Istraživanja su pokazala da su kineske državne banke izdale oko četvrtinu ukupnih kredita tržištima u nastajanju, što je dovelo do toga da Kina dospe na vodeću globalnu poziciju kao zvanični kreditor, ostavljajući iza sebe MMF i Svetsku banku.

U nedavnoj studiji, tim istraživača je otkrio da je Kina postala najveći tajni kreditor na svetu. Eksperti su sproveli prvu sveobuhvatnu studiju o kreditiranju azijskog džina i drugim finansijskim tokovima, prenosi Sputnjik.

Izveštaj pod nazivom "Kinesko kreditiranje u inostranstvu", čiji su autori Sebastijan Horn (Univerzitet u Minhenu, Institut u Kilu), Karmen Rejnhart (Univerzitet Harvard) i Kristof Trebek (Institut u Kilu), koji su istraživali brojne javne i ne toliko javne izvore za prikupljanje podataka koji pokrivaju preko šest decenija, obuhvatilo je hiljade kredita i grantova za 152 zemlje.

Član tima Kristof Trebek izjavio je da je Kina oduvek bila aktivan međunarodni poverilac, pozajmljujući velike iznose državama.

- Povećanje ukupnog odliva kredita u protekle dve decenije bilo je gotovo bez presedana, uporedivo samo sa talasima američkog zvaničnog pozajmljivanja nakon Prvog i Drugog svetskog rata - rekao je on.

U periodu između 2000. i 2017. godine, obaveze stranih dužnika prema Kini povećale su se sa manje od 500 milijardi dolara na više od pet biliona dolara — ili sa oko jednog procenta globalne ekonomske proizvodnje na više od šest procenata.

Većinu potraživanja po osnovu duga na međunarodnim tržištima obveznica stekla je kineska državna banka.

Pored toga, kineska vlada je odobrila i brojne direktne kredite, posebno zemljama u razvoju.

Francuski "Vansi" (Vinci Airports) službeno je pokrenuo projekat vredan 730 miliona evra za modernizaciju aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu.

Ulaganja će biti izvršena tokom 25-godišnjeg koncesionog razdoblja vazdušne luke "Nikola Tesla", a cilj je omogućiti da opslužuje 15 miliona putnika, saopštio je "Vansi".Radovi na modernizaciji biće sprovedeni u sinergiji s "Vinci Construction Grands Projets" i podići će kvalitet usluge aerodroma prema najvišim međunarodnim standardima, saopštio je "Vansi".

Projekat je 16. jula zvanično pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron tokom posete Srbiji.

“U narednih 25 godina blisko ćemo sarađivati ​​sa srpskim vlastima kao ključnim partnerom ekonomije zemlje. Cilj Vansija je da učini Beograd budućim čvorištem u jugoistočnoj Evropi”, rekao je predsednik aerodroma "Vansi" Nikolas Notebaert.Osim toga, "Vansi" će pokrenuti "AirPact", svoju politiku zaštite okoline, koja uključuje upravljanje otpadnim vodama, upravljanje otpadom i razvoj solarne energije na beogradskom aerodromu, saopšteno je iz kompanije.

"Vansi" je zvanično preuzeo upravljanje aerodromom u Beogradu u decembru. U aprilu 2018. godine francuska kompanija potpisala je ugovor o koncesiji na 25 godina koji pokriva finansiranje, rad, održavanje, proširenje i nadogradnju aerodroma.

Komisija Agencije za licenciranje stečajnih upravnika proglasila je iznajmljivanje Beogradske industrije piva - BIP neuspešnim.

Razlog je taj što se ni jedna firma nije javila na oglas, odnosno nije uplatila depozit do 15. jula što je bio uslov za učešće.
Odbor poverilaca pivare saglasio se da stečajni upravnik nastavi proizvodnju samostalno i ovog trenutka je angažovano 127 bivših radnika.

Na pitanje koliko je realno da se sada proizvodnja zaista i nastavi u nekom dužem periodu, ekonomista Mlađen Kovačević kaže da jeste, ali da uspeh takve ideje zavisi od mnogo toga.

"Proizvodnja piva ima ozbiljnu konkurenciju u Srbiji i BIP bi sada morao ozbiljno da poradi na marketingu i mnogo čemu što bi unapredilo njegovu tražnju i proizvodnju. Treba istovremeno znati da je BIP firma u stečaju, ali i setiti se one priče da bi lokacija gde se nalazi BIP mogla da bude iskorišćena za gradnju stambeno poslovnog kompleksa. Sada je samo pitanje šta će da se dogodi", kaže Kovačević za "Blic BIznis".Naime, u februaru ove godine bilo je objavljeno da bi kompleks "Beogradske industrije piva" (BIP), koji se nalazi pored Mostarske petlje, trebalo da bude iseljen. Na toj lokaciji u planu je gradnja komercijalnih sadržaja.

Sve to je navedeno u Planu detaljne regulacije. Cilj izrade plana, kako se navodi u dokumentaciji, jeste formiranje novog gradskog centra uz stanicu "Prokop", stvaranje uslova za razvoj komercijalnih delatnosti, kao i transformacija stare Vajfertove pivare iz 1873. godine zarad industrijskog turizma.

Inače, makedonski biznismen Svetozar Janevski vlasnik tamošnje poznate vinarije, je posle dve godine odustao od iznajmljivanja kapaciteta. On je u BIP došao 2017. godine, a sa njegovim odlaskom postavilo se pitanje šta će biti sa najstarijim i jednim od najomiljenijih srpskih brendova. Osim po nekoliko vrsta piva Bip je bio vrlo popularan i po proizvodnji ruskog kvasa, pivskog kvasca, Bipsi sokova, sirćeta...

Svojinska transformacija

Država je prodala BIP 2007. godine. Tada su Akcijski fond i Agencija za privatizaciju potpisali ugovor o prodaji 51,9 odsto akcija BIP sa prvorangiranim ponuđačem - Konzorcijumom "Alite" AB iz Litvanije i "United Nordic Beverages" AB iz Švedske, za ukupno 26,5 miliona evra.BIP je pre 20 godina izvršio svojinsku transformaciju i vlasnici nad njegovim kapitalom su postali preko četiri hiljade akcionara fizičkih lica, Akcijski fond i Fond PIO i druga pravna lica. Sredinom 2003. godine vlasništvo nad kapitalom od oko 29 odsto stiče Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja.

Država je potom prodala BIP 2007. godine. Tada su Akcijski fond i Agencija za privatizaciju potpisali ugovor o prodaji 51,9 odsto akcija BIP sa prvorangiranim ponuđačem - Konzorcijumom "Alite" AB iz Litvanije i "United Nordic Beverages" AB iz Švedske, za ukupno 26,5 miliona evra.BIP je 2015. godine otišao u stečaj. Nakon toga je ovu kompaniju 2017. godine zakupio makedonski biznismen Svetozar Janevski. Tada je on rekao da planira da gradi novu pivaru na drugoj lokaciji u koju će uložiti 25 miliona evra.

Beogradska industrija piva (BIP) je fabrika za proizvodnju piva, kvasa i sokova koja se nalazi u Beogradu na opštini Savski venac. Osnovao ju je Čeh Vajnhapal iz Sremske Mitrovice po dozvoli kneza Miloša 1839. godine. Prava industrijska proizvodnja je započela tek 1872. godine, kada je Đorđe Vajfert izgradio fabriku na brdu "Smutekovac", kod današnje Mostarske petlje, na mestu gde se i danas nalazi. Pre privatizacije 2007. godine u pivari je radilo oko 500 radnika. Danas je u ovoj fabrici odstalo 150 radnika.

Dva meseca nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio centralnoj banci da intenzivira kupovinu zlata, guvernerka Jorgovanka Tabaković počela je da uvećava rezerve. Kako saznaje "Blic Biznis", u trezoru NBS trenutno je više od 21 tonu zlata, što je rast za nekoliko stotina kilograma u odnosu na maj ove godine.

Pre tačno dva meseca u trezoru Narodne banke Srbije je bilo 20,8 tona zlata. Danas su zlatne rezerve u centalnoj banci povećane na iznad 21 tonu".

"Prema poslednjim raspoloživim podacima, količina zlata u okviru deviznih rezervi premašila je 21 tonu, čija je vrednost oko 850 miliona evra, što čini oko 6,7 odsto vrednosti bruto deviznih rezervi", potvrdili su u NBS za "Blic Biznis".
Priča o kupovini zlata intenzivirana je u drugoj polovini maja ove godine kada je Vučić savetovao guvernera da do kraja ove godine kupi dodatnih 10 tona zlata, kao i da u narednih godinu i po dana, rezerve uveća na 50 tona.

"Time obezbeđujemo veću stabilnost za našu zemlju, a najveća sigurnost je u tome da držite jedan deo rezervi u zlatnim polugama. Zato je to bila moja ideja i proverili smo je s najvećim stručnjacima u svetu. Pedeset tona, imajući u vidu situcaiju u svetu, više neće biti milijardu i 700 miliona evra, već bliže dve milijarde, imajući u vidu vreme koje nam je potrebno da to kupimo, a da ne ugrozimo stabilnost rezerve novca koji imamo", rekao je tada Vučić. Potom je usledio i odgovor NBS gde su naveli da centralna banka ima legitimno pravo da u kriznim vremenima pojača aktivnost kupovine zlata.Kako je "Blic Biznis" nedavno pisao, Srbija je krajem prošle godine imala veće rezerve ovog skupocenog metala od šest zemalja regiona zajedno. Tada su Makedonija, Slovenija, Mađarska, BiH, Albanija i Hrvatska ukupno imale ukupno 17,9 tona zlata, a sama Srbija nešto manje od 20 tona.

Makedonija je imala sedam tona, Slovenija 3,2 tone, Mađarska 3,1, BiH tri tone, Albanija 1,6 tona dok Hrvatska nije imala ni gram zlata u svojim rezervama. Oni su, kako je tada navelo Svetsko veće za zlato još 2001. godine prodali sve zalihe zlata, ukupno 13 tona.

Zlatne poluge za NBS pravio RTB Bor

NBS nije prodavala zlato od 2005, već je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi kontinuirano (osim tokom 2010. godine) povećavala učešće zlata u deviznim rezervama.

Od 2012. godine, NBS je kupila više od sedam tona zlata. Zlato je kupovano od kompanije RTB Bor koja je danas u vlasništvu kineskog giganta "Ziđin". U periodu od 2013. do 2018. NBS je od ove borske, nekad državne kompanije, a danas privatne, otkupila 329 zlatnih poluga, odnosno 4,13 tona zlata u ukupnoj vrednosti od oko 140 miliona evra.U NBS pojašnjavaju da ovaj plemeniti metal služi kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima. Zlato, dakle, nije samo investicioni proizvod za centralne banke, već je strateški alat koji podiže samopouzdanje zemlje, kako u inostranstvu tako i u zemlji.

Pre godinu i po dana zlato je i među investitorima u svetu bila goruća tema, s obzirom na to da je Narodna banka Mađarske u zemlju vratila tri tone zlata iz Londona. Kao razlog naveli su strah od buduće "geopolitičke krize". Prema tvrdanjama iz mađarske centralne banke, povlačenje je bilo podstaknuto zabrinutošću oko "geopolitičke krize" kao i zbog činjenice da je situacija već toliko uzavrela da je držanje zlata izvan zemlje bilo previše rizično.