Javni dug Srbije posle devet godina ponovo se našao ispod 50 odsto BDP, a državni zvaničnici ističu da je to veliki uspeh i rezultat reformi sprovedenih u prethodnih nekoliko godina. Istovremeno, zemlje Evropske unije duguju oko 80 odsto svog nacionalnog društvenog proizvoda, dok je, prema podacima Eurostata, situacija u evrozoni još lošija, sa udelom duga od 86,1 procenta.

Ekonomski stručnjaci ističu da se srpski dug kreće u dobrom smeru, ali i podsećaju da još nije dostignuta granica postavljena domaćim fiskalnim pravilima - da javni dug ne bi smeo da pređe 45 odsto BDP.
Predsednica Vlade Srbije naglasila je da je javni dug Srbije spušten na 48,2 odsto BDP-a, "što je veliki uspeh i rezultat sprovedenih mera fiskalne konsolidacije, ali i uspeh cele privrede, građana i reformi".

“Svako smanjivanje duga je, naravno, pozitivna vest, a za ove rezultate svakako da su zaslužne i mere sprovedene od 2014. godine. Zato moram da primetim da se javni dug kreće u dobrom smeru”, ocenio je u razgovoru za “Blic Biznis” Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug Srbije na kraju novembra 2019. godine iznosio je 24,12 milijardi evra, što je bilo 52,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prethodno je na kraju oktobra država bila dužna 23,97 milijardi evra (52 odsto BDP), a na kraju 2018. godine javni dug je iznosio 23,01 milijardu evra, odnosno 53,7 odsto BDP-a.Najmanje učešće javnog duga u BDP-u od 28,3 odsto zabeleženo je 2008. godine, a najveće 2000. godine, kada je iznosilo čak 201,2 procenta BDP.

Naglo povećanje investicija iz Turske u Srbiju beleži se od 2015. godine - u periodu od 2015. do 2018. neto direktne investicije iznosile su 133,7 miliona evra. Turske kompanije su preuzele 19 projekata u Srbiji do sada, sa vrednošću od 395,7 miliona dolara, a 17 od tih 19 projekata je počelo nakon 2018, navode u turskoj ambasadi za Novu ekonomiju.

U samo nekoliko meseci počeli su radovi na dva autoputa u kojima će učestvovati turska država – bilo kao davalac kredita, izvođač radova ili kao deo konzorcijuma.Reč je o autoputu Beograd - Sarajevo, čiji je kamen temeljac postavljen tokom posete predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana Srbiji u oktobru prošle godine i o tzv. Moravskom koridoru, odnosno autoputu Pojate - Preljina, gde će turska kompanija Enka biti u konzorcijumu sa američkim Behtelom.

Danas je broj turskih kompanija u Srbiji veći od 800, dok ih je u 2015. bilo oko 130, a ove kompanije zapošljavaju oko 10.000 ljudi u Srbiji.

Robna razmena između Srbije i Turske 2018. premašila je iznos milijardu evra, ali uz svega 30 odsto pokrivenosti uvoza izvozom). U prvih devet meseci prošle godine ostvarena je spoljnotrgovinska razmena u vrednosti od 904 miliona evra, pa se može očekivati da rezultat iz 2018. bude premašen za desetak odsto.

Potpisivanjem ugovora o prodaji kompleksa Kuršumlijske banje između Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, Fonda PIO i kompanije A.D. Planinka, ova banja je i zvanično u vlasništvu kuršumlijskog preduzeća.

Hotel Žubor u Kuršumlijskoj banji zauzima površinu od oko 16.000 m2, sa pratećim objektima i 95.902 m2, prodat je za nešto više od 1,4 miliona evra. Kućica za termalni izvor u Kuršumlijskoj banji nije bila predmet prodaje, već je način korišćenja termalnog izvora regulisan po Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a naknada u skladu sa Zakonom za korišćenje javnih dobara.

Generani direktor Planinke Radovan Raičević, istakao je da će se u revitalizaciju banje krenuti odmah."Projekti su spremni, a uložiće se više od 12 miliona evra, dogradiće se još jedan sprat i Kuršumlijska banja biće spremna da primi prve goste za sezonu 2021. godine. Određeni broj radnika već je na edukacijama u Prolom i Lukovskoj banji kako bi bili spremni da počnu da funcionišu u hotelu Žubor čim se za to steknu uslovi", rekao je Raičević.

Prema njegovim rečima, posao u Žuboru će dobiti stotinak radnika.Komisija Direkcije za imovinu Republike Srbije donela je u avgustu odluku o prodaji Kuršumlijske banje preduzeću A.D. Planinka, koja i u obližnjoj Lukovskoj banji gradi novi, savremeni hotel sa oko 200 ležajeva. U vlasništvu Planinke je i Prolom banja, čiji su smeštajni kapaciteti tokom sezone redovno popunjeni.

Beograd -- Imovina Nove agrobanke u stečaju čija ukupna procenjena vrednost je veća od 1,1 milion evra ponuđena je na prikupljanjem javnih ponuda.
To je danas objavila Agencija za osiguranje depozita.

Nepokretnosti su ponuđene u 14 posebnih celina, a najvrednije su dve stambene zgrade u Beogradu čija je vrednost 252.000 evra i 216.000 evra.Zemljište sa objektima među kojima je i mlin u selu Kovačevac kod Mladenovca procenjeno je na 152 hiljade evra, objekat za proizvodnju stočne hrane i zemljište u Stojačku procenjeno je 92,3 hiljada evra, a poslovni prostor u Zaječaru vredan je 82.000 evra.

Prodaje se još imovina Nove agrobanke u Maloj Plani, Krivaji kod Šapca, Vrbi kod Jagodine, na Rudniku i Majdanu kod Gornjeg Milanovca, u Latvicama kod Arilja, Čačku i mestu Popovići kod Sopota.

Dostavljanje ponuda je do 24. februara a njihovo otvaranje je zakazano za 4. mart.

Kompanija NIS potpisala je Ugovor o izvođenju praktične nastave sa Tehničkom školom ZrenjaninKompanija NIS potpisala je Ugovor o izvođenju praktične nastave sa Tehničkom školom Zrenjanin i započela njenu realizaciju za učenike druge godine na smeru „Rukovalac postrojenjima za dobijanje nafte i gasa“. Izvođenje praktične nastave započelo je u novootvorenom Trening centru u Elemiru, najmodernijem u regionu, a obuka će se realizovati i u drugim objektima kompanije NIS - Trening centru u Zrenjaninu i u Bloku istraživanje i proizvodnja.Ugovorom sa NIS-om predviđeno je da se praktična nastava učenika, za koju kompanija obezbeđuje i prevoz od škole do mesta izvođenja, realizuje uz maksimalne mere bezbednosti i zaštite. U skladu sa tim, đacima okupljenim u Trening centru u Elemiru, održana je jednodnevna uvodna obuka iz bezbednosti i zdravlja na radu, koja podrazumeva i bezbedan rad sa opremom za proizvodnju i pripremu nafte i gasa. Učenici su zatim krenuli u obilazak objekata NIS-a, u pratnji mentora iz kompanije i profesora praktične nastave, i tom prilikom upoznali se i sa proizvodnim objektom za pripremu i otpremu nafte i gasa - SS-1 Elemir.


Nakon više od 20 godina, na inicijativu kompanije NIS, u okviru programa „Energija znanja“, u školskoj 2014/2015. godini u Tehničkoj školi Zrenjanin ponovo je otvoren trogodišnji obrazovni profil „Rukovalac postrojenjima za dobijanje nafte i gasa”. Naredne godine otvoren je i kabinet za nastavu iz oblasti proizvodnje nafte i gasa i tehnike bušenja, sa ciljem da se unaprede i osavremene uslovi za rad. Nakon završetka školovanja, već 26 učenika sa ovog smera dobilo je posao u NIS-u.