Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević izjavio je danas da će Predlog zakona o robnim rezervama doneti osnove za razvoj robno-berzanskog tržišta, a ključna novina je veća sigurnost trgovanja koja će biti omogućena na više načina.

Đorđević je, obrazlažući taj zakon u parlamentu, kazao da se prvi put u Srbiji uvodi zakonska regulative u oblast poslovanja robnih berzi.

Kako je rekao, to znači da u Srbiji ne postoji regulatorno telo koje izdaje dozvole za rad i kontroliše robnu berzu, a nedostaju i zaštitni mehanizmi koji garantuju isplatu prodavca, odnosno isporuku robe kupcu.
Đorđević je naveo da će zakon, koji je sada pred poslanicima, robnoj berzi dati veća ovlašćenja, ali i obavezu u vidu kontrole i garantovanja transakcije preko berze.

“Poređenja radi, Produktna berza u Novom Sadu do sada nije imala ni približna ovlašćenja, čak se može reći da je više poslovala kao brokerska kuća jer nije raspolagala glavnim mehanizmima koji su potrebni za savremeno berzansko poslovanje”, naveo je Đorđević.On je dodao da je velika novina što će ubuduće svi učesnici u transakcijama na robno - berzanskom tržištu, dakle, kupac, prodavac i robna berza morati da polože garancije, za šta do sada nije postojala mogućnost.

“Produktna berza polaže garanciju kroz osnivački ulog od 50 miliona dinara, a kupac i prodavac će polagati garancije čiju visinu određuje robna berza. Te garancije će se polagati na namenski račun berze koji će biti izuzet od blokade i aktiviraće se samo u slučajevima kada jedna strana ne ispuni obaveze prema drugoj”, rekao je Đorđević.Kao značajne novine, naveo je i uvođenje Komisije za hartije od vrednosti kao regulatora koji će kontrolisati rad, kako berze, tako i transakcija koji članovi berze zaključe u berzanskom poslu.

Time se, kako kaže, direktno utiče na povećanje sigurnosti celokupnog sistema i na uklanjanje zloupotreba, kao što je na primer, nameštanje cena i slično.

Dodaje da zakon po prvi put na kvalitan način reguliše spot tržište, ali je još važnije jer se otvara mogućnost terminskog trgovanja preko berze.Na berzi će, objašnjava Đorđević, moći da trguju domaća i strana pravna lica, kao i individualni poljoprivredni proizvođači.

“Strane kompanije do sada nisu trgovale preko Produktne berze u Novom Sadu, jer nije postojao sistem garancija koji bi im omogućio isporuku robe istog kvaliteta u velikim količinama, što će sada biti rešeno kroz obavezu prodavca da položi garancije”, istakao je ministar.

Objašnjava da se na taj način stvara osnov za povećanje izvoza, ali istovremeno i za pozicioniranje Srbije kao regionalnog centra za trgovinu poljoprivrednim proizvodima.

Prema njegovim rečima, zakon će omogućiti i veću pouzdanost informacija o kretanju cena berzanskih proizvoda.

Maksimalne zaprećene kazne za pravna lica u slučaju krššenja zakonskih odredbi se kreću do tri miliona dinara, poručio je Đorđević.

Kada je biznismen Ali Abdula Ms al Maki iz Katara tačno pre tri godine postao većinski vlasnik dva hotela na obalama Vlasinskog jezera – Vlasina i Promaja i po jednog u Crnoj Travi i Surdulici – Vilin lug i Srbija, njegov zastupnik u Srbiji Ali Albakir je obećavao da će ti veliki objekti za tri ili četiri godine dobiti tri ili četiri zvezdice i da će investitor sagraditi još jedan hotel sa pet zvezdica, ali od tog obećanja do danas nema ama baš ništa.

Ne samo što ovaj arapski biznismen nije ispunio obećanja da će već ostarela zdanja, kupljena za 1,08 mil EUR, pretvoriti u bilistava i napraviti turistički centar na jugu Srbije, nego je kupljene hotele zatvorio i sada oni zvrje prazni, osim onog u Surdulici gde se vikendom u prizemlju održavaju veselja kao i prošlog leta u hotelu Vlasina.

Tako je cela Vlasina, biser juga Srbije, ostala bez oko 300 ležajeva namenjenih turistima, što je u poređenju sa smeštajnim kapacitetima u privatnim poluhotelima i vilama sa oko, maksimalno 80 ležajeva, veliki gubitak. A celo to područje oslanja se upravo na razvoj turizma. Prema nekim orijentacionim računicama, Vlasinu godišnje poseti oko 200.000 turista, a najmnogobrojniji gosti su iz obližnje Bugarske.

- Taj stranac je zatvorio sve hotele i ništa ne radi. Ovaj hotel u Surdulici izgleda isto kao kada je napravljen pre 30, 40 godina. Navodno je renovirao sobe na tri sprata, međutim, nema recepciju ni recepcionara i tu pravi samo svadbe i veselja - priča za Jugmediju Novica Tončev, predsednik Skupštine opštine Surdulica.

Taj hotel je do pre prodaje upošljavao oko 100 radnika i imao godišnji promet od oko 60 miliona dinara. To je, ujedno, i jedini hotel u malenoj Surdulici ispod Vlasinskog jezera, opštini koja gazduje Vlasinom.

Tončev kaže da je više puta razgovarao sa ljudima koji predstavljaju većinskog vlasnika četiri hotela i da su se oni žalili na krizu u Kataru i na nedostatak novca.

Hotel Promaja na Vlasinskom jezeru je urasao u korov, ali nedaleko od njega zida se lepši i veći, a meštani u prodavnici nisu znali da nam kažu ko je investitor.

- Sigurno nije onaj iz Katara - smeju se.

Slična situacija je i sa hotelom Vilin lug u Crnoj Travi, jedinim hotelom u siromašnoj, ali za turiste atraktivnoj opštini.

- Hotel sa 36 ležajeva ne radi od kada ga je kupio taj biznismen iz Katara. Zvrji prazan. Niko ovde nije ni svraćao od investitora, bar ja nisam video. Ruke su nam odsečene zbog tog hotela. Sada se javljaju neki domaći investitori da ga kupe jer je u dobrom stanju, ali većinski vlasnik za njega traži 600.000 EUR. Za taj novac mogu dva takva hotela da se naprave - komentariše Slavoljub Blagojević, predsednik opštine Crna Trava.

Narodna banka Srbije (NBS) smanjila je referentnu kamatu, što je signal da cena novca pozajmljenog u bankama može da bude niža. Od prošlog četvrtka bazna kamata centralne banke iznosi 2,75% i to je njen najniži nivo u režimu ciljane inflacije.

Na taj njivo smanjena je posle godinu dana i tri meseca, a za to vreme je bila 3%, piše današnja Politika. Naredne ponude banaka pokazaće da li one nameravaju da spuste cenu svojih proizvoda.

Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, smatra da je NBS smanjia kamatu, jer je inflacija duži period niska i stabilna, a već mesecima je velik priliv devoza, što utiče na jačanje dinara.

- Ipak se ne radi o većem smanjenju bazne kamate, već o smanjenju za četvrtinu jednog procenta. Videćemo koliki će u narednom periodu biti belibor, kamata po kojoj banke među sobom trguju novcem, a koja uvek bude niža od referentne kamate i koja se uračunava u cenu kredita. Zbog pomenutog smanjenja i onima koji već imaju kredite banke treba da obračunavaju manju ratu, jer u slučaju promenjive kamate zajam se obračunava po ceni belibora, najčešće šestomesečni, plus bankarska marža - objašnjava Nikolić.

Dodaje da su kamate kod nas i dalje visoke, 10% i preko 10% na godišnjem nivou na gotovinske zajmove. Kaže i da banke imaju visok profit, koga ne žele da se odreknu, pa je pitanje da li će uopšte biti smanjenja kamata.

Beograd -- Strateško partnerstvo Vlade Srbije sa Vansi grupom je važno za budući razvoj vazduhoplovnog saobraćaja u Srbiji.
To je izjavila premijerka Ana Brnabić na sastanku sa generalnim direktorom Vansi grupe Gzavijeom Juiarom.

Premijerka Brnabić istakla je u razgovoru da je koncesija za beogradski aerodrom "Nikola Tesla" od strane francuske kompanije Vansi prva velika koncesija u našoj zemlji i jedan od najvažnijih projekata čije je kompletiranje obeležilo prethodnu godinu, saopštila je vlada."Strateško partnerstvo Vlade Srbije sa Vansi grupom, kao i partnerstva sa Etihadom i kompanijom MTU, ključna su za budući razvoj vazduhoplovnog saobraćaja u Srbiji", rekla je Brnabić.

Generalni direktor Vansi grupe rekao je da je cilj kompanije razvoj saobraćaja i kontinuirano unapređenje kvaliteta usluga na beogradskom aerodromu za sve putnike.

U razgovoru je istaknuto da su Vlada Srbije i Vansi grupa posvećene održavanju poverenja i partnerstva.

Francuska Kompanija preuzela je prošle godine upravljanje aerodromom "Nikola Tesla" na 25 godina, a ukupna vrednost te investicije je oko 1,5 milijardi evra.