Četiri koverte, sa neobavezujućim ponudama za kupovinu Komercijalne banke, u utorak su otvorene na sednici tenderske komisije Ministarstva finansija. Za najveću banku u domaćem vlasništvu zainteresovane su, kako "Novosti" nezvanično saznaju - jedan investicioni fond i tri banke, koje su već prisutne na srpskom tržištu.

Ministar finansija Siniša Mali juče je potvrdio da su za Komercijalnu banku neobavezujuće ponude poslale i banke koje su prisutne na domaćem tržištu kao i fondovi.
"Za Komercijalnu banku je bilo šest zainteresovanih banaka i institucija, a dostavljene su četiri neobavezujuće ponude", istakao je Mali, potvrđujući da su sve četiri stigle blagovremeno, u predviđenim rokovima.

Ponude su otvorene i konstatovano je da su kompletne, odnosno da sadrže elemente predviđene tenderskom dokumentacijom za prvu fazu.

U narednim danima, Ministarstvo će uz asistenciju privatizacionih savetnika izvršiti analizu prispelih neobavezujućih ponuda i konstatovati koji se od ponuđača kvalifikovao za drugu, obavezujuću fazu.Kvalifikovane ponude će biti rangirane u skladu sa kriterijumima predviđenim tenderskom dokumentacijom, i kvalifikovani ponuđači će biti obavešteni o rang listi.

Nakon toga, kvalifikovani ponuđači, će imati mogućnosti da izvrše dodatnu i sveobuhvatnu analizu poslovanja banke. Predviđeno je da obavezujuće ponude budu podnete sredinom meseca novembra ove godine.

Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, Mihailo Jovanović i regionalna direktorka kompanije IBM, Nataša Sekulić potpisali su Memorandum o razumevanju, čime se IBM, kao jedna od vodećih IT kompanija u svetu, svrstala u red IT giganta koji su zainteresovani za korišćenje kapaciteta Državnog data centra u Kragujevcu. Memorandume o razumevanju su već potpisali Microsoft, Oracle i Banka Poštanska štedionica.

- Jedan od najvećih pokazatelja ogromnog regionalnog i svetskog potencijala i visokog tehničkog i bezbednosnog kvaliteta budućeg Državnog data centra u Kragujevcu jeste zainteresovanost svetskih IT giganata za korišćenje komercijalnih kapaciteta ovog centra. Namera nam je da zajedno uspostavljamo i eksploatišemo infrastrukturu unutar Državnog data centra (cloud sisteme, sisteme bezbednosti podataka i dr.) kao i da koristimo nove tehnologije poput veštačke inteligencije, IoT, blokčejna u svrhu razvoja eUprave. Ukoliko bi velike IT kompanije odlučile da otvore svoj data centar u Srbiji to bi bilo od neprocenjivog značaja za dalji razvoj IKT sektora u Srbiji - izjavio je Jovanović, navodi se na sajtu Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Početkom jula ove godine svečano je obeležen početak radova na izgradnji Državnog data centra u Kragujevcu koji će biti jedan od 10 energetski najefikasnijih data centara u svetu i u potpunosti će biti u vlasništvu Republike Srbije. Imaće maksimalan kapacitet od 1.180 REK ormana, što je više od 5 puta od postojećeg Data centra u Beogradu. Data centar u Kragujevcu biće spreman da ispuni i najviši tehnički standard pouzdanosti Tier 4.

Vrednost investicije u prvoj fazi je 30 mil EUR, a izgradnja će trajati godinu dana.

Malim i srednjim preduzećima u Srbiji biće dostupno više od 74 mil EUR povoljnih kredita u narednom periodu u okviru programa Evropske unije za konkurentnost malih i srednjih preduzeća COSME, a zajmovi srpskim firmama biće obezbeđeni kroz pet finansijkih posrednika odnosno banaka, najavio je državni sektretar u Ministarstvu privrede Branimir Stojanović.

Stojanović je na Regionalnoj konferenciji Evropske mreže preduzetništva (Enterprise Europe Network -EEN) u Beogradu istakao strateško opredeljenja Vlade Srbije i resornog ministarstva da pomažu razvoj preduzetništva, mala i srednja preduzeća. Upravo ovaj sektor u Srbiji čini 99% ukupnih preduzeća i zaposlenih u našoj zemlji.

- Naš glavni cilj je unapređenje njihove konkurentnosti, produktivnosti i proširenje njihovog poslovanja i zapošljavanja. U okviru COSME, pet finansijskih posrednika učestvuju u ovom programu, a više od 74 mil EUR kredita biće dostupno za mala i srednja preduzeća u Srbiji - rekao je Stojanović.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Nemanja Žugić predstavio je rezultate projekta Erazmus za mlade preduzetnike, koji ove godine obeležava jubilarnu desetu godinu postojanja.

Govoreći o rezultatima EEN programa, Žugić je naveo da je u prethodnih 11 godina, 17.000 malih i srednjih preduzeća koristilo usluge ovog programa, a 75% od ukupnog broja preduzeća je učestvovalo na različitim treninzima i koristilo savetodavne usluge koje pružaju eksperti mreže...

U tom periodu, 315 malih i srednjih preduzeća iz Srbije je potpisalo poslovne ugovore sa inostranim partnerima, najviše iz sektora poljoprivrede, prehrambene industrije, IKT, tekstilne, metalske i drvne industrije.

Do sada je iz ovog programa, 15 institucija iz Srbije povuklo sredstva u ukupnom iznosu od 2,2 mil EUR (2.223.963 EUR).

Evropska mreža preduzetništva je projekat koji se sprovodi u okviru programa COSME a Srbija mu je pristupila 2015. godine.

Ukupan budžet COSME programa je 2,3 mlrd EUR za period od 2014. do 2020. godine i usmeren je na podršku i promociju preduzetništva.

A credit line of over EUR 74 million will be made available to small and medium enterprises in Serbia in the upcoming period within the EU program for the Competitiveness of Small and Medium-Sized Enterprises (COSME), and loans to Serbian companies will be enabled through five financial mediators, that is, banks, announced the state secretary at the Ministry of Economy, Branimir Stojanovic.

At the Regional Conference of the Enterprise Europe Network (EEN) in Belgrade, Stojanovic emphasized the strategic orientation of the Government of Serbia and the competent ministry towards helping the development of entrepreneurship and SMEs. It is this sector that makes up 99% of the total number of companies and employees in Serbia.

– Our main goal is to improve their competitiveness and productivity and to expand their operations and employment. Within the COSME program, five financial mediators are taking part in this program, and over EUR 74 million in loans will be made available to SMEs in Serbia – Stojanovic said.

The vice president of the Chamber of Commerce of Serbia, Nemanja Zugic, presented the results of the Erasmus project for young entrepreneurs, which is celebrating its tenth anniversary this year.

Talking about the results of the EEN program, Zugic said that, in the preceding 11 years, 17,000 SMEs had used the programs services and that 75% of the total number of companies had taken part in various training courses and used advisory services provided by the networks experts.

In this period, 315 SMEs from Serbia signed business contracts with foreign partners, primarily from the sectors of agriculture, food industry, ICT, textile, metal and wood industries.

So far, 15 institutions from Serbia have withdrawn funds within this program, in the total amount of EUR 2.2 million (EUR 2,223,963).

The EEN is a project carried out within the COSME program, which Serbia joined in 2015.

The total budget of the COSME program is EUR 2.3 billion for the period between 2014 and 2020 and it is directed at supporting and promoting entrepreneurship.

Neto devizne rezerve su na kraju avgusta iznosile 11,06 milijardi evra, što je za 267 miliona evra više u odnosu na kraj prethodnog meseca
Bruto i neto devizne rezerve Narodne banke Srbije su tokom avgusta nastavile da rastu, da bi na kraju meseca dostigle novi najviši nivo od 2000. godine, od kada se na ovaj način prate podaci, saopštila je danas NBS.Neto devizne rezerve su na kraju avgusta iznosile 11,06 milijardi evra, što je za 267 miliona evra više u odnosu na kraj prethodnog meseca.

Bruto devizne rezerve su na kraju avgusta iznosile 13,09 milijardi evra, što je za 341,4 miliona evra više u odnosu na jul.
Bruto devizne rezerve su u odnosu na kraj avgusta 2018. godine povećane za 1,77 milijardi evra i to u periodu kada se država neto razdužila po osnovu deviznih kredita i deviznih hartija od vrednosti za 1,76 milijardi evra, ističu iz centralne banke.

Devizne rezerve su povećavane i po osnovu drugih faktora i to u najvećoj meri po osnovu intervencija NBS na domaćem deviznom tržištu neto kupovinom deviza u iznosu od 1,68 milijardi evra, što je najzdraviji način povećanja rezervi.

Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 190 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

Rast bruto deviznih rezervi NBS nastavljen je u ambijentu u kojem je država dodatno smanjila svoje devizne obaveze (neto 142,4 miliona evra) po osnovu deviznih kredita i hartija od vrednosti, što je doprinelo daljem smanjenju javnog duga i poboljšanju njegove valutne strukture.

Povećanje bruto deviznih rezervi u avgustu u najvećoj meri je rezultat neto priliva po osnovu intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu kupovinom deviza (150 miliona evra).

Prilivi po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, devizne obavezne rezerve usled uobičajenih aktivnosti banaka i drugim osnovima (u ukupnom neto iznosu od 201,1 milion evra) bili su više nego dovoljni da nadomeste jedinu kategoriju na strani odliva - po osnovu pomenutog neto razduženja države po deviznim kreditima i hartijama od vrednosti (142,4 miliona evra).

Na povećanje deviznih rezervi u avgustu uticao je i pozitivan efekat tržišnih faktora u neto iznosu od 132,7 miliona evra.

Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu iznosio je 619,1 milion evra i bio je za 217,4 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu.

U prvih osam meseci ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 3,8 milijardi evra.

Posmatrano na nivou meseca, vrednost dinara je gotovo nepromenjena u odnosu na evro, pri čemu su se povremeno tokom meseca javljali i aprecijacijski i deprecijacijski pritisci, što je uslovilo intervencije NBS i kupovinom i prodajom deviza tokom avgusta.

NBS je u avgustu neto kupila 105 miliona evra (kupila 165 miliona evra i prodala 60 miliona evra), u cilju ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa.

U prvih osam meseci ove godine zabeležena je nominalna aprecijacija dinara u odnosu na evro od 0,4 odsto, a NBS je u neto iznosu kupila 1,7 milijardi evra (kupila 1,8 milijardi evra i prodala 190 miliona evra).