Cena bitkoina opet je na rekordnom nivou, i na korak je od 20.000 dolara.

Bitkoin je dostigao najviši nivo od skoro 20.000 dolara, tri godine nakon što je kriptovaluta poslednji put narasla na taj nivo.

Jedan bitkoin popeo se u jednom trenutku u ponedeljak na 19.850,11 dolara (14.880 funti), dok je u trenutku pisanja ovog teksta njegova vrednost 19.653 dolara, prenosi Telegraf Biznis.
Potražnja za bitkoinom porasla je tokom novembra, a njegovi zagovornici navode povećano interesovanje institucionalnih investitora za digitalnu imovinu, koju je još uvek anonimni programer, izmislio krajem 2008. godine.

Poslednji put kada se bitkoin približio 20.000 dolara, u decembru 2017. godine srušio se spektakularno, izgubivši četvrtinu vrednosti tokom jednog dana. Međutim, to je i dalje predstavljalo dramatičan rast vrednosti u odnosu na cene u 2016. godini, ili 2008. godine kada je vredeo tek nekoliko centi.
Tokom 2020. godine vrednost kripto valute porasla je za oko 170 odsto. U ponedeljak je porasla za samo šest odsto, ali cena mu je porasla za 2.000 dolara od petka, pokazujući njegovu krajnju nestabilnost.

Vrednost bitkoina pogurala je i druge valute.

Dividende od po nekoliko desetina ili nešto više od stotinak dinara na ime besplatnih akcija, ponovo su u fokus stavile temu o najvećoj uplati do sada koja je iznosila 1.300 dinara. Toliko je, naime, dobio svaki građanin, njih ukupno dva miliona, koji nisu prodali besplatne akcije Aerodroma " NIkola Tesla".

Od tada je prošlo punih godinu i po dana. Pravo na isplatu su imali građani koji su akcije Aerodorma posedovali poslednji dan u 2018. godini, a po osnovu ugovora o koncesiji za aerodrom sa francuskom kompanijom "Vansi erports".

I u tu leži odgovor na pitanje koje građani ponovo postavljaju ovih dana, a koje glasi kako to da sada dobijamo po stotinak dinara, a bilo je i deset puta više.
Cela priča leži u tome da kompanije koje su podelile besplatne akcije svake godine akcionarima isplaćuju dividendu. Kolika će dividenda biti, zavisi od toga kako je kompanija poslovala, odnosno od njene dobili, kao i udela profita koji isplaćuje akcionarima.

Tako je, recimo, prethodnih dana Telekom isplatio dividendu od po 68 dinara, a NIS od ukupno 115 dinara za po pet akcija, koliko ih je država dala građanima 2010. godine.

Do sada od dividende 4.600 dinara
Do sada su po osnovu dividende, tri kompanije Aerodrom, NIS i Telekom, građani dobili po 4.600 dinara. Prethodnih godina pojedine kompanije su građanima isplaćivali i po nekoliko stotina.

S druge strane, najveća uplata do sada po 1.300 dinara, bila je kako smo naveli po osnovu ugovora naše kompanije sa Francuzima o koncesiji, i nije bila direktan proizvod dividende.
Novac od dividende možete da podignete odmah - pritom ništa nećete izgubiti, jer njegovim podizanjem ne gubite ni pravo na akcije, ali ni pravo na dividendu koje će kompanije isplaćivati u narednim godinama.

S druge strane, ako niste prodali besplatne akcije, kao ni podizali novac od dividendi, na računu, ukoliko prodate akcije, možete da imate nešto više od 10.000 dinara.

Trenutna cena akcija NIS-a na Beogradskoj berzi je 575 dinara, a pet koliko je svaki građanin dobio pre punih deset godina, vredi ukupno 2.870 dinara. Akcija Aerodroma vredi 942 dinara, a građanima je na račun uplaćeno i po 1.700 dinara na osnovu akcija Akcionarskog fonda.

Due to the great uncertainties when it comes to the next year, the proposed budget of Serbia for 2021 should have been planned in a much more restrictive manner, with a deficit of 2% of the GDP, because it can easily happen that the planned GDP growth of 6% is not achieved, the Fiscal Council warned.

In the proposed budget for 2021, the Government of Serbia projects a deficit on the level of the republic of RSD 178.5 billion, which is 3% of the GDP, and a slightly higher deficit on the level of general state of around RSD 180.3 billion, but, according to the Fiscal Council, in case of a lower economic growth, the deficit could be at around 4% of the GDP, and the share of the public debt in the GDP, instead of being scaled back, would continue to grow to over 60% of the GDP.

– If unfavorable epidemiological circumstances continue in 2021, perhaps a new (certainly smaller) economy aid package will be required, which would burden the public finances. Due to so many uncertainties, we assess that the budget for 2021 should have been planned more carefully, with a deficit of up to 2% of the GDP, as we recommended to the government in November 2020 – the Fiscal Council said in its assessment of the Draft Law on the Budget.

Predloženi budžet Srbije za 2021. zbog velikih neizvesnosti koje donosi naredna godina trebalo je da bude planiran restriktivnije, sa deficitom od 2% bruto domaćeg prizvoda (BDP), jer lako može da ne bude ostvaren planirani rast BDP-a od 6%, upozorio je danas Fiskalni savet.

Vlada Srbije je predlogom budžeta za 2021. predvidela deficit na republičkom nivou 178,5 milijardi dinara, što je tri odsto BDP-a, i neznatno veći deficit na nivou opšte države od oko 180,3 milijarde, ali bi, po oceni Saveta, u slučaju nižeg privrednog deficit mogao biti oko četiri odsto BDP-a a učešće javnog duga u BDP-u umesto da se zakoči nastavilo bi da raste na više od 60% BDP-a.

- Ukoliko se u 2021. nastave i nepovoljne epidemiološke okolnosti, možda će biti neophodan i novi (svakako manji) paket pomoći privredi koji bi dodatno opteretio javne finansije. Zbog toliko mnogo neizvesnosti ocenjujemo da je budžet za 2021. trebalo opreznije da se planira, s deficitom do dva odsto BDP-a kako smo preporučivali Vladi u novembru 2020. godine - naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga zakona o budžetu.

To se, po proceni tog nezavisnog tela, moglo postići pre svega zamrzavanjem zarada u javnom sektoru (ili njihovom minimalnom indeksacijom), kao i odlaganjem ili odustajanjem od projekata koji u 2021. nisu hitni (veoma veliki troškovi opremanja bezbednosnog sektora, izgradnja aerodroma u Trebinju, subvencije za elektronske fiskalne kase, subvencije taksi prevoznicima, povećana izdvajanja za privlačenje investitora i drugo). Preporučeno je Vladi da projekte iz 2021. koji nisu prioritetni počne da realizuje tek kada se uveri ili ako se uveri u snažan privredni oporavak.

Savet je predložio da projekti koji su važni za zdravlje i kvalitet života stanovnika, kao i za privredni oporavak (opremanje zdravstvenog sistema, investicije u osnovnu infrastrukturu i drugo) budu u realizovani što efikasnije.

Takođe je predlog Saveta da Vlada sačeka nekoliko meseci pre nego što počne da troši budžetirana sredstva za projekte koji utiču na povećanje deficita, a nisu značajni za privredni rast i zdravlje stanovnika i mogu se lako odložiti.

- Potrebno je da plate u javnom sektoru duži niz godina rastu sporije od privrednog rasta (i od plata u privatnom sektoru), a da se najvažnija javna i državna preduzeća napokon temeljno restrukturiraju. Iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da će to biti veliki izazov - istakao je Savet.

Planirani rast penzija od 5,9% u idućoj godini Savet "uslovno" podržava iako nije, kako je ocenjeno, opravdan trenutnim ekonomskim kretanjima, pa je preporuka da se Vlada pridržava "švajcarske" formule u utvrđivanju rasta penzija i posle završetka krize.

Ocenjeno je da će izdvajanja za plate u javnom sektoru u 2021. biti neodrživo visoka, oko 0,6% BDP-a iznad njihovog ravnotežnog nivoa.

- Postoje dve ključne razlike zbog kojih je problem prevelikih izdvajanja za plate u javnom sektoru daleko opasniji od izdvajanja za penzije. Prva - rast plata znatno više je odstupio od privrednog rasta nego rast penzija, a druga - veliki problem s platama u javnom sektoru je to što one (za razliku od penzija) nisu sistemski uređene i njihov rast nije povezan sa objektivnim ekonomskim parametrima (uvođenje sveobuhvatnog sistema platnih razreda ponovo je odloženo za 2022. iako je prvobitno bilo najavljeno još za 2015. godinu) - naveo je Fiskalni savet.

Savet smatra da su u predloženom budžetu za iduću godinu rashodi za subvencije (uključujući i neto budžetske pozajmice) neuobičajeno veliki – oko 0,8% BDP-a iznad njihovog dugoročno održivog nivoa, a da nije objašnjena konkretna namena velikog dela tih sredstava.

- Po svemu sudeći državna pomoć Er Srbiji jedan je od važnih razloga za vanredno povećanje subvencija u 2021. godini. Detaljnija analiza pokazuje da je zdravstvena kriza bila samo okidač za isplatu te pomoći, a da je glavni deo onoga što se sada pokriva iz budžeta zapravo nastao usled višegodišnjeg neuspešnog poslovanja ovog preduzeća -naveo je Savet.

Svake godine, kako je upozorio Fiskalni savet, pojavljuju se neka javna i državna preduzeća kojima je potrebna pomoć iz budžeta zbog nagomilanih dugova i obaveza usled neuspešnog poslovanja.

Upozoreno je i da su ponovo zapostavljena ulaganja u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.

Dobri elementi predloženog budžeta su, smatra Savet, što je planiran rast izdvajanja za javne investicije i one će iznositi 274 milijarde dinara, a na nivou konsolidovane države oko 330 milijardi dinara (oko 5,5% BDP-a).

Elektroprivreda Srbije (EPS) i Naftna industrija Srbije (NIS) su sa ostvarenim godišnjim prihodima među najboljim kompanija na teritoriji bivše Jugoslavije, pokazali su podaci koje je obradila regionalna analitička kuća SeeNews, prenosi portal Investitor.
PODGORICA - Elektroprivreda Srbije (EPS) i Naftna industrija Srbije (NIS) su sa ostvarenim godišnjim prihodima među najboljim kompanija na teritoriji bivše Jugoslavije, pokazali su podaci koje je obradila regionalna analitička kuća SeeNews, prenosi portal Investitor.

EPS je na trećem mestu sa prihodom od oko tri milijarde evra godišnje, a na četvrtom NIS sa prihodima oko 2,1 milijarde evra, pokazuju poslovni podaci ovih preduzeća.

Naftna industrija Srbije bila je najuspešnija kompanija u Srbiji u prošloj godini, prema godišnjoj rang listi objavljenoj u ediciji Biznis top 2019/20 u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije.
BEOGRAD - Naftna industrija Srbije bila je najuspešnija kompanija u Srbiji u prošloj godini, prema godišnjoj rang listi objavljenoj u ediciji Biznis top 2019/20 u izdanju ekonomskog mesečnika Biznis i finansije.

Kompanija Ziđin Bor Koper, koja je bila najprofitabilnija u 2018. godini, prošle godine je zabeležila najveći pad dobiti i zauzela prvo mesto prema ukupnom gubitku.

Pokretna i nepokretna imovina stečajnog dužnika MIN Holding CO. MIN-Institut a.d. za naučnoistraživačku i razvojnu delatnost iz Niša prodata je za nešto više od 7 miliona dinara Nebojši Kociću iz tog grada, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Po početnoj ceni prodata je pokretna imovina, koju čine: oprema, laboratorijski instrumenti, kancelarijski inventar, kao i nepokretna imovina, zgrada instituta površine u osnovi 190 m2, kao i kancelarija i magacin površine 97 m2.

Malodušna investiciona aktivnost i mešovito kretanje indeksa obeležili su trgovački dan na Beogradskoj berzi.
BEOGRAD - Malodušna investiciona aktivnost i mešovito kretanje indeksa obeležili su trgovački dan na Beogradskoj berzi.

Ukupan promet na trgovanju iznosio je 8,1 milion dinara (69 hiljada evra)

Kamen temeljac za izgradnju fabrike guma japanske kompanije Toyo tires planirano je da bude postavljen u Inđiji 15. decembra, potvrdio je predsednik Opštine Inđija Vladimir Gak.

- Ovo je najznačajnija investicija do sada u Srbiji s obzirom na visinu ulaganja od 367 mil EUR u prvoj fazi, veličinu objekta i činjenucu da Toyo tires pripada Mitsubishi korporaciji - izjavio je Gak u razgovoru za Tanjug.

Dodao je kako će glavni izvođač radova na izgradnji hale koja će zahvatati oko 20 hektara biti japanska kompanija Takenaka, ali da će biti mesta i za naše građevince kao podizvođače.

- Želimo da naši privrednici učestvuju u izgradnji jednog ovako velikog objekta od čega će moći da žive narednih godina - rekao je Gak.

Rok izgradnje je 17 meseci, nakon čega se očekuje da fabrika godišnje proizvodi pet miliona guma premijum klase za tržište Evrope i Rusije.

Proizvodni kompleks za potpuno automatizovanu proizvodnju pneumatika za automobile i kamione nalaziće se na parceli od gotovo 64 hektara, a predviđena je proizvodnja 5 miliona pneumatika godišnje, a detaljnije o tome kako će izgledati čitajte u posebnom tekstu.

Toyo tires bi u novom pogonu trebalo da zaposli 537 radnika.

Podsetimo, nedavno je Komisija za kontrolu državne pomoći odobrila 41 mil EUR državne pomoći za Toyo tires u Inđiji.

Za investiciju u Inđiji Toyo Tire Serbia prethodno je dobila i subvenciju od 3 mil EUR kroz dodeljivanje 637.455 m2 državnog zemljišta bez naknade.