Evropska komisija saopštila je danas da je odobrila britanski program od 50 milijardi funti (61,5 milijardi dolara) za podršku kompanijama pogođenim epidemijom koronavirusa. 
BRISEL - Evropska komisija saopštila je danas da je odobrila britanski program od 50 milijardi funti (61,5 milijardi dolara) za podršku kompanijama pogođenim epidemijom koronavirusa.
Saglasnost je data u skladu sa izmenjenim pravilima EU koja omogućavaju privremeni i ograničeni iznos pomoći preduzećima suočena sa nedostatkom likvidnih sredstava. Britanska pomoć firmama biće ralizovana u formi grantova, gotivinskih injekcija, poreskih olakšica i zajmova, prenosi Rojters.

Beogradska berza je doživela krah tokom krize 2008. godine i tek tokom 2019. godine konačno smo počeli da ubiremo plodove mukotrpnog rada usmerenog ka ključnim pitanjima razvoja tržišta kapitala, uključujući i rast svesti ključnih stejkholdera, i u privatnom i u državnom sektoru, o značaju, potencijalu i snazi tržišta kapitala u građenju bogatijeg i zdravijeg društva. U komunikaciji i sa jednima i sa drugima tokom trajanje aktuelne krize, slobodan sam da zaključim da je ta svest na još višem nivou.

Ovako na pitanje eKapije da li Beogradskoj berzi preti krah zbog korona-krize, poput onog kojem smo svedočili 2008. godine, odgovara direktor Beogradske berze Siniša Krneta.

- Znam da će biti teško, verovatno teže nego ikad, ali mnogo toga danas upućuje na zaključak da će tržište kapitala konačno biti uvršteno visoko na listu medikamenata naše ekonomije, ali i društva u celini – optimističan je Krneta na početku razgovora za naš portal.

Za to ima i (delimičnog) razloga, s obzirom da su poslednjih dana indeksi ponovo uzleteli nakon sunovrata od početka krize, mada je investiciona aktivnost ostala mala.

eKapija: Proteklog meseca videli smo prvo pad berzanskih indeksa, pa nagli oporavak. Šta je tome doprinelo?

- Ništa neuobičajeno u krizi ovakvih razmera. Naime, veliki šokovi u ekonomijama i u društvu praćeni su nebrojenim nepoznanicama. Izvesno je jedino da je kriza globalna, a štete ogromne, u svakom smislu. Svaka nova vest kreira inflaciju novog talasa pesimizma, koji tek povremeno biva korigovan u smislu prethodnog intenziteta reakcije. Odatle, potpuno je očekivano i razumljivo da tržišta kapitala budu izrazito volatilna u vremenu snažne krize.

eKapija: Kako naše tržište kapitala, s obzirom da je plitko i nedovoljno likvidno, reaguje na aktuelnu krizu izazvanu pandemijom koronavirusa?

- Bez obzira na višedecenijski problem sa kvalitetom dostupnih hartija od vrednosti i posledično niskom likvidnošću tržišnog materijala, Beogradska berza je organizaciono veoma snažno ustrojena. Još krajem februara počeli smo sa pripremama na aktiviranju plana kontinuiteta poslovanja u skladu sa aktuelnim okolnostima u vezi sa pandemijom koronavirusa. Dakle, organizaciono smo vrlo pripremljeni i sposobni.

Reakcija tržišta je druga strana medalje. I bez aktuelne krize, tržište hartija od vrednosti kojim upravlja Beogradska berza je najmanje poslednjih 13 godina u permanentnoj krizi, pre svega zbog nedostatka kvalitetnog tržišnog materijala koji bi tržišno bio interesantan investitorima. U ovakvim okolnostima, tržište reaguje na istovetan način kao i druga tržišta kapitala, najčešće odloženo. Kada je reč o intenzitetu reakcije, treba razumeti da nelikvidna tržišta kapitala po definiciji reaguju burnije, s obzirom na razređenost njihove dubine, te su otuda poniranja mnogo dublja. Ovoga puta, na našem nelikvidnom tržištu tog dubljeg-od-prosečnog poniranja nema, što će se detaljnije analizirati.
Sa druge strane, reakcije na svim tržištima koja nisu od globalnog značaja su uvek odložena, te stoga i ne čudi što su reakcije na našem tržištu uvek odložene u odnosu na vodeća svetska, nekad čak i regionalna tržišta.

eKapija: Da li se u ovakvim krizama više nego ikad oseća odsustvo velikih javnih preduzeća i nedostatak kvalitetnijih hartija na berzi?

- Srbiji odavno nedostaju takve kompanije na Beogradskoj berzi. Uprkos činjenici da bi u ovakvim vremenima gubile na vrednosti svoje tržišne kapitalizacije, prisustvo na berzi bi im omogućilo daleko veći izbor tržišnih i poslovnih medikamenata za lečenje štete kojoj ćemo svi biti izloženi tokom i nakon ove virusne krize.

eKapija: Na početku ove krize izjavili ste da Berza ima automatski vođene mehanizme koji se aktiviraju u kriznim situacijama i sprečavaju dramatične lomove u berzanskom trgovanju, odnosno drastična smanjenja ili povećanja cena akcija? Da li su oni pomogli?

- Naravno. Ti mehanizmi nisu naš izum, ali smo veoma ponosni što smo u uslovima izrazito dugog nepovoljnog ambijenta za rad tržišta kapitala u Srbiji, uspeli da ih implementiramo i na Beogradskoj berzi. Koliko pomažu, najbolje je ustanoviti pregledom intenziteta dnevnih oscilacija našeg vodećeg indeksa od početka kriznog perioda.

eKapija: Kako sada stoji BELEX15, kakva je situacija sa cenama akcija kompanija i šta možemo da očekujemo u aprilu?

- Praktično, gubitak tržišta od početka ove godine, meren vrednošću indeksa BELEX15, ekvivalentan je u potpunosti gubicima ostvarenim tokom marta meseca. Cene akcija kompanija i vrednosti indeksa kontinuirano su i intenzivno ponirale sve do 24. marta. Od tada, uključujući i prve dane aprila, svedočimo tzv. korekciji cena naviše. To može da znači da je inicijalna reakcija bila brutalna i preeskalirana, što su u ovakvim krizama, potpuno očekivana ponašanja investitora. Sa druge strane, može da znači i da postoji vera investitora u smislu sagledivosti vremena normalizacije i životnih i ekonomskih aktivnosti, te posledična priprema za novo-staro vreme. Moguć je i treći motiv koji će opredeliti ponašanje investitora, ali mislim da ga niko ne želi.

eKapija: Koliki je bio ukupan promet u trgovanju na Berzi u prvom kvartalu, i na tržištu akcija i kada je reč o trgovanju državnim obveznicama?

- Možda ćete se iznenaditi, ali prosečna vrednost prometa u prvom kvartalu ove godine, i akcijama i obveznicama, veoma je konkurentna prosecima iz prethodnih godina. To ne bi trebalo da iznenadi, jer i za pad i za rast vrednosti finansijskih instrumenata mora da postoji određeno pogonsko gorivo – u ovom slučaju promet.

eKapija: Kakva su dalja očekivanja u pogledu investicija?

- Investitori se, između ostalih kriterijuma, dela i prema apetitu ka preuzimanju rizika. Odatle, na tržištu će ih uvek biti. Zbog toga je tržište per se, jedna veoma zdrava okolnost u svakom društvu.

eKapija: Stručnjaci kažu, a i iskustvo govori, da je pad dinara u narednom periodu neminovan. Kako će se to odraziti na investicije, s obzirom da slabljenje domaće valute smanjuje realni prinos koji investitori ostvaruju na berzi?

- Ne bih želeo da komentarišem takva očekivanja. Kakve god da su okolnosti, investitora će na tržištu uvek biti, u manjem ili većem broju. Ključna stvar za svako tržište kapitala i svaku berzu jeste pitanje, pre svega, kvaliteta dostupnih investicionih alternativa i njihovog broja. Upravo nedostatak značajnijeg broja takvih hartija od vrednosti predstavlja najveću opasnost po Beogradsku berzu, a ne kurs dinara.

eKapija: Šta po bi vama trebalo da se učini da bi se sačuvala aktivnost na berzi?

- Prošle godine je započet rad na izradi nacionalne strategije za razvoj tržišta kapitala. Razumljivo, ona neće biti završena u predviđenom roku zbog novonastale situacije. Inače, svi inputi Beogradske berze za datu strategiju, tek će dobiti na značaju.

eKapija: Uporedite ovu krizu sa onom iz 2008?

- Generalno, ogromna je razlika između tih dveju kriza. Ona iz 2008. godine, došla je iz finansijskog sektora i dohvat koncentirčnih krugova iz epicentra te krize bio je saglediv i, po mom sudu, ni približno uporediv sa razmerama ove krize. Ovde je teško identifikovati industrijski sektor koji neće biti značajno oštećen. Čak i proizvodnja specifične medicinske opreme koja u ovom vremenu beleži uspon, doći će na svoj red usled ove krize.

Za Beogradsku berzu je, ipak, kriza iz 2008. godine majka svih kriza, barem mi tako sada deluje. Naime, tada su ogoljeni svi prividi o temeljima izgradnje tržišta kapitala koji su bili veoma široko raspostranjeni, čak i u stručnoj javnosti. Te 2008. godine, kriza srpskog tržišta kapitala je dijagnostikovana i ona traje do danas.

Branislava Petrović

Veliki skok akcija Filip Morisa i Aerodroma Nikola Tesla pogurao je u vis indekse Beogradske berze na početku trgovačke nedelje, dok je ukupan promet na Beogradskoj berzi ostao skroman i iznosio je 10,3 miliona dinara (87,6 hiljada evra).

Indeks BELEX 15 je uzleteo za 2,9 procenata na 664,25 poena, a BELEXlajn je ojačao za 1,7 odsto na 1.467,74 poena.

Najveće interesovanje investitora vladalo je za akcijama Alta banke (ranije Jubmes), koje su isprometovane za 5,2 miliona dinara po nepromenjenoj ceni od 5.105 dinara.

Obična akcija Komercijalne banke je završila trgovanje u padu za 0,4 posto, na 2.529 dinara, uz promet od približno 4,0 miliona dinara, dok je Naftna industrija Srbije registrovala solidan dobitak od 2,7 procenata i zaključena je na cenovnom nivou od 566 dinara, uz realizaciju od 0,2 miliona dinara.

Fintel energija se takođe našla među dobitnicima s rastom od 2,8 procenata, na 560 dinara, a istrgovana je za 0,1 milion dinara.

Cena akcija Aerodroma Nikola Tesla snažno je ojačala, za 12,5 procenata na 900 dinara, uz trgovanje vredno neznatno ispod 0,1 milion dinara, dok je prioritetna akcija duvanske industrije Filip Moris predvodila dobitnike sa skokom od 12,9 odsto, na 5.499 dinara, ali je imala zanemarljivu realizaciju.

Na MTP tržištu je akcija Grupe Univerexport iz Subotice isprometovana za 0,6 miliona dinara po ceni od 902 dinara, većoj za 0,2 posto u odnosu na prethodnu trgovinsku sesiju.

Strani investitori su u ukupnom prometu na tržišu akcija imali udeo od 42 odsto, pri čemu u kupovini 45,95 procenata, a u prodaji 38,06 posto.

Na Berzi danas nije trgovano državnim dužinčkim hartijama.