Strani investitori su za prvih 11 meseci prošle godine u našu zemlju uložili 2,2 mlrd EUR. Toliko je iznosio neto priliv direktnih stranih investicija i bio je za 1,4% manji nego u istom periodu 2017. godine.

Tri četvrtine stranih direktnih ulaganja u prva tri kvartala 2018. godine došlo je iz zemalja Evropske unije. U okviru prerađivačke industrije, najveće investicije su ostvarene u metalskoj, prehramebnoj i automobilskoj industriji.

Podaci Ministarstva finansija pokazuju da je neto priliv ostalih investicija u istom periodu iznosio 605,7 mil EUR, dok se kod portfolio investicija javio odliv u iznosu od 28,5 mil EUR.

Ministar finansije Siniša Mali kaže da su prioriteti za narednu godinu u ekonomskoj oblasti nastavak strukturnih reformi, prevashodno u oblasti javnih preduzećaU 2012. ukupni gubici javnog sektora bili su preko 60 milijardi dinara, a u 2017. godini javna preduzeća su bila u dobitku 20 milijardi dinara, čekamo na rezultate za prošlu godinu, rekao je Mali za RTS.

On je naveo da Misija Međunarodnog monetarnog fonda, sa kojim se vode razgovori u Beogradu, "potvrda izuzetno dobre ekonomske rezultate" Srbije za prošlu godinu.

On je rekao da su rezultati javnih preduzeća velika promena, jer se mnogo bolje radi, ali postoji mnogo prostora da se unapredi upravljanje u njima.

Mali je istakao dva cilja posete delegacije MMF-a Srbiji - da se potvrde rezultati iz 2018. godine i da se definišu ciljevi i prioriteti za ovu godinu.

"Veoma je važno da je MMF prihvatio i potvrdio izuzetno dobre ekonomske rezultate za 2018. godinu, još jedan put ću ponoviti, to su visoka stopa rasta BDP-a, 4,3-4,4 za 2018. godinu, što nas svrstava među najbrže rastuće ekonomije ne samo u regionu, već i u Evropi", naveo je Mali.

Pored toga, Mali navodi i veliki trend smanjenja stope nezaposlenosti - koja je u oktobru i novembru bila oko 11 odsto u odnosu na 2013. godinu kada je bila 25 odsto.

"Treću godinu zaredom smo u plusu što se tiče budžeta, kraj godine smo dočekali sa 32,2 milijarde dinara viška novca u budžetu, i ono što me posebno ohrabruje, mislim i građane Srbije takođe, ako pogledate januar da znate da smo planirali 7,8 milijardi dinara viška, negde oko 65 miliona evra, mi smo ostvarili tri puta bolji rezultat - 23, 6 milijardi dinara suficita za prvi mesec ove godine", rekao je Mali.

Upitan da li je tema razgovora s predstavnicima MMF-a bila i privatizacija Komercijalne banake, Mali odgovara da jeste, kao i da će tokom ove nedelje potpisati sporazum sa savetnikom koji će pomoći da se sagledaju strateške opcije, šta i kako raditi sa Komercijalnom bankom u budućnosti. "Prošle godine smo bili uspešni i našli smo partnera i za RTB Bor i za Aerodrom Nikola Tesla. Hoćemo da vidimo i na koji način pronađemo i strateškog partnera i za Komercijalnu banku. Ideja nam je da država izlazi iz onih delatnosti gde nema potrebe da bude i da se koncentrišemo na pravljenje okruženja koje će biti podsticajno i za prvatni i državni sektor", rekao je Mali.

Ministarstvo finansija trebalo bi u sredu da potpiše ugovor sa međunarodnom kompanijom "Lazard", koja će biti savetnik za izbor strateškog partnera za Komercijalnu banku, saznaje Tanjug.

Privatizacija Komercijalne banke bila je jedna od tema razgovara čelnih ljudi Ministarstva finansija sa predstavnicima Misije MMF-a koji borave u Beogradu još sutra.
Ranije danas ministar finansija Siniša Mali rekao je za RTS da će tokom ove nedelje biti potpisan sporazum sa savetnikom koji će pomoći da se sagledaju strateške opcije, šta i kako raditi sa Komercijalnom bankom u budućnosti: "Prošle godine smo bili uspešni i našli smo partnera i za RTB Bor i za Aerodrom  Nikola Tesla. Hoćemo da vidimo i na koji način da pronađemo strateškog partnera i za Komercijalnu banku. Ideja nam je da država izlazi iz onih delatnosti gde nema potrebe da bude i da se koncentrišemo na pravljenje okruženja koje će biti podsticajno i za privatni i državni sektor".

Kompanija "Lazard" bila je i savetnik u privatizaciji Aerodroma "Nikola Tesla". Inače, Republika Srbija je većinski vlasnik i ima 41,7 odsto vlasništva u Komercijalnoj banci. Pored Države, deo vlasništva ima Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i The International Finance Corporation (IFC) deo Svetske banke, kao i dva fonda koji svi zajedno imaju vlasničko učešće od 41, 4 procenta. Udeo u vlasništvu ima i nekoliko preduzeća koja drže nešto više od po jedan posto, a ostatak čine mali akcionari.

Francuska konsultantska kuća Lazard biće savetnik u izboru strateškog partnera Komercijalne banke, o čemu će sa Ministarstvom finansija Srbije potpisati ugovor u sredu, 6. februara, rečeno je danas agenciji Beta u tom ministarstvu.

Lazard je bio i savetnik pri izboru koncesionara Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, koju je dobio francuski Vinci Airports. Ta konsultantska kuća savetovala je i Telekom Srbija prilikom neuspešne privatizacije 2015. godine, kada ponude nisu zadovoljile Vladu Srbije.

Ministarstvo finansija pozvalo je u oktobru prošle godine vodeće međunarodne firme da dostave izjavu o zainteresovanosti za pružanje usluga finansijskog savetnika za pripremu i sprovođenje plana prodaje akcija Komercijalne banke Beograd u vlasništvu Republike Srbije.

Od savetnika se očekuje da posle detaljne analize prilika na tržištu, različitih modela privatizacije, kao i analize konkurencije na tržištu, predloži najbolju moguću strategiju i način prodaje akcija Komercijalne banke u vlasništvu države sa ciljem izbora pouzdanog partnera i maksimizacije efekata od prodaje kapitala.

U vlasništvu države je 41,74 odsto akcija Komercijalne banke, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) poseduje 24,43% kapitala, a Fond IFC 10,15%.

EBRD je ušao u vlasničku strukturu Komercijalne banke 2006. godine dokapitalizacijom od 70 mil EUR, a privatizacija je bila planirana za 2009. godinu, ali je prodaju zaustavila svetska ekonomska kriza. Posle toga je EBRD dokapitalizovao banku sa još 50 mil EUR, a u vlasničku strukturu je ušao i IFC sa 40 mil EUR, nemački DEG sa 20 mil EUR i švedski Svedfond sa 10 mil EUR. Država se obavezala da dokapitalizuje banku sa još 110 mil EUR, da ne bi izgubila udeo u vlasništvu. Komercijalna banka ima mrežu od 202 filijale i ekspoziture u Srbiji sa 2.770 zaposlenih, kao i banke u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

The French consulting company Lazard will be the consultant in the selection of a strategic partner for Komercijalna Banka and the pertinent agreement will be signed with the Ministry of Finance of Serbia on Wednesday, February 6, the ministry told Beta today.

Lazard was also the consultant in the selection of the concessionaire for the Belgrade Nikola Tesla Airport, the French company Vinci Airports. It also advised Telekom Srbija during the unsuccessful privatization process in 2015, when the Government of Serbia found the offers unsatisfactory.

In October 2018, the Ministry of Finance invited the leading international companies to send statements of interest for the provision of financial consulting services for the preparation and execution of the plan of the sale of Komercijalna Banka shares owned by the Republic of Serbia.

The consultant is expected to perform a detailed analysis of the current state of the market, different privatization models and the competition and to then propose the best possible strategy and the manner of sale of the state-owned shares of Komercijalna Banka, to the end of choosing a reliable partner and maximizing the effects of the sale of the capital.

The state owns 41.74% of Komercijalna Banka`s shares, the European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) owns 24.43% of the capital and the IFC Fund owns 10.15%.

The EBRD entered the ownership structure of Komercijalna Banka in 2006 with a capital increase of EUR 70 million, and the privatization was planned for 2009, but the economic crisis stopped the sale. After that, the EBRD made another capital increase of EUR 50 million, and the IFC also acquired a stake with EUR 40 million, as did Germany`s DEG with EUR 20 million and SwedFund with EUR 10 million. The state obliged to make another capital increase of EUR 110 million, so as to not lose its stake. Komercijalna Banka has 202 branch offices in Serbia, with 2,700 employees, as well as banks in Republika Srpska and Montenegro.

Beograd -- Slab promet i znatan pad BELEX indeksa, kao i vrednosti običnih akcija Komercijalne banke obeležili su prvi trgovački dan u nedelji na Beogradskoj berzi.
Ukupan promet na trgovanju iznosio je 8,5 miliona dinara (oko 72 hiljade evra).

Indeks BELEX15 se stropoštao za 2,0 procenta na 700,38 poena, a BELEXlajn je potonuo za 1,0 posto na 1.522,75 poena.

U fokusu investitora je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila promet od 2,8 miliona dinara po prosečnoj ceni od 681dinar, što je za 0,3 odsto niže nego u petak.

Proizvođač preparata za zaštitu i prehranu bilja, Galenika Fitofarmacije, zabeležio je trgovanje u vrednosti 2,0 miliona dinara po nepromenjenoj ceni od 2.700 dinara, dok je Aerodrom "Nikola Tesla" bio usamljeni dobitnik dana, s rastom cene od 0,1 odsto na 1.100 dinara, uz realizaciju od gotovo 1,8 miliona dinara.

Obične akcije Komercijalne banke su registrovale pad od čak 8,1 posto na 2.252 dinara, a isprometovane su za 0,8 miliona dinara.

Ministarstvo finansija Srbije bi u sredu trebalo da potpiše ugovor sa međunarodnom kompanijom "Lazard", koja će biti savetnik za izbor strateškog partnera za Komercijalnu banku, saznaje Tanjug. Ranije danas i ministar finansija Siniša Mali je najavio da će tokom ove nedelje biti potpisan sporazum sa savetnikom koji će pomoći da se sagledaju strateške opcije, šta i kako raditi sa Komercijalnom bankom u budućnosti.

Među gubitnicima na Berzi danas se našao i Impol Seval iz Sevojna, s padom cene od skoro 3,0 procenta na 3.008 dinara, uz neveliko trgovanje.

Saobraćajno, turističko i uslužno preduzeće "Vršac" je zabeležilo na MTP tržištu promet od 0,7 miliona dinara po nepromenjenoj ceni od 5.700 dinara.

Strani investitori su u ukupnom prometu na tržištu akcija učestvovali s udelom od 25,93 odsto, pri čemu u kupovini sa 31,38 procenata, a u prodaji sa 20,48 posto.

Danas nije trgovano državnim dužničkim hartijama na Berzi.