Jedna prilično dobro dokumentovana pojava "duboke države" ovih dana se pojavila u izveštaju hrvatske Državne revizije, koji je poslat parlamentu ove susedne zemlje. Radi se o reviziji efikasnosti prodaje deonica Hrvatskog penzionog investicionog društva. Reč je, dakle, o državnom investicionom entitetu, čiji je vlasnik Hrvatski zavod za penziono osiguranje, a koje upravlja Kapitalnim fondom, piše hrvatski portal Novac.hr.

Kapitalni fond je zatvoreni alternativni investicioni fond s privatnom ponudom. Prostije rečeno, to je državni investicioni fond osnovan sa idejom da – upravljanjem portfeljom najvrednijih i najlikvidnijih deonica koje država poseduje – ostvari prihod za prvi stub penzionog sistema.

Koliko je ta misija ispunjena i koji je uopšte smisao postojanja Kapitalnog fonda – tema je za sebe, piše hrvatski portal, naglašavajući da je ovde zanimljivo ono što je Državna revizija utvrdila, analizirajući 28 transakcija u kojima je Fond prodavao akcije iz svog portfelja, u periodu od 2016. do 2018. godine.

Ispostavilo se da u pet slučajeva, u tim transakcijama, nisu ispunjeni deklarisani ciljevi Fonda. Ipak, fokus je na slučaju gde je Kapitalni fond prodao oko 94.000 deonica Kraša – samom Krašu. Ugovor je zaključen u februaru 2016, a deonice su prodate po ceni od oko 500 kuna po jednoj.

Kako utvrđuje Državna revizija, prosečna cena trgovanja akcijom Kraša na Zagrebačkoj berzi od početka 2014. (kad je Fond doneo odluku da ide u prodaju) do kraja februara 2016. – iznosila je 516 kuna, a u istom periodu je dostigla cenu od 530 kuna.

Već se tu otvara jasna sumnja da je državni fond u ovoj transakciji prošao loše, ipak, najsporniji detalj – prema revizorima – krije se u činjenici da su državne deonice Krašu prodate svojevrsnom neposrednom nagodbom, transakcijom izvan uređenog tržišta kapitala.

Koje je bilo opravdanje za to – nejasno je, ako se zna da je u to vreme Mesna industrija Pivac prilično aktivno kupovala akcije Kraša na tržištu, ne skrivajući ambiciju da preuzme firmu. To im je i pošlo za rukom prošle godine, nakon žestoke licitacije sa Nebojšom Šaranovićem iz Srbije, u kojoj je deonica Kraša dostigla cenu od 1.090 kuna.

Hrvatski portal dalje piše da bi bilo populistički sad, s naknadnom pameću, kritikovati državni fond što deonice u Krašu nije držao do tog skoka cene, ali je nužno zahtevati odgovore zbog čega 2016. nije učinjen napor da se kroz licitaciju dva zainteresovana kupca poveća prodajna cena.

"Nakaradni detalj" koji se u tom kontekstu može pročitati u izveštaju revizora, jeste da je baš interes Pivca, kao generatora likvidnosti deonice Kraša 2014, naveden kao argument odluke da se akcije iz Kapitalnog fonda prodaju, da bi onda dve godine kasnije ugovor bio sklopljen direktnom nagodbom sa samim Krašom, uz obrazloženje da Pivac "nije iskazao interes za kupovinu".

Kako je interes nestao, može se zaključiti iz tadašnjih medijskih izveštaja o toj transakciji, koja je opisana kao operacija kojom su radnici/deoničari Kraša – pod vođstvom moćne Marice Vidaković – blokirali preuzimanje od strane Pivca.