Na azijskim berzama došlo je do velikog pada akcija nakon što je zaoštravanje trgovinskog rata između Sjedinjenih Američkih Država i Kine ponovo dovelo do neizvesnosti globalne ekonomije.

Najveći pad zabeležio je honkoški indeks Hang Seng, čak 3,3 odsto. Japanski Nikkei počeo je da pada čim su berze otvorene i zabeležio pad od 2,3 odsto. Australijski indeks S&P/ASX 200 pao je za 1,5 odsto, južnokorejski Kospi za 1,7, dok je šangajski kompozit zabeležio pad od 1,2 odsto, prenosi AP.Stiven Ins, menadžer u Valur marketsu iz Singapura kaže da je teško proceniti kako će se situacija dalje razvijati i da svi očekuju šta će sledeće reći američki predsednik Donald Tramp.

"Najbolje što Tramp može da uradi za stabilnost tržišta je da ćuti", rekao je Ins.

"Na tržištu trenutno vlada bojazan od prelazne recesije u SAD, mada se američka ekonomija i dalje dobro drži i uglavnom se zasniva na potrošnji. Ako kamatne stope padnu, potrošnja će se verovatno povećati i služiće kao tampon zona za ekonomiju", dodao je Ins.

Trgovinski spor između Vašingtona i Pekinga, posebno njegova nepredvidivost, sigurno će imati štetne posledice za Aziju, navodi AP.Agencija dodaje da nepredvidivost utiče na odluke centralnih banaka o fiskalnoj politici i kompanija o svojim strategijama i investicijama što dovodi do neizvesnosti na tržištu.

Američki predsednik Donald Tramp uzvratio je 24. avgusta Kini na uvođenje tarifa na američku robu tako što je nametnuo još pet odsto carinskih taksi na kinesku robu u vrednosti od oko 550 milijardi dolara. Trampov potez usledio je nekoliko sati nakon što je Kina uvela recipročne mere prema SAD, namećući takse na američku tobu u vrednosti od 75 milijardi dolara.

Eskalacija trgovinskog rata između dve najveće svetske ekonomje izazvala je zabrinutost da će globalna ekonomija zapasti u recesiju, pa je vrednost američkih akcija na Volstritu odmah pala za čak tri odsto prema Nasdak tehnološkom indeksu, a 2,6 odsto prema širem S&P 500 indeksu.

Rok za prikupljanje neobavezujućih ponuda za kupovinu državnog paketa akcija u Komercijalnoj banci pomeren je sa 23. avgusta na 6. septembar ove godine. Kako saznaje "Blic Biznis", razlog su potrebe pojedinih potencijalnih kupaca kojima su u Vladi izašli u susret i omogućili više vremena da bi razmotrili dokumentaciju o poslovanju banke.

Javni poziv za prikupljanje neobavezujućih ponuda za kupovinu državnog paketa akcija u Komercijalnoj banci Vlada je rapisala poslednjeg dana maja. Sada je rok produžila za nešto manje od dve nedelje, čime je, potencijalnim kupcima, praktično dala više vremena da sagledaju kompleksnu dokumentaciju o poslovanju ove banke u kojoj je država najveći pojedinačni akcionar sa udelom od oko 42 odsto.Za preuzimanje jedne od najvećih banaka u Srbiji šest je potencijalnih kupaca, uključujući Raiffeisen banku, AIK banku srpskog biznismena Miodraga Kostića, NLB banku i američko-evropski konzorcijum, kojeg čine Ripplewood Advisors, Direktna Banka i grčka Eurobank, pisao je nedavno Rojters.

Vlasnik fonda "Riplud advajzers" je ugledni američki biznismen Tim Kolins. Ovde možete pročitati Ko je Tim Kolins, čime se bavi i koliko je ozbiljan investitor u svetu?

Resorni ministar Siniša Mali više puta je rekao da uspešan završetak prodaje Komercijalne banke očekuje do kraja ove godine.Poslovanje sve bolje

Komercijalna banka je u prvih šest meseci 2019. godine ostvarila dobitak pre oporezivanja od 4.338,6 miliona dinara (36,8 miliona evra), što u odnosu na isti period prethodne godine predstavlja povećanje za 19,8 odsto.

Akcija ove banke na Beogradskoj berzi je od februara ove godine skočila sa 2.400 dinara na trenutnih 3.250.Poslovanje sve bolje

Komercijalna banka je u prvih šest meseci 2019. godine ostvarila dobitak pre oporezivanja od 4.338,6 miliona dinara (36,8 miliona evra), što u odnosu na isti period prethodne godine predstavlja povećanje za 19,8 odsto.

Akcija ove banke na Beogradskoj berzi je od februara ove godine skočila sa 2.400 dinara na trenutnih 3.250.

Sunovrat akcija na azijskim berzama pogurao je danas cenu zlata na šestogodišnji maksimum, jer su uspaničeni investitori potražili sigurno utočište za svoje aktive.

Cena zlata je dostigla nivo od 1.550 USD, što je najviši nivo od aprila 2013. godini i 20% rast samo u ovoj godini, prenosi Russia Today.

Takav skok vrednosti zlata posledica je zaoštravanja trgovinskog sukoba između Vašingtona i Pekinga tokom proteklog vikenda, što je prouzrokovalo sunovrat akcija, obveznica i cena sirovina.

- Usled signala ekonomskih previranja, primetili smo zaokret investitora ka sigurnim aktivama kao što je zlato - rekao je Madhavi Mehta, analitičar kompanije Kotak Securities.

Dodao je da optimizam u vezi sa zlatom obično raste sa porastom neizvesnosti u pogledu globalnih tržišta kapitala.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju nepokretne imovine Univerzal banke ad Beograd javnim prikupljanjem ponuda - tenderom sa poboljšanjem.

Kako se može videti u tenderu, reč je o nepokretnostima širom Srbije, a najvrednije je gradsko građevinsko zemljište na Novom Beogradu čija je procenjena vrednost oko 3,1 mil EUR. Vrednost od milion evra premašila je i zgrada poslovnih usluga u Francuskoj ulici u Beogradu - oko 1,85 mil EUR, kao i industrijski kompleks u Novom Sadu koji se prodaje po ceni od 1,2 mil EUR, dok se vrednost poslovnih objekata u Nišu procenjuje na 519.840,40 EUR.

Otkup tenderske dokumentacije moguć je do 9. septembra 2019. godine, a razgledanje imovine moguće je do 16. septembra, prema unapred dogovorenom rasporedu. Uplata depozita i dostavljanje ponuda vrši se do 20. septembra.

Javno otvaranja ponuda sa poboljšanjem održaće se 27. septembra u 12 sati u Beogradu.