Oporavak globalne potražnje za naftom u 2021. godini biće sporiji nego što se ranije mislilo zbog rasta slučajeva korona virusa koji sputava napore Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK i njenih saveznika da podrže tržište, objavio je naftni kartel.

Tražnja će sledeće godine porasti za 6,25 miliona barela dnevno (bpd), na 96,26 miliona bpd, navodi se u novembarskom mesečnom izveštaju OPEK-a.Nova OPEK-va prognoza u rastu tražnje manja je 300.000 barela dnevno u odnosu na procenu pre mesec dana, prenosi Rojters.

U izveštaju OPEK-a se napominje da će potezi evropskih vlada kao što su zatvaranje restorana i podsticanje rada kod kuće pogoditi tražnju za gorivom u preostalom periodu do kraja 2020. godine, pri čemu će uticaj pandemije na tržište nafte potrajati do sredine sledeće godine.

„Oporavak potražnje za naftom biće ozbiljno otežan i pretpostavlja se da će usporavanje tražnje za gorivom u transportnom i industrijskom sektoru trajati do sredine 2021. godine“, piše u izveštaju.

Cena nafte je ojačala ove nedelje, a juče je dostigla nivo od 45 dolara po barelu, najviši u poslednjih više od dva meseca, nakon što su proizvođači lekova Fajzer i BioNTek objavili da je efikasnost njihove vakcina za Kovid-19 iznosila preko 90 odsto prema prvim rezultatima ispitivanja.

OPEK je takođe smanjio procenu ovogodišnjeg pada upotrebe nafte na 9,75 miliona barela dnevno u odnosu na raniju procenu od 9,47 miliona barela na dan.Izveštaj je pokazao da je došlo i do porasta proizvodnje, što je još jedan problem koji sputava napore grupe OPEK + da stabilizuje tržište i podrži cene.

Naime, proizvodnja "crnog zlata" u okviru naftnog kartela je porasla za 320.000 barela dnevno, na 24,39 miliona barela u oktobru, vođena oporavkom u Libiji, članici OPEK-a koja je izuzeta iz sporazuma o smanjenju pumpanja.

OPEK prognozira da će potražnja za njegovom sirovom naftom biti za 600.000 barela dnevno od očekivane naredne godine, i da će iznositi 27,4 miliona barela dnevno.

Generalni direktor kompanije Fajzer Albert Burla prodao je svoje akcije na dan kada je objavljeno da je vakcina protiv korona virusa ove farmaceutske kuće efikasna 90 odsto i inkasirao 5,6 miliona dolara, preneo je CNN.

Transakcija koju je obavio direktor Fajzera je deo regularnog plana koji je Burla napravio da periodično prodaje svoje akcije. Ovog puta je prodao 132.508 akcija po ceni od 41.94 dolara i zaradio blizu 5,6 miliona dolara, dodaje CNN.I potpredsednica Fajzera, Sali Suzman je takođe prodala akcije u ponedeljak, kao deo ranije napravljenog plana - za 43.662 akcija ona je zaradila oko 1,8 miliona dolara.

Akcije Fajzera su u ponedeljak skočile za osam procenata, dok se u utorak nisu menjale. Akcije Biontek kompanije, koja je radila vakcinu sa Fajzerom, su skočile još više, pošto su u ponedeljak zabeležile rast od 15 odsto, u utorak još osam dodatnih.

Fajzerove akcije su pale za jedan procenat u sredu.

Šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard kaže da će aktuelni program kupovine obveznica, vredan 1,35 biliona evra, i jeftini zajmovi bankama "verovatno ostati glavni alat" za podršku ekonomiji evrozone u okviru priprema ECB-a da u decembru ponudi veće podsticaje.

"Mada su sve opcije na raspolaganju, program kupovine obveznica i ponuda dugoročnih kredita bankama, u nekim slučajevima uz negativnu kamatnu stopu koja se plaća bankama da se zadužuju, pokazali su se efikasnim i mogli bi da budu modifikovani pošto se pandemija razvija", izjavila je Lagard, prenosi agencija AP.U obraćanju na onlajn konferenciji ECB-a, ona je upozorila da se ekonomija 19-članog bloka suočava sa "truckavim", "stani-kreni" oporavkom uprkos dobrim vestima o potencijalnim vakcinama.

Takođe je ocenila da bi trajne promene u ponašanju mogle da razvuku period oporavka i da će vladama i centralnim bankama biti potrebne politike za premošćavanje jaza dok vakcina ne bude u širokoj upotrebi.

Na poslednjem sastanku ECB-a 28. oktobra, Lagard je rekla da postoji „mala sumnja“ da će monetarna vlast 19 zemalja članica evrozone ići na povećanje svog programa podsticaja na sastanku 10. decembra.

Analitičari predviđaju dodatne stimuluse pošto ponovni rasta broja zaraženih korona virusom i delimično zatvaranje privreda vrše pritisak na ekonomski rast.

U međuvremenu, inflacija u evrozoni je u septembru iznosila minus 0,3 odsto i nastavlja da se kreće znatno ispod targetirane stope ECB-a od približno 2 procenta.

Evropska investiciona banka (EIB) pozdravlja spremnost lidera zemalja Zapadnog Balkana da pristupe realizaciji Ekonomsko-investicionog plana Evropske komisije. U okviru ovog plana prioritet će biti investicije u oblastima infrastrukture, kao i projekti koji omogućavaju zelenu i digitalnu tranziciju regiona ka inkluzivnim i održivim modelima ekonomije zasnovanih na znanju.

Predsednik EIB-a Verner Hojer izrazio je spremnost Banke Evropske unije da svojim investicijama direktno podrži sprovođenje ovih planova.

Naime, Grupa Evropske investicione banke, koja u svom sastavu osim EIB ima i Evropski investicioni fond (EIF), povećaće investicije u privatni sektor i omogućiti nove finansijske instrumente za njegov razvoj u okviru novog garancijskog instrumenta EU za Zapadni Balkan.

Pored EIB grupe i ostali učesnici na Samitu u Sofiji spremni su da podrže realizaciju Zelene agende i pomognu stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta na Zapadnom Balkanu, navodi se u saopštenju.

- EIB će kao klimatska banka EU, obezbediti finansijsku i tehničku podršku za investicije koje doprinose zelenoj tranziciji regiona, uključujući postepenu diversifikaciju energetskog sektora uvođenjem obnovljivih i održivih izvora energije kako bi region postepeno smanjio emisije ugljendioksida. Ova inicijativa ima za cilj da pomogne Evropi da do 2050. godine postane prvi klimatski neutralni kontinent u skladu sa planovima iz "Zelenog dogovora" Evropske komisije - saopšteno je.

EIB će takođe pojačati svoje investicije u projekte koji omogućavaju digitalnu transformaciju Zapadnog Balkana. Uvođenje "pametnih", digitalnih tehnologija doprineće održivom i inkluzivnom rastu ekonomija u regionu. Investicije u digitalizaciju ubrzaće oporavak i razvoj privatnog sektora, poboljšati efikasnost i sposobnost javne administracije da funkcioniše čak i u izazovima poput pandemije Covida-19.

Izgradnja bolje energetske, digitalne i transportne mreže koje je EIB spremna da podrži pozitivno će uticati na razvoj regionalne ekonomije kroz efikasniju trgovinsku razmenu, povećanu konkurentnost preduzeća i otvaranje novih radnih mesta.

Verner Hojer, predsednik EIB-a, ovom prilikom je izjavio da je glavni cilj Berlinskog procesa da omogući više investicija u Zapadni Balkana, a da je EIB spreman da doprinese kroz podršku Ekonomsko-investicionom planu komesara Varheljija.

- Za našu banku je veliko zadovoljstvo da kroz realizaciju ovog plana nastavi sa unapređivanjem svoje dugoročne saradnje sa Evropskom komisijom, zemljama članicama EU, srodnim međunarodnim finansijskim institucijama i partnerima sa Zapadnog Balkana. Naša banka je spremna da ih podrži tehnički i finansijski u ovom zahtevnom zadatku od ključne važnosti.

Kako ističe, inicijativa za stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta koja je najavljena je dobar primer kako region može da ubrza reforme i poboljša ekonomski ambijent. Ona je pravovremena jer nam predstoji oporavak od pandemije Covid-19.

- Veći protok robe, usluga, kapitala i visoko obrazovana radna snaga pomoći će da ovaj region postane još atraktivniji za investicije i trgovinu, dok će usklađivanje sa pravilima koje važe u EU stvoriti još veće poverenje investitora u region - kaće Hojer.

Oliver Varhelji, komesar EU za susedstvo i proširenje kaže da će Evropska komisija blisko sarađivati sa svim međunarodnim finansijskim institucijama poput EIB-a kako bi se ekonomsko-investicioni plan realizovao kroz konkretne projekte, počevši od vodećih prioriteta.

- Plan predstavlja čvrstu bazu na kojoj možemo da gradimo naše zajedničke ciljeve ka stabilnijem, prosperitetnijem Zapadnom Balkanu i ubrzamo njegov put ka evropskim integracijama. On može da promeni ekonomski ambijent regiona u narednih četiri do pet godina - navodi Varhelji.

Poslanici Narodne Skupštine usvojili su danas rebalans budžeta za 2020. godinu. Za je bilo 207 poslanika, a protiv 4.

Rebalansom su predviđeni ukupni prihodi od 1.291,4 milijardi dinara i rashodi u visini od 1.774,4 milijardi dinara, odnosno deficit od 483 milijarde dinara (8,75 odsto), kao i negativna stopa rasta od jedan odsto.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrio je na današnjoj sednici u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2020. sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana PIO Fonda, RFZO, Fonda SOVO i NSZ za 2020. godinu.

Na Predlog zakona podnet je jedan amandman koji Vlada i Odbor nisu prihvatili.Sednici je predsedavala predsednica Odbora Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora - Nikola Jolović, Vladimir Marinković, Ana Čarapić, Olivera Pešić, Sonja Vlahović, Adrijana Pupovac, Milenka Subić, Bratimir Vasiljević, Uglješša Marković, Zoran Tomić, Marina Raguš, Milorad Mijatović i Zoltan Pek.

Mali: Država obaveze ispunjava u dinar
Ministar finansija Siniša Mali je govoreći o amandmanu podnetom na rebalans, rekao da ne postoji nikakva diskriminacija prema bilo kojoj manjini i da država obaveze ispunjava u dinar.

Mali je naveo da je u martu krenula pandemija, da se tada država odgovrono ponašala, da je od svih traženo da kažu nepotrebne troškove i ulaganja da bi država videla kako da se izbori sa krizom.

Poručio je da ne postoji nikakva diskriminacija prema bilo kojoj manjini, ili građanima. "Naša zemlja se razvija, idemo napred, ulažemo u putnu, železničku infrastrukturu, bolnice", rekao je Mali.

"Nismo protiv da pomognemo, i pomoći ćemo. Očekujemo od Savet za manjine kaže koliko im je potrebno da funkcionišu. Do današanjeg dana taj odgovor dobio nisam. Kada dobijemo, dobiće novca koliko im je potrebno".

Pored najveće krize u svetu, država obaveze ispunjava u dinar i prema svima, rekao je Mali.

REFERENTNA kamatna stopa ostaje na nivou od 1,25 odsto, odlučio je danas IO Narodne banke Srbije.
Pre svega imali su u vidu ostvarene i očekivane efekte prethodno preduzetih mera monetarne i fiskalne politike radi ublažavanja negativnih posledica pandemije i podsticanja privrednog rasta.

NBS je korigovala naviše projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu, sa minus 1,5 odsto na minus 1 odsto, što će, kažu, biti jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naredne godine očekuje se stopa rasta BDP od oko 6 odsto.

Ukupna inflacija u septembru je iznosila 1,8 odsto na međugodišnjem nivou, a na sličnom nivou je i bazna inflacija 1,7 odsto.Prema projekciji Narodne banke Srbije, inflacija će se i u narednom periodu kretati u donjoj polovini ciljanog raspona, bliže donjoj granici cilja, a sa očekivanim daljim oporavkom tražnje. Tokom 2022. godine, kako kažu u NBS, počeće postepeno da se približava centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto.