Na Vosltritu su danas akcije porasle, nakon što je američki predsednik Donald Tramp izjavio da je Kina spremna da obnovi pregovore o skupom trgovinskom ratu koji je uzdrmao finansijska tržišta i umanjio perspektive rasta svetske ekonomije.

Širi indeks S&P 500 je porastao za 0,5 odsto, industrijski Dau DŽons za 154 poena ili 0,6 odsto na 25.779 poena, a tehnološki Nasdak za 0,7 procenata, prenosi agencija AP.

Akcije velikih tehnoloških kompanija, koje dosta posluju u Kini, zabeležile su najveći rast, pri čemu su deonice Epla porasle za 2,0 odsto.

Vodeći indeksi u Nemačkoj i Francuskoj takođe su ojačali, dok su tržišta u Britaniji bila zatvorena zbog nacionalnog praznika.

Indeks Euro Stoxx 50 je porastao za 0,12 odsto, nemački DAKS za 0,12 odsto, francuski KAK 40 za 0,15 procenata, a španski IBEKS za 0,08 odsto, prenosi njujorška agencija "Blumberg".

Evro je oslabio za 0,2 odsto na 1,1118 dolara, japanski jen za 0,5 odsto na 106,07 jena za dolar, što je najveći pad u skoro dve nedelje, dok je "Blumbergov" dolarski indeks ojačao za 0,2 odsto.

U Aziji, japanski indeks Nikei 225 je pao za 2,17 procenata, a honkoški Hang Seng za 1,91 odsto.

Tokom poslednjih nekoliko dana, u uslovima sezonski uobičajene smanjene aktivnosti na domaćem deviznom tržištu, došlo je do pojave određenih deprecijacijskih pritisaka, pa je Narodna banka Srbije juče reagovala prodajom deviza, navodi se u saopštenju kabineta guvernera NBS.

"Narodna banka Srbije je blagovremeno reagovala prodajom deviza, dajući jasan signal da relativna stabilnost deviznog tržišta nema alternativu", navodi se u saopštenju i dodaje da je "NBS intervenisala na strani prodaje deviza u iznosu od 30 miliona evra, prvi put od januara ove godine".Kako se ocenjuje, tako je Narodna banka Srbije nastavila da reaguje blagovremeno i proaktivno na domaćem deviznom tržištu.

"Narodna banka Srbije je ponovo pružila jasan signal da pažljivo prati kretanja na domaćem deviznom tržištu i u međunarodnom okruženju i da je spremna da deluje proaktivno, kako na strani kupovine, tako i na strani prodaje deviza", navodi se u saopštenju NBS.

NBS navodi da je time još jednom jasno pokazano da se interveniše na deviznom tržištu na obe strane, u cilju sprečavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara prema evru, pri tome ne braneći nijedan određeni nivo kursa."Proaktivnim, blagovremenim i nepristrasnim pristupom, Narodna banka Srbije pokazuje da neće dozvoliti da bilo šta ugrozi očuvanje postignute stabilnosti domaćeg finansijskog tržišta", zaključuje se u saopštenju.

Zvanični srednji kurs dinara prema evru u utorak, 27. avgusta iznosi 117,8530 dinara za jedan evro, što predstavlja jačanje dinara prema evru za 0,1 odsto u odnosu na prethodni dan.

Vlada Srbije do kraja meseca, zajedno sa Svetskom bankom, mora da završi analizu da li će, kada i koliko struja poskupeti. Tako se bar navodi u izveštaju koji je Međunarodni monetarni fond (MMF) objavio na svom sajtu. Osim o ceni struje, MMF je dao i predlog o usklađivanju rasta penzija. U sledeću kontrolu delegacija iz Vašingtona stiže za mesec dana.

U Vladi Srbije još se prave računice, ali za MMF nema dileme - struja u Srbiji trebalo bi ove godine da poskupi najmanje onoliko koliko je porasla inflacija. To je nešto više od 2%.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić podseća da je cena struje za domaćinstva u Srbiji jeftinija nego u okruženju, pre svega nego u zemljama EU.

- Ali, s druge strane su i primanja, odnosno standard stanovništva vrlo niski, pa kad uporedimo ta dva segmenta dolazimo do ovog socijalnog argumenta, koji je jak i sa kojim nastupa Vlada - kaže Nikolić.

Nezvanično, Fond insistira da se usvoji formula po kojoj će se poskupljenje struje trajno vezati za inflaciju. Kao i da se odredi tačan datum u godini kada novi cenovnik stupa na snagu.

U pregovorima srpski zvaničnici napominju da struja jeste jeftina, ali u budžetu svakog domaćinstva na nju se izdavaja više od 5%, što je evropski rekord. Za stručnjake, tu nastaje vrzino kolo.

- Data cena električne energije stvara jedan vid podsticaja domaćinstvima da se u većoj meri oslanjaju na struju u smislu potreba za grejanjem, toplom vodom - napominje profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović.


Rast plata i inflacija deo formule

Kada je o formulama reč, izveštaj MMF-a otkriva kako će se povećavati penzije.

Na 50% inflacije dodavaće se 50% rasta zarada. To znači da će, ako cene u jednoj godini, na primer, porastu za 2%, a plate za 6%, penzioneri moći da se nadaju povećanju od 4%.

- To je formula koja je postojala i ranije. Od nje se odustalo samo u onom trenutku kada smo redukovali penzije kako bismo ispunili fiskalne kriterujume, uravnotežili sva istupanja koja smo imali u javnim finansijama. Kako je to sada završeno, vraćamo se na formulu koju smo imali - pola se usklađujemo sa rastom potrošačkih cena, pola sa rastom nominalnih zarada - objašnjava Ivan Nikolić.

Navodi se i da će primena takozvane švajcarske formule početi u prvoj polovini sledeće godine.

Ostalo je još da se tačno precizira kog datuma u godini penzioneri mogu da se nadaju povišici. Pre krize 2008. penzije su se, na primer, povećavale dva puta godišnje: u aprilu i oktobru.

- Gotovo sve evropske zemlje imaju neku vrstu pravila, striktno definisano kako će se penzije svake godine povećavati - kaže profesor Ranđelović.

Iz MMF-ovog izveštaja se vidi se i to da je Srbija zemlja u koju strani investitori rado dolaze, ali i da stanovništvo sve češće odlazi.

Zato prvi put u svom izveštaju MMF sugeriše vladi da donese paket mera kojim će zaustaviti odliv mozgova.

Otvaranje ponuda za Komercijalnu banku biće 10. septembra, saopštio je ministar finansija Siniša Mali i naveo da je rok za dostavljanje neobavezujućih ponuda 6. septembar.

Ministar finansija sastao se sa generalnim direktorom odeljenja za finansijske institucije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Fransisom Maližom, sa kojim je razgovarao o razvoju tržišta kapitala u Srbiji.

Kako se navodi u saopštenju resornog ministarstva, Maliž je naglasio, između ostalog, da je zadovoljan kako se odvija aktuelni proces pronalaska strateškog partnera za Komercijalnu banku.

Ministar se zahvalio Maližu što je EBRD verovao u Vladu Republike Srbije i dodao da je rok za dostavljanje neobavezujućih ponuda 6. septembar, te da je otvaranje ponuda 10. septembra.

Ministartvo finansija objavilo je 31. maja Javni poziv za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za učešće u postupku prodaje akcija u Komercijalnoj banci putem tendera. Pozivom je bilo predviđeno da ponuđači imaju rok da do 21. juna 2019. godine dostave Izjave o zainteresovanosti ali je rok produžen na 6. septembar. Učesnici koji podnesu Izjave o zainteresovanosti i oni koji ispunjavaju kvalifikacione kriterijume će biti informisani o tome pisanim putem i biće pozvani da nastave sa procesom.

Postupkom je predviđeno da Ministarstvo finansija, pošto primi Izjave o zainteresovanosti, odluči o vrsti tenderskog postupka, u skladu sa relevantnom uredbom koja reguliše ovu materiju.

Štamparija Borba a.d, većinski vlasnik Kompanije Novosti, na jučerašnjoj sednici Skupštine akcionara donela je odluku da odobri ugovor o prodaji ove medijske kuće privrednom društvu Media 026 d.o.o. Vučak Bobanu Rajiću, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS). Ugovorena cena kompanije Novosti iznosi oko 300 miliona dinara.

Skupština akcionara Štamparije Borba je na jučerašnjoj sednici dala saglasnost na "raspolaganje imovinom velike vrednosti" kojom je odobreno zaključenje kupoprodajnog ugovora, čime će, ukoliko bude potpisan, privrednom društvu Media 026 pripasti 98% vlasništva Kompanije Novosti.

U Nacrtu ugovora o prenosu akcije u Kompaniji Novosti, koji je objavljen na sajtu Štamparije Borba, navodi se da se privredno društvo Media 026 obavezuje da štampariji isplati razliku između potraživanja od 58.869.691 dinara i vrednosti "zamene ispunjenja" (cene Kompanije Novosti) 300 miliona dinara, što iznosi 241.130.309 dinara.

Inače, Štamparija Borba traži 299.512.500 dinara za prodaju Kompanije Novosti što je 30% od ukupnog iznosa vrednosti 98,08 udela koje ima u ovoj Kompaniji.

Kompanija Novosti je od maja ove godine u većinskom vlasništvu Štamparije Borba a.d, umesto Milana Beka, sa 98,06% učešća u kapitalu. Ukupni dugovi Kompanije Novosti prema 263 poverioca sa kamatama iznosili su oko 1,5 milijardi dinara. Najveće obaveze su bile prema Štampariji Borba, koja je u većinskom vlasništvu države, a iznosili su oko milijardu dinara.

Štamparija Borba je, kao najveći poverilac, pretvorila svoja potraživanja u kapital Kompanije Novosti.

Prema Unapred pripremljenom planu reorganizacije (UPPR), koji je usvojio Privredni sud u Beogradu januara 2018. godine, obustavljen je stečaj ove medijske kuće, a od februara ove godine odblokiran je račun Kompanije Novosti.

U UPPR-u stoji da je račun ove medijske kuće bio blokiran od 12. jula 2017, nalogom Poreske uprave, zbog poreskog duga od 2009. godine i zatezne kamate koja je taj iznos znatno uvećala.

Kako je objavio sajt Novosti 2017. godine, dug od 2009. godine nastao je zbog nepodmirenih obaveza prema državi "doprinosi za poreze i zarade u visini 103 miliona i 25 miliona za neplaćeni PDV", kao i da taj dug sa kamatom iznosi 284 miliona dinara. Inače, to je petina ukupnog duga, koji je kompanija Novosti imala prema poveriocima.

Vlasnik privrednog društva Media 026 d.o.o. Vučak, koje je osnovano u avgustu prošle godine, generalni je direktor i vlasnik smederevskog preduzeća Coka. Rajiću su 2017. godine, kako su mediji pisali, pretili kada je Agrokor grupa u okviru koje posluje Merkator S, prestala da plaća zakupninu poslovnoj grupaciji Coka.

Prema UNS-ovom saznanju, ovo privredno društvo jedino je podnelo zahtev za kupovinu udela Štamparije Borbe u Kompaniji Novosti.

Fabrika akumulatora Black Horse nekada je bila najbolje somborsko preduzeće. Nekoliko godina posle privatizacije počeli su problemi i usledio je stečaj. Novi vlasnik fabrike sada je švajcarska kompanija Batagon, koja je na tržište vratila prepoznatljiv brend i zaposlila oko 200 radnika.

Ova fabrika sada ponovo radi, radnici su u pogonima, a na proizvodnim trakama ponovo su akumulatori. Većina zaposlenih bivši su radnici ove fabrike koji su se posle nekoliko godina vratili na posao.

- Meni je najbitnije da se vratim u svoju zemlju, jer sam rođeni Somborac. Radni vek sam proveo u Fabrici akumulatora i čim sam dobio poziv da se vratim, jer se ponovo pokreće proizvodnja, pristao sam i krenuli smo - kaže Bogdan Nikolić, direktor razvoja Fabrika akumulatora Black Horse Sombor.

- Iza mene su ljudi koji su radili u staroj fabrici. Oni su deo našeg tima. Savršeno razumeju posao koji su do sada radili. Direktori koji su otišli u inostranstvo, u strane kompanije sada se vraćaju. Trenutno imamo oko 200 radnika. Imali smo i velike muke i poteškoće posle kupovine fabrike. Uložili smo mnogo, remontovali smo mašine, sanirali ono što je uništeno. A pre mesec dana krenuli smo u jedan novi projektni zadatak - kaže Darinka Đuran, direktorka Fabrike akumulatora Black Horse Sombor.

Fabrika akumulatora Black Horse posle nekoliko godina ponovo kreće u osvajanje tržišta, a cilj je dobiti poverenje starih kupaca.

- Zacrtani cilj do kraja godine je proizvodnja 7.000 akumulatora dnevno. U vreme najveće proizvodnje u ovoj fabrici to je bilo 10.000 akumulatora dnevno. Mi to još ne možemo da postignemo, a realan plan je 7.000 - kaže direktorka Đuran.

Da bi se ovi planovi ostvarili do kraja godine biće zaposleno još 150 novih radnika.

- Naše tržište je u ovom trenutku je pre svega Rusija, jer je velika potražnja, zatim Italija, Francuska, Nemačka, Španija. Znači radimo i Evropu i Rusiju, ali i region. Ići ćemo i dalje. Trenutno analiziramo potencijalna tržišta - kaže direktorka Đuran.

Fabrika akumulatora Black Horse aktivno sarađuje sa lokalnom sredinom i do sada su pomoć u akumulatorima dobili gerontološki centar, bolnica, dom zdravlja, saobraćajna policija, a pomoć će biti uručena i sigurnoj kući u Somboru.

Njujork -- Kompanija "Filip Moris Internešenel" i Altrija Grupa u pregovorima su o spajanju.
Ovom integracijom, nakon više od jedne decenije, došlo do ponovnog ujedinjenja duvanskih divova.

Akcije Altrije su u ranom trgovanju porasle za 8,0 odsto, dok su deonice "Filipa Morisa" pale za 6,0 procenata, prenosi agencija Rojters.
Njihovim spajanjem bi bila formirana kompanija sa tržišnom vrednošću od preko 200 milijardi dolara. Kompanija "Filip Moris" je 2008. godine izdvojena iz sastava Altrije.