Srbija danas raspolaže sa 13,1 milijardom evra deviznih rezervi, od čega ima u zlatu 35,4 tone, izjavila je danas Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković na Beogradskom ekonomskom forumu. Ona je istakla da to zlato predstavlja 14 odsto ukupnih deviznih rezervi, koje su dvostruko uvećane u odnosu na 2018. godinu.

"Posle kupovine u 2019. godine, mi smo i u ovoj kriznoj godini u dogovoru sa predsednikom i vladom nastavili da se odgovorno ponašamo i uvećavamo devizne rezerve, najstabilnijim delom, to jest zlatom", navela je Tabaković.Guvernerka je rekla i da je Srbija do 10. novembra ove godine imala priliv neto direktnih stranih investicija u iznosu od 1,997 milijardi evra i dodala da je to još jedna važna vest za našu zemlju.

"Sa prvom dekadom novembra od početka godine u Srbiju je došlo 2,85 milijarde evra bruto direktnih stranih investicija, od čega je neto, prema preliminarnim podacima 1,997 milijardi evra", rekla je Tabaković na otvaranju drugog dana Beogradskog ekonomskog foruma.

Rekla je da se nada da će Srbija bez reinvestirane dobiti uspeti do kraja godine da ostvari projekciju od 2,3 milijarde evra neto direktnih stranih investicija.

Nemački berzanski indeks najlikvidnijih akcija DAX biće proširen sa sadašnjih 30 na 40 kompanija, uz strože kriterijume članstva, saopštio je danas berzanski operater, Dojče berza.Ova reorganizacija dolazi nakon računovodstvenog skandala nekadašnje nemačke startap zvezde, finansijske kompanije Vajerkard, i predstavlja najveći rišafl u istoriji indeksa Dojče berze, prenosi Rojters.Otkako je uspostavljen 1988. godine, kao nemački pandan industrijskom indeksu Dau Džons Njujorške berze i indeksu FTSE Londonske berze, DAX je imao 30 članova koji su predstavljali korporativnu elitu jedne od vodećih svetskih ekonomija.

Od tada je većina članova, osnivača indeksa, ispala iz DAX korpe.

Poslednja koja je isključena iz ovog indeksa je platna kompanija Vajrekard, čiji je skandal izazvao potres na nemačkom tržištu kapitala, nakon čega je podnela zahtev za likvidacijom zbog insolventnosti, samo dve godine nakon što je uvrštena DAX korpu.Poslujući na način koji je revizorska kuća Ernst&Jang opisala kao sofisticiranu globalnu prevaru, Vajerkard je ostao dužan milijarde dolara poveriocima.

Proširenjem DAX korpe, koje se očekuje tokom trećeg kvartala 2021. godine, glavni indeks nemačke berze će biti diversifikovan. Inicijativu za reorganizaciju indeksa pokrenuo je izvršni direktor Dojče berze Teodor Vajmer, čiji je predlog naišao na protivljenje nekih investitora, dodaje britanska agencija.

Srbija je do 10. novembra ove godine imala priliv neto direktnih stranih investicija u iznosu od 1,997 mlrd EUR, izjavila je danas guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Istakla je da je to još jedna važna vest za našu zemlju.

- Sa prvom dekadom novembra od početka godine u Srbiju je došlo 2,85 mlrd EUR bruto direknti stranih investicija, od čega je neto, prema preliminarnim podacima 1,997 mlrd EUR - rekla je Tabaković na otvaranju drugog dana Beogradskog ekonomskog foruma.

Rekla je da se nada da će Srbija bez reinvestirane dobiti uspeti do kraja godine da ostvari projekciju od 2,3 mlrd EUR neto direktnih stranih investicija.

Vlada Srbije povukla je Predlog zakona o davanju garancija za kredit Srbijagasa u ukupnom iznosu od 70 mil EUR, koji je trebalo da bude na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Srbije.

Kako je predloženo, državne garancije bi bile date za pozajmicu Srbijagasa od tri banke za izgradnju gasovoda, od granice sa Bugarskom do Mađarske i granica sa drugim susednim zemljama.

Kredit bi bio uzet od Vojvođanske banke, OTP banke i Poštanska štedionica, u dinarskoj protivvrednosti sa deviznom klauzulom, na šest godina, uključujući period počeka od dve godine, a kamatna stopa iznosi od 1,70 do 1,75% godišnje plus tromesečni EURIBOR.

Taj novac bi bio upotrebljen kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream AG, registrovanog u Švajcarskoj.

Evropska investiciona banka (EIB) uložila je 65 mil EUR u modernizaciju osnovnih i srednjih škola u Srbiji za uvođenje digitalne opreme i brze internet veze, kao i izgradnju kapaciteta za obuku 50 000 nastavnika.

Kako je navedeno u saopštenju EIB, u skladu sa nacionalnom obrazovnom strategijom Srbije, ova investicija banke Evropske unije poboljšaće digitalne kapacitete škola i doprineti rastu ekonomije, produktivnosti, inovativnosti i zapošljavanju mladih. Učionice širom Srbije dobiće modernu kompjutersku opremu i bežični internet, a 50.000 nastavnika proći će obuku za sticanje digitalnih veština. Očekuje se da će projekat otvoriti do 700 novih radnih mesta.

Ova investicija je deo EIB-ove Inicijative za jačanje ekonomske otpornosti kojom će se obezbediti ravnopravan pristup digitalnom obrazovanju za sve učenike u Srbiji. Time će mladi i iz urbanih i ruralnih sredina dobiti jednake mogućnosti za sticanje digitalnih veština koje će im u perspektivi povećati konkurentnost na tržištu rada, navedeno je.

Potpredsednica Ljiljana Pavlova, odgovorna za aktivnosti EIB-a u Srbiji, izjavila je:

- Moderno, efikasno obrazovanje i digitalna pismenost otvaraju nove mogućnosti za mlade i povećavaju njihove šanse za zapošljavanje. Snažna digitalna ekonomija od ključne je važnosti za inovacije, napredak, radna mesta i konkurentnost. U današnje vreme ovo je jedan od glavnih preduslova za rast i prosperitet u zemljama širom sveta. Takođe, digitalizovane škole daleko su efikasnije tokom kriznih situacija poput pandemije covida-19. Kao banka EU, želimo da doprinesemo većoj otpornosti Srbije kako bi uspešno funkcionisala i u najtežim vremenima. EIB će sa zadovoljstvom nastaviti da podržava Srbiju i njenu tranziciju ka digitalnoj, održivoj i inovativnoj ekonomiji.

- Projekat digitalizacije obrazovnog sistema je prioritet Vlade Srbije. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (MTTT) i Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja počeli su implementaciju projekta "Povezane škole" 2019. godine. Investicija EIB-a imaće pozitivan učinak na sve škole u Srbiji. MTTT je napravilo značajan pomak ka izgradnji standardizovane, održive bežične internet veze u svim školama i ka kompletnom unapređenju komunikacione infrastrukture nacionalne akademske mreže. U isto vreme, nabavkom digitalne opreme, Ministarstvo obrazovanja je obezbedilo osnovnu infrastrukturu za razvoj digitalizovanih nastavnih procesa. Nabavka moderne IT opreme i interneta velike brzine, kao i poboljšanje digitalnih veština nastavnika, doprineće digitalnom obrazovanju koje je važan stub savremenog, održivog i snažnog društva, pogotovo u krizama poput pandemije covida-19. Ovaj projekat će doprineti premošćavanju digitalnog jaza, povećanju digitalne pismenosti i konkurentnosti u digitalnog dobu, i unaprediti potencijal IT industrije. Svi mladi ljudi treba da dobiju jednake šanse i znanja koja će im omogućiti iste izbore koje imaju njihovi vršnjaci u digitalno razvijenim ekonomijama - objasnila je ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.

COVID-19 je nametnuo celom svetu potrebu da se digitalizuje. Usvajanje digitalnih veština je postalo više nego ikada ključno za učenje, rad i aktivno učešće u društvu, kao i za sticanje drugih osnovnih znanja kao što su komunikacija, nauka, tehnologija, tehnika, matematika i jezici, izjavio je Sem Fabrici, ambasador i šef delegacije EU u Srbiji i dodao:

- Ovo značajno ulaganje EIB-a u digitalnu nastavnu infrastrukturu i kompetencije nastavnika širom Srbije dolazi u prelomnom trenutku za modernizaciju srpskog obrazovnog sistema. Ono je sastavni deo ukupnih napora Evropske unije u razvoj obrazovnog sistema u Srbiji. Uz pomoć više od 100 mil EUR koliko je uloženo do sada, evropski zlatni standardi i najbolje prakse ugrađeni su u obrazovni sistem Srbije. Zahvaljujući tome, generacije učenika imaće bolje obrazovanje i šansu da u budućnosti daju aktivan doprinos društvu.

EIB će obezbediti i značajnu tehničku pomoć za pripremu i implementaciju projekta. Do danas je EIB uložila 50 mil EUR u modernizaciju srpskih škola i time poboljšala uslove za oko 28.000 učenika u preko 200 obrazovnih ustanova. Ulaganjem 200 mil EUR u obnovu sektora za istraživanje i razvoj u Srbiji, stvorena je dugoročna platforma za razvoj nauke u svim glavnim oblastima, zaključeno je.

The new price of Serbia’s financing is 1.066%. The Republic of Serbia today issued a ten-year eurobond in the international financial market, in the amount of USD 1.2 billion, at the coupon rate of 2.125% and the yield rate of 2.35%, the National Bank of Serbia (NBS) announced.

These are the lowest interest rates so far, i.e. the best conditions Serbia has achieved in terms of financing in dollars. At the same time, aiming to shield public debt from FX risk, that is, from volatility in the exchange rate of the euro against the dollar, Serbia carried out its first ever hedging via swap operations, whereby it swapped liabilities under this eurobond from the dollar into the euro and thus achieved a de facto 1.066% coupon rate for financing in euros.

This is the lowest financing rate Serbia has ever had and, though it is achieved in a time of global crisis, it is lower even when compared to Serbia’s coupon rate last year (1.50%).

– Today’s transaction is yet another confirmation that international investors recognize our country as a safe investment destination. Every appearance in the international market is a test of investor confidence in the sustainability of macroeconomic stability, which is particularly important today, given that such confidence is gained in a time when the global economy is faced with the greatest challenge since the Great Depression – Governor Jorgovanka Tabakovic said.

Budžetom za 2021. godinu planirane su kapitalne investicije vredne 274 milijardi dinara, kao i povećanje plata u javnom sektoru, penzija i minimalne zarade. Subvencije će biti "teške" 120 milijardi dinara, a državna kasa bi u zbiru trebalo da zabeleži deficit od 3 odsto BDP-a.

Vlada Srbije usvojila je na sednici 21. novembra Predlog zakona o budžetu Srbije za 2021. godinu, koji predviđa ukupne prihode i primanja budžeta u iznosu od 1.336,3 milijarde dinara, što je za 45 milijardi dinara više u odnosu na procenjeni iznos prihoda za 2020. godinu.Istovremeno su budžetom za 2021. predviđeni ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.514,8 milijardi dinara. Tako projektovani deficit u 2021. godini iznosi tri odsto BDP-a, dok se javni dug na nivou opšte države smanjuje i do kraja godine zadržava na nivou od 58,7 odsto.

Da podsetimo, prošlogodišnjim budžetom bili su predviđeni ukupni prihodi od 1.314,5 milijardi dinara i rashodi u visini 1.334,7 milijardi dinara, što je trebalo da bude deficit od 0,3 odsto BDP-a. Tada je vlada za 2020. projektovala realni rast privrede od četiri odsto, ali je pandemija korona virusa pokvarila mnoge planove.

Ipak, prema projekcijama MMF-a i Evropske komisije, srpska privreda će biti među najboljima u Evropi tokom ove neizvesne godine, sa najmanjim očekivanim padom BDP-a. Očekuje se i znatan rast već u 2021. godini, kada MMF očekuje skok od 5 odsto, dok iz Svetske banke najavljuju i mogućih 7 procenata.Nastavak kapitalnih investicija
Kapitalni izdaci u budžetu za 2021. godinu iznose 273,9 milijardi dinara, što predstavlja 18,08 odsto ukupnih rashoda. Ministar finansija Siniša Mali najavio je nastavak kapitalnih projekata i gradnje auto-puteva, kliničkih centara, bolnica, škola, i naglasio da će i pored krize kapitalni budžet porasti 35 odsto.Budžetom za 2020. godinu bilo je predviđeno oko 260 milijardi dinara za kapitalne investicije, što je trebalo da podstakne i dalji rast BDP-a.

Tada su opredeljena sredstva za Moravski koridor, za izgradnju autoputa Beograd - Sarajevo, saobraćajnice Ruma - Šabac - Loznica, zatim za deonicu Obrenovac - Ljig, Surčin - Obrenovac, i Novi Beograd - Surčin, za beogradsku obilaznicu, brzu saobraćajnicu Novi Sad - Ruma, i za deonicu Preljina - Požega.

Veće i plate i penzije
Budžetom je od 1. januara 2021. predviđeno povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,9 odsto, kao i rast minimalne zarade za 6,6 odsto. Inače, od 2010. godine država je povećavala minimalac osam puta, a od 1. januara ove godine bio je povećan za 11,1 odsto (sa 27.000 na 30.000 dinara), dok je u 2019. povećan za 10 odsto.Planirano je i povećanje zarada zaposlenih u zdravstvu od 5 odsto, dok će ostali zaposleni u javnom sektoru dobiti plate uvećane za 3,5 odsto, a zatim će od 1. aprila 2021. godine i za njih ukupno povećanje biti 5 odsto.

Za subvencije 8 odsto budžeta
Za subvencije u 2021. godini planirano je ukupno 119,99 milijardi dinara, što je 7,92 odsto ukupnih rashoda i izdataka godišnjeg budžeta.

Najveći iznos subvencija namenjen je poljoprivredi, i to 41,86 milijardi dinara, a zatim i za privredu, puteve, železnicu. Subvencije su najavljene i u oblasti turizma, vazdušnog saobraćaja, rudarstva i energetike.

Srbiju u reformi bankarskog sektora čekaju uzbudljiva vremena, ocenio je regionalni menadžer za Zapadni Balkan i Centralnu Evropu Međunarodne finansijske korporacije (IFC) Ari Naim i istakao tri glavne strateške prilike za izlazak Srbije iz krize.

On je u obraćanju tokom Beogradskog ekonomskog foruma, koji se održava onlajn, rekao da je dobro što je i premijerka Ana Brnabić, u uvodu u konferenciju, potvrdila posvećenost države reformama.

Naim je na sesiji o neophodnim reformama u bankarskom sektoru istakao tri glavne strateške prilike kada je reč o izlasku Srbije iz krize.

Prva je razvoj malih i srednjih preduzeća, gde je prema njegovim rečima urađeno dosta, ali je pristup kreditima za ova preduzeća još mali i iznosi 43% bruto društvenog proizvoda.

- Ne možemo biti zadovoljni količinom zajmova koji ulaze u privredu. Ovo je prilika za banke da više finansiraju mala i srednja preduzeća - istakao je on.

Druga mogućnost jeste to da će Srbija morati da privuče sveže privatne investicije, kako bi se pokrenuo oporavak, pošto će zemlja, uostalom kao i druge, iz krize izaći sa smanjenim javnim finansiranjem.

Održivi oporavak i zelenu ekonomiju naveo je kao treću mogućnost i ukazao da nas je ova kriza naučila da ne postoji drugi način da se razvijamo osim da razvijamo održiviju, ekološkiju privredu.

Dodao je da će i u bankarskom sektoru biti potrebno pratiti trendove, a ne fokusirati se na ono gde se sada nalazimo, jer će za manje od pet godina banke koje nisu uspele da postignu zelenu tranziciju u svom portfoliju imati visok stepen rizika. Rizik će biti veliki ne samo zato što preduzeća neće biti održiva već i zbog javnih politika.

Naim je istakao da su mogućnosti koje zelena ekonomija nudi velike i da se tu interesi bankarskog sektora poklapaju sa interesom vlade.

Zaključio je da su preduzećima potrebne ne samo banke neko i kratkoročno i dugoročno investiranje, oprema i slično i da ima mnogo prostora da se stvari rade još bolje, naročito kod lizinga koji u Srbiji ne napreduje dovoljno.

Osvrćući se na digitalno finansiranje i uvođenje elektronskog potpisa rekao je da je Svetska banka pre krize uradila izveštaj koji se odnosi na Srbiju, gde je sve ovo detaljno obrazloženo.

- S jedne strane treba raditi na konkurentnosti, a s druge je neophodno puno trajnih strukturnih reformi - zaključio je on.

Naveo je da je IFC kao deo Svetske banke, najveća razvojna finansijska institucija, koja se fokusira samo na privatni sektor.

IFC je prošle godine uložio 21 mlrd USD u svetu, a 52% od toga u finansijske institucije, jer ova korporacija finansijski sektor vidi kao kanal ka postizanju ciljeva razvoja u zemljama gde se nalazi.

Najveći deo budžeta Ministarstva privrede i naredne godine biće usmeren na programe podrške privredi za nove investicije koje će nastaviti pozitivno da utiču na rast BDP-a, rekla je danas ministarka privrede Anđelka Atanasković.

Ministarka je na Beogradskom ekonomskom forumu rekla da se podrška nastavlja u tri smera- ka velikim investicijama, razvoju preduzetništva i unapređenju poslovne infrastrukture.

U budžetu je za podsticaj privredi izdvojeno 17,6 milijardi dinara, od čega za podsticaje za direktne investicije nešto više od 15 milijardi dinara, naglasila je.

Za podršku razvoju preduzetništva izdvojeno je 2,1 milijarda dinara, od čega dve milijarde za nekoliko programa podrške sektoru malih i srednjih preduzeća i preduzetništva i to za nabavku opreme, za početnike u poslovanju, a jedan od programa biće posvećen i afirmaciji ženskog preduzetništva.

Kada je reč o infrastrukturnim projektima i merama regionalnog razvoja u budžetu je planirano oko 1,6 milijardi dinara, dodala je Atanasković.

Ministarka je rekla da je od izuzetnog značaja kada su u pitanju investicije to što nijedan projekat nije zaustavljen i da se nijedan investitor nije povukao. Dodala je da imamo najave dolaska nekih novih investitora, što je, navela je- ohrabrujući signal.

- Cilj će svakako biti dovođenje visokotehnoloških kompanija, što će podići tehnološki nivo naše privrede, omogućiti otvaranje novih radnih mesta i za visoko obrazovni kadar, a samim tim veće plate i bolji standard građana - rekla je Atanasković.

Ona je ukazala i da svakako moramo iskoristiti šansu i privući velike kompanije za koje se očekuje da će preseliti svoju proizvodnju sa udaljenih tržišta bliže matičnim zemljama.

- Srbija će nastojati da zadrži prvu poziciju po vrednosti investicija u ovom delu Evrope. U tom smislu nam je bitan Mini šengen, ekonomski projekat čiji je cilj uspostavljanje jednstvenog tržišta na Zapadnom Balkanu, ukidanje prepreka u razmeni dobara i usluga, kao i slobodno kretanje ljudi i kapitala - naglasila je ministarka.

Stvaranje tržišta od skoro 20 miliona stanovnika, sa ujednačenim uslovima poslovanja, uklonjenim birokratskim preprekama i sa olakšanom fluktuacijom radne snage, bilo bi posebno atraktivno i za buduće investitore, dodala je ona.

Ministarka je rekla da bez obzira na krizu izazvanu pandemijom Kovida 19 koja je pogodila čitav svet, brojke ukazuju na to da smo uspeli da sačuvamo privredu.

- Svi ekonomski pokazatelji govore da Srbija ima najbolji rezultat po pitanju privrednog rasta u Evropi. Naša država se odgovorno ponela i mislimo da smo u dobroj meri očuvali vitalnost privrede - naglasila je.

Atanasković kaže i da je Srbija jedna od retkih zemalja koja uspela da sačuva radna mesta i pomogne privrednim subjektima da ostanu likvidna kako bi se nakon okončanja pandemije mogla vratiti na nivo na kojem su bili.

Više od 160 milijardi dinara sredstava su prošla kroz razdeo Ministarstva privrede i predstavljala su dragocenu podršku privredi za mere održavanja oko 250.000 privrednih subjekata što se tiče likvidnosti.

Atanasković je rekla da se pored borbe za svaki ljudski život i za suzbijanje zaraze, mora voditi računa o ekonomiji.

- Zato će naš fokus i cilj na kome ćemo predano raditi, biti brži oporavak u narednom periodu, kako bismo zadržali dobre ekonomske rezultate - dodala je ona.

Pojačavanje aktivnosti na privatizaciji preduzeća

Ministarstvo privrede će, najavila je, u narednom periodu pojačati aktivnosti na privatizaciji preduzeća.

- U narednom periodu ćemo raspisati javne pozive za 20-tak preduzeća, od oko 70 koja se trenutno nalaze u privatizacionom portfoliju Ministarstva, a za koje je to moguće - navela je Atanasković i dodala da ima razloga za zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima.

U prethodnih pet godina uspešno su rešeni najveći izazovi, kao što su veliki giganti - Železara, Galenika, RTB Bor i PKB korporacija, dodala je.

- Verujemo da ćemo za ostale velike kompanije naći rešenje. Očekujemo iskorake kada je u pitanju privatizacija Petrohemije - istakla je ministarka privrede.

Takođe je dodala da će Ministarstvo privrede nastaviti sa unapređenjem poslovnog ambijenta za sve učesnike na tržištu.

The state aid of EUR 41 million for the realization of the investment project of Toyo Tire Serbia is in line with the rules, as decided by the Commission for Control of State Aid (KKDP).

According to the document published on the KKDP website, the funds and the incentives in Indjija will be allocated through the Ministry of Economy, and the Government of Serbia has given its approval.

The allocation of incentives of EUR 41 million aims to support the realization of the investment in the construction and equipping of the tire factory in the territory of the Municipality of Indjija, where at least 523 new workers will get permanent employment by the end of 2023.

Toyo Tire Serbia previously got a subsidy of EUR 3 million for the investment in Indjija through the allocation of 637,455 m2 of state land without compensation.

The total investment of Toyo Tire Serbia amounts to EUR 382.7 million, and at least a fourth of the investment must be financed from the funds which do not entail any kind of state aid.

The obligation is for the new jobs related to the investment and the investment to be kept within the territory of Indjija for at least five years from the completion of the investment project. The investor obliges not to reduce the number of permanent employees below 526 in the period of five years within the completion of the investment.

Toyo Tire Corporation has been developing since 1945. It produces tires in seven factories and automotive components in four factories, whereas the corporation has 12.8 thousand employees.

The production of Toyo, Nitio and Silverston tires makes up 85% of the total sales of Toyo, and the greenfield investment in Serbia will be a center for the production of five million tires a year for the European market and the market of Russia.

Državna pomoć za realizaciju investicionog projekta Toyo Tire Serbia od 41 mil EUR usklađena je sa pravilima, konstatovala je Komisija za kontrolu državne pomoći (KKDP).

Kako se navodi u dokumentu objavljenom na internet stranici KKDP, sredstva i podsticaji za ovu investiciju u Inđiji će biti dodeljena preko Ministarstva privrede, a Vlada Srbije za to je dala saglasnost.

Dodela sredstava podsticaja od 41 mil EUR radi podrške za realizaciju investicije izgradnje i opremanja fabrike za proizvodnju guma na teritoriji opštine Inđija, gde će do kraja 2023. godine biti zaposlena najmanje 523 nova radnika na neodređeno vreme.

Za investiciju u Inđiji Toyo Tire Serbia prethodno je dobila i subvenciju od 3 mil EUR kroz dodeljivanje 637.455 m2 državnog zemljišta bez naknade.

Ukupna investiicija je Toyo Tire Serbia je 382,7 mil EUR, a najmanje četvrtina ulaganja mora biti finansirano iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.

Obaveza je da se novootvorena radna mesta povezana sa investicijom kao i investicija zadrže na teritoriji Inđije najmanje pet godina od dana završetka investicionog projekta Investitor se obavezuje da ne smanjuje broj zaposlenih na neodređeno vreme ispod 526 u periodu pet godina od dana završetka investicije.

Toyo Tire Corporation se razvija od 1945. godine, a bavi se proizvodnjom guma uz sedam fabrika i u četiri fabrike automobilskih delova, dok u korporaciji radi 12,8 hiljada radnika.

Proizvodnja guma Toyo, Nitio i Silverston čini 85% ukupne prodaje kompanije Toyo, a grinfild investicija u Srbiji biće centar za proizvodnju pet miliona guma godišnje za evropsko i za tržište Rusije.