih mogao da privuče i na naš aerodrom.

- Tempo investicija na beogradskom aerodromu zavisiće i od rasta saobraćaja na "Tesli", tako da nije isključeno da dinamika gradnje bude i nešto brža od one na koju se koncesionar obavezao u svojoj ponudi - zaključio je Ilić.

Srpska fabrika stakla (SFS) Paraćin zatražila je od Privrednog suda u Kragujevcu ponovno uvođenje stečaja, kako bi se spasila od prinudne naplate dugova i blokade računa. Ovog puta, stečaj predlaže sama fabrika, sa unapred pripremljenim planom reorganizacije, jer dugovanja premašuju 600 miliona dinara, a prinudni naplatioci, gotovo da su pred vratima.

U SFS navode da "postoji trajna nesposobnost plaćanja" i da to traje gotovo godinu dana, te fabrika sama za sebe predlaže stečaj, dva i po meseca pošto je obustavljen prethodni takav postupak, koji je bio uveden na zahtev firme Veksilum Balkan iz Čačka, a koja je potom od tog zahteva odustala.

To su saopštili otpušteni radnici, kojih ima 230 i koji, inače, potestuju svakog petka u centru Paraćina i traže da se vrate na posao.

Postupajući stečajni sudija u ovom slučaju, Branislav Jovović iz Privrednog suda u Kragujevcu je 8. februara, doneo rešenje kojim je oderdio "mere obezbeđenja radi sprečavanja imovinskog položaja dužnika a koje će važiti do okončanja postupka, najduže šest meseci".

Rešenje je postavljeno na oglasnoj ploči suda, a Jovović je "Zaključkom" naložio SFS da u roku osam dana uredi unapred pripremljeni plan rerganizacije i dostavi procenu vrednosti imovine, izjave većinskih poverilaca da su saglasni sa planom reorganizacije i vanredni finansijski izveštaj".

Bivši stečajni uporavnik Saša Jovanović, za koga radnici tvrde da mu je to stalno zanimanje i profesija, imenovan je za privremenog upravnika.