Imovina koncerna Fabrike vagona Kraljevo AD prodata je za nešto više od 59 miliona dinara, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Novi vlasnik opreme iz proizvodnje je kompanija DOO MIR Toljevac iz Varvarina za 9,46 miliona dinara.

Pokretnu imovinu, koja se sastoji od zaliha repromaterijala, kancelarijske opreme i osnovnih sredstava iz proizvodnje kupila kompanija Ovčar-Kablar tekovine d.o.o. iz Beograda za 49,6 miliona dinara.

Osnovna delatnost Fabrike vagona Kraljevo AD bila je proizvodnja lokomotiva i šinskih vozila.

Kompanija Progres oglasila je novu i to petu prodaju nepokretne imovine putem javnog nadmetanja. Predmet prodaje su objekti koji se nalaze u sklopu zgrade Progres u Zmaj Jovinoj u centru Beograda, u pešačkoj zoni Knez Mihailove ulice, a imovina je podeljena u osam celina.

Najvredniji objekat je galerija površine 751,73 m2, čija početna cena je nepromenjena u odnosu na prethodnu prodaju i iznosi 5,27 mil EUR. Na prodaju su i Biznis klub i ostale poslovne prostorije u Palati Progres.

Kompanija je oglasila i prodaju tehničkog centra Progres u Krnjači, čija početna cena iznosi 11,5 mil EUR. Preduzeće prodaje i suvlasnički udeo u 45/100 idealnih delova prava svojine na zgradi benzinske stanice, u Krnjači, i to po početnoj ceni od 815.230 EUR.

Javno nadmetanje zakazano je za 2. mart u 12 sati u prostorijama Progresa.

Kako eKapija saznaje, na prethodnom tenderu nije bilo zainteresovanih kupaca. Iz kompanije Progres za naš portal, rečeno je da na prethodnom oglasu niko nije otkupio prodajnu dokumentaciju, ali da očekuju prijave na novom tenderu.

Podsetimo, nakon oglašene prve prodaje u junu ove godine, zamenik gradonačelnika grada Beograda Goran Vesić je pozvao kompaniju Progres da odustane od prodaje galerije Progres u Knez Mihajlovoj ulici, istakavši da taj prostor mora da ostane umetnička galerija.

On je najavio i da će grad Beograd odmah pokrenuti proces da se na galeriju stavi zabrana promene namene.

Inače, prodaja nepokretnosti se sprovodi u skladu sa UPPR-a kako bi se namirili poverioci. UPPR je postao pravosnažan 6. marta 2019. godine rešenjem Apelacionog suda.

Vodeće centralne banke u svetu udružile su se kako bi istražile da li bi trebalo da izdaju kriptovalute usled pada gotovinskih transakcija i sve većeg korišćenja elektronskih oblika plaćanja.

Kako prenosi AP, u grupi se nalaze Evropska centralna banka (ECB), Banka Japana, Banka Kanade, Banka Engleske, zatim švedska Riksbank te Švajcarska centralna banka. Eksperti smatraju da je formiranje grupe znak želje da se projekat sličan libri drži pod nadzorom.Grupu centralnih banaka predvodiće dva predsednika Benoit Couere, nekadašnji prvi čovek ECB, i zamenik guvernera Banke Engleske Jon Cunliffe. U njihovom zajedničkom saopštenju stoji da će proceniti potencijalne mogućnosti izdavanja kriptovaluta u njihovim matičnim jurisdikcijama. Preciznije, procenjivaće tehnička pitanja izdavanja i razmenjivati saznanja o novim tehnologijama, piše "Klix".

Švedska centralna banka već nekoliko godina razmatra potencijale izdavanja digitalnih valuta i pokrenula je pilot projekt s obzirom na smanjenje korišćenja gotovine u toj državi. Ipak, još nije donela odluku treba li početi izdavati "švedsku" kriptovalutu.

Kako tumače stručnjaci, postojeće kriptovalute, poput bitkoina, nisu prikladne kao sredstvo plaćanja robe i usluga zbog snažnih oscilacija vrednosti. Stoga je Fejsbuk letos pokrenuo projekat libra s ciljem izdavanja istoimene kriptovalute, a koja bi pripadala grupi digitalnih valuta.Libri se u startu pridružilo nekoliko velikih imena globalne finansijske industrije. Međutim, nakon negodovanja regulatora koji se pribojavaju potencijalnog velikog rasta moći Fejsbuka, iz projekta su izašli Visa, Mastercard, PayPal i eBay. Prema mišljenju nekadašnjeg advokata Japanske centralne banke, Facebukova libra motivisala je centralne banke na formiranje grupe koja će ispitati izdavanje kriptovaluta.

Fejsbukov projekat rasplamsao je raspravu da li u bliskoj budućnosti države treba i dalje da imaju monopol na izdavanje novca. Kako navodi Rojters, Hiromi Jamaoka, bivši direktor sektora plaćanja i sistema poravnanja u Banci Japana, izjavio je da je formiranje grupe šest centralnih banaka znak da se ne radi samo o razmenjivanju iskustava i znanja, već i o želji da se nešto slično libri drži pod nadzorom.

"Nešto slično libri učinilo bi transakcijske troškove mnogo nižima. Vodeće centralne banke moraju da pokažu da i one čine napore u postizanju efikasnijeg poravnanja primenom digitalne tehnologije", pojasnio je Jamaoka.Među velikim centralnim bankama Narodna banka Kine otišla je najdalje u procesu stvaranja vlastitog digitalnog novca, iako su detalji još uvek obavijeni velom tajne.

Banka Japana pokrenula je zajednički istraživački projekat s ECB, ali je objavila da u bliskoj budućnosti ne planira da izdaje kriptovalute. Jamaoka smatra da bi formiranje zajedničke grupe moglo da ubrza korišćenje blokčejn tehnologije u centralnim bankama. Jedan od motiva je i ojačavanje poverenja u postojeće valute. Iz tog razloga američke federalne rezerve nisu zainteresovane za kriptovalute s obzirom na važnost dolara.

Kreiranje nove digitalne valute bi mogla da objedini jednostavnost elektronskog plaćanja i privatnost ljudi koji plaćaju kešom, zbog čega bi ovaka rešenja mogla da postanju "mejnstrim" u sledeće dve godine, navodi se u najnovijem istraživanju Dojče banke (Deutsche Bank).

U dokumentu se ocenjuje da su u potpunosti digitalne valute, poput raznih vrsta virtuelnog novca ili kriptovaluta, još uvek u fazi povoja ali da imaju potencijal da radikalno promene bankarstvo.Digitalni novac može biti ili centralizovan, gde postoji jedna tačka kontrole tokova, ili decentralizovan, gde kontrola nad valutom potiče iz različitih izvora.

U prethodna dva istraživanja, Dojče banka je ocenila da će keš preživeti proces digitalizacije i da će nadživeti platne kartice, a sada navodi da će digitalne valute biti "keš za 21. vek".

Kao najvažnije pretendente na "mejnstrim status" analitičari navode Fejsbukovu Libru ili digitalnu valutu koju Kina najavljuje od prošle godine.Razlozi za to je omasovljenost inicijalnih klijenata - Fejsbukove aplikacije koristi blizu 2,5 milijardi ljudi, dok Kina sa svojih 1,4 milijardi građana čini oko petine svetskog stanovništva.

Komentarišući mogućnosti za nastanak digitalnih valuta centralnih banaka (takozvane CBDC), Dojče banka je rekla da bi državne finansijske institucije mogle da svima učine dostupnim kamatonosne račune svima, a da će komercijalne banke biti manje ranjive.

U analizi se navodi i da bi nove valute proizvele nove rizike, poput tržišnih manipulacija cenom, kao i da ni jedna digitalna valuta neće postati globalno sredstvo plaćanja ako naiđe na neodobravanje nacionalnih i međunarodnih regulatornih tela.

Republika Srbija prodala je danas (29. januar 2019.) državne obveznice denominovane u evrima na rok od 20 godina, po stopi prinosa od 3% i uspešno realizovala celokupnu emisiju u ukupnom iznosu od 150 mil EUR, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.

- Imali smo odličan odziv investitora, što je za nas znak poverenja u finansijski sistem Srbije. Postoji vera u nacionalnu monetarnu i ekonomsku politiku. Ovo je najava uzbudljive godine kada je reč o razvoju domaćeg tržišta kapitala, koje se budi iz višedecenijskog sna - rekao je Mali, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Precizirao da je Republika Srbija emitovala obveznicu denominovanu u evrima sa kuponskom stopom od 3,50 odsto i uspešno realizovala celokupnu emisiju.

- Dvadesetogodišnjom državnom obveznicom, produžena je ročnost državnih hartija od vrednosti denominovanih u evrima, koje su se do sada emitovale sa maksimalnom ročnošću od 15 godina. Ukupan obim tražnje iznosio je 191.457.000 EUR, što dodatno potvrđuje atraktivnost državnih obveznica i poverenje investitora u našu ekonomiju - rekao je Mali.

Kako je objasnio, državne obveznice na naplatu dospevaju 31. januara 2040. godine, a isplata kupona vršiće se godišnje svakog 31. januara do datuma dospeća.

Ministar je istakao da je interesovanje bilo toliko veliko da su stizale i ponude za ispod tri odsto kamate na dvadesetogodišnje obzveznice.

- Mi ćemo u narednom periodu pripremiti i dugoročne obveznice denomirane u dinarima. Idemo na veću dinarizaciju finansijskog sistema Srbije. Cilj nam je da još više ojačamo poverenje domaćeg stanovništva u domaću valutu, da se poveća učešće dinarskih depozita stanovništva i privrede, ali i da se smanje valutni rizici i stvori zdrava ravnoteža valuta u ukupnom javnom dugu Srbije - rekao je ministar finansija.

Takođe, on je najavio da će Republika Srbija započeti zvaničnu saradnju sa Euroklir bankom, čime će stranim investitorima biti omogućeno da na brz i efikasan način ulažu u domaće hartije od vrednosti, što samim tim znači i niže troškove zaduživanja.