Akcije na Volstritu su danas počele trgovanje u padu, dok su evropske berze zabeležile različite rezultate.

Britanski indeks FTSE 100 pao je za 0,7 odsto nakon što je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekao da je pesimističan oko izgleda da se izbegne haotičan izlazak Velike Britanije iz EU sledećeg meseca, prenosi agencija AP.

Nemački indeks DAKS je skočio za 0,4 odsto na 11.443 poena, a francuski KAK 40 za 0,1 odsto na 5.201 poen.

Na Volstritu, industrijski indeks Dau DŽons pao je za 90 poena ili 0,4 odsto na 25.863 poena, širi S&P 500 za 0,4 odsto, a tehnološki Nasdak za 0,6 procenata.

Za godinu dana u blokadu je ušlo više od 6.000 preduzeća. Trenutno su blokirana 39.083 pravna lica, pokazuju najnoviji podaci Narodne banke Srbije.

Poslednjeg dana u januaru ove godine njihovi računi bili su blokirani za ukupno 294,7 milijardi dinara, bez kamate. Tačno godinu dana ranije u blokadi je bilo 32.960 pravnih lica sa ukupnom blokadom od 286,1 milijardu dinara.

Kako su za Blic potvrdili u Narodnoj banci Srbije, broj blokiranih pravnih lica za 12 meseci povećan je za tačno 6.123, a iznos blokade za više od 21 milijardu dinara.

- Najčešći razlozi blokade su poreske obaveze ili obaveze prema poslovnim partnerima - ocenili su u centralnoj banci odgovarajući na pitanje o razlozima blokada. Među njima je najviše preduzetnika i malih preduzeća.

Analizirajući broj blokiranih preduzeća i iznos blokade za godinu dana, Hasan Hanić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ocenjuje da su danas okolnosti nepovoljnije nego u januaru prošle godine.

- Iznos prosečne blokade po preduzeću sada je manji, što govori da su firme sada u većim teškoćama i da su im i likvidnost i solventnost niži nego u 2018. Takođe, činjenica da je znatno povećan broj preduzeća u blokadi pokazuje da je razlog njihova međusobna povezanost, odnosno povezanost kupaca i dobavljača i nemogućnost plaćanja, što dovodi to toga da jedni druge guraju u blokadu - objasnio je Hanić za Blic.

Osim što duguju jedan drugom blokirana privredna društva istovremeno duguju i Poreskoj upravi, javnim preduzećima i insitucijama, pa pored privatnog sektora štetu trpi i državni budžet.

A kako mogu sebi pomoći? Poznavaoci tvrde da je pre blokade moguća racionalizacija troškova poslovanja, kao što su bolja sistematizacija radnih mesta, smanjenje broja zaposlenih... Ocena je da bi preduzeća trebalo sve da preduzmu da naplate potraživanja od svojih dužnika i tako obezbede veći priliv novca kojim će pokriti svoje dugove. Razlog zbog kojeg, međutim, ne preduzimaju mere oporavka najčešće leži u tome da rukovodstva firme kasno uočavaju koliko imaju ozbiljne probleme i da su u situaciji da je prekasno učiniti bilo šta.

Pre devet godina, u junu 2010. u blokadi je bilo više od 70.000 računa domaćih firmi, a iznos blokade je bio 326 milijardi dinara. Ukupna blokada bila je jednaka skoro polovini svih planiranih budžetskih prihoda u toj godini. Razlog velike nelikvidnosti bile su posledice svetske finansijeke krize koja je u Srbiji dovela do rapidnog rasta dugova u privredi. Na naplatu robe tada se čekalo i po šest meseci, dinar je istovremeno slabio, a cene sirovina u svetu rasle.

Zbog velike nelikvidnosti država je te godine uvela pravilo o automatskom stečaju. U julu 2012. godine, kada je uslov za automatski stečaj bila blokada od 12 meseci, odlukom Ustavnog suda ukinuto je to pravilo.