Cene akcija na azijskim berzama porasle su u ponedeljak, nakon oštrog pada prošle nedelje, jer postupno popuštanje restriktivnih mera u vezi sa korona virusom u svetu podržava nadu da recesija neće dugo potrajati, piše portal SEEbiz.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih deonica, bez japanskih, bio je oko 6,30 sati u plusu 0,4 odsto, nakon što je prošle sedmice oštro pao. Na Tokijskoj berzi Nikkei indeks je jutros ojačao 0,5 odsto, dok su cene deonica u Hong Kongu, Šangaju, Singapuru, Južnoj Koreji i Australiji porasle između 0,4 i 1,2 procenta.
Podršku tržištima pružaju vesti o postupnom otvaranju privreda u svetu, s obzirom na usporavanje širenja korona virusa, kao i nada ulagača da će fiskalne i monetarne podsticajne mere pozitivno uticati na globalnu ekonomiju u drugoj polovini godine.

"Privrede u Evropi i SAD verovatno su u aprilu dotakle dno i postupno se vraćaju u život. No, makroekonomski pokazatelji iz većine zemalja ukazuju na duboki pad, što povećava rizike od dugoročnijih ožiljaka koji bi mogli usporiti oporavak", piše Kristijan Keler, ekonomista u Barclaysu, u osvrtu na ekonomsku situaciju.

Predsednik američke centralne banke Džerom Pauel upozorio je u nedelju u intervjuu za CBS da bi se oporavak američke privrede mogao protegnuti i na iduću godinu, te da bi država finansijski trebala pomagati kompanijama i porodicama između tri i šest meseci.

A u petak objavljeni podaci o oštrom padu prometa u trgovini na malo i indutrijske proizvodnje u SAD najavljuju u tekućem tromesečju najveći pad američke privrede od Velike depresije 1930-ih godina.Pauel je rekao da se u ovom kvartalu očekuje pad privrede između 20 i 30 odsto, ali da se nada da bi već u trećem kvartalu BDP mogao porasti.

Jutros objavljeni podaci potvrdili su, pak, da je Japan uronio u duboku recesiju, prvi put nakon četiri i po godine. Treća po veličini svetska privreda pala je u prvom tromesečju ove godine 3,4 odsto na godišnjem nivou, nakon što je u prethodnom kvartalu pala 7,3 procenta.

Prihod budžeta Srbije od aprilskog poreza na dodatu vrednost (PDV) iznosio je 25,6 milijardi dinara, što je skoro duplo manje od martovskih 45 milijardi, ali ekonomski stručnjaci ističu da je to sasvim očekivano pošto su u prošlom mesecu ljudi kupovali samo najpotrebnije. Naime, to je logična posledica cele situacije sa pandemijom korona virusa i uvedenog vanrednog stanja. Ipak, oporavak prometa očekuju već u maju, uz napomenu da će prvi paket ekonomskih mera, koje je država donela kao podršku privredi i građanima, značajno pomoći firmama da "izađu na zelenu granu".

I privrednici su blagi optimisti, ali se nadaju da će već sredinom ili krajem juna moći da sednu za sto sa predstavnicima države i razgovaraju o tome šta dalje i kako podstaći razvoj privrede posle prvog talasa pandemije.
"Prihod domaćeg poreza u budžetu, koji je zabeležen u petak, 15. maja, iznosio je 25,6 milijardi dinara. Reč je o aprilskom PDV-u i sa te strane, kada su prihodi u pitanju, punjenje državne kase ide po planu. Ova cifra pokazuje da je poslovnih aktivnosti bilo i u aprilu, za vreme trajanja krize zbog korona virusa", rekao je ministar finansija Siniša Mali u nedelju.

Prethodno je, prema podacima iznetim u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), u martu od PDV-a stiglo 44,8 milijardi dinara.

"U aprilu je bilo sasvim očekivano suzdržavanje od potrošnje, kupovalo se samo najneophodnije, a ljudi nisu trošili ni na prevoz, odeću... Zato pad PDV-a nije nešto neočekivano. Martovski rezultat je takođe očekivan, jer je bilo velikih kupovina i skoro paničnih nabavki, koje su "ispeglale" onu drugu polovinu meseca kad mnogi nisu radili. U maju ćemo verovatno ponovo imati oporavak, odnosno rast prihoda od PDV-a", ocenjuje ekonomista Aleksandar Stevanović u razgovoru za "Blic Biznis".On smatra da ćemo već sa majskim podacima znati na čemu smo, odnosno šta će se dalje dešavati sa privredom i ekonomijom, pa zato misli da bi sredina juna mogla da bude pravo vreme da se razmišlja o tome šta raditi od avgusta-septembra.

"Prvi paket ekonomskih mera je bio dobar i rekao bih da su poslodavci veoma zadovoljni ovom podrškom. Ove mere mogle bi da dovedu do toga da privreda izađe na zelenu granu, tako da bi neki naredni, drugi paket mera, zapravo trebao da se orijentiše na preciznije targetiranje grupa kojima se pomaže. Jasno je svima da nisu jednako patili hotelijeri, prevoznici, turizam ili trgovina i IT sektor i zato bi u drugom koraku trebalo samo preusmeriti sredstva, pošto verujem da neće možda baš svih najavljenih 5 milijardi biti potrošeno", zaključuje naš sagovornik.

Zoran Drakulić, vlasnik “Point Grupe”, kaže za “Blic Biznis” da ozbiljne zemlje sada sedaju za sto sa najiskusnijim privrednicima i dogovaraju se šta dalje, jer će sve biti drugačije."Moramo da vidimo kako da zaokružimo domaću privredu i da budemo samodovoljni, jer se pokazalo da to može biti problem u ovakvim vanrednim situacijama, kada se prekidaju globalni lanci snabdevanja", ističe Drakulić.

Toplica Spasojević iz ITM Grupe očekuje da bi država i privreda u narednih mesec dana trebalo da sagledaju razmere i procene dužinu trajanja krize i da nakon toga sednu za sto i razgovaraju kako dalje.

"Dosta je pao adrenalin za investicije, mi smo računali na nekih 3-4 milijarde evra, a pitanje je sada šta će biti i ko će od stranaca ulagati. Zato možda treba razmišljati i o jačanju domaćih investicija, o čijem nedostatku smo pričali i na Kopaonik Biznis Forumu i na šta je ukazivao i Fiskalni savet. Mislim da i državna javna preduzeća imaju kapacitet da znatno više investiraju", ocenjuje Spasojević, uz napomenu da je on blagi optimista u pogledu daljeg razvoja, odnosno oporavka privrede.

Air Serbia kao i verovatno sve avio-kompanije na svetu je pretrpela žestok finansijski udarac time što je flota prizemljena od 19. marta kada je u Srbiji obustavljen komercijalni saobraćaj (osim interventnih letova za povratak državljana Srbije iz inostranstva i dopremu medicinskih sredstava), a prema poslednjim vestima redovnom komercijalnom letenju vratiće se 15. juna, piše Danas.

Procene Ministarstva saobraćaja su da će ceo aerotransportni sektor u Srbiji računajući i aerodrome pretrpeti štetu od 190 mil EUR ove godine, dok je ministarka Mihajlović u javnosti davala izjave da bi šteta za Er Srbiju mogla biti veća od 60 mil EUR.

Dakle, nema sumnje da je kompaniji Air Serbia potrebna pomoć, ali izgleda da jedan od dva suvlasnika nema nameru da joj tu pomoć i pruži.

Planovi da država poveća udeo u kompaniji mogu se tumačiti kao nameru da država dokapitalizuje kompaniju Air Serbia bilo kroz novčano ulaganje bilo kroz kupovinu aviona koja se pominjala u javnosti, dok Etihad ne bi uložio ništa te bi se tako promenio vlasnički odnos.

Inače, ne čudi pasivno ponašanje Etihada u ovom partnerstvu, jer se još od 2018. godine pominje čak i njegovo povlačenje iz kompanije Air Serbia.

Naime, strategija kupovine manjinskih udela u avio-kompanijama po svetu se pokazala pogrešnom, te je Etihad iz svih partnerstava sem onog sa Er Srbijom već izašao, uglavnom iza sebe ostavivši avio-kompanije u bankrotu, navodi list.

Od 2016. godine zabeležili su gubitke od 5,62 mlrd USD. U prošloj godini gubitak je iznosio 870 mil USD, što je čak i napredak u odnosu na prethodne godine. Pandemija Covida19 naterala je jednog od tri velika zalivska avio-operatera da 80% flote drži prizemljenom.

Procena IATA (Međunarodnog udruženja za aviotransport) jeste da će bliskoistočne avio-kompanije u ovoj godini pretrpeti čak 19 mlrd USD izgubljenih prihoda u odnosu na 2019.

U takvim uslovima ni ne čudi što ih pomaganje Air Serbia mnogo ne zanima. Ekonomisti nemaju dileme da se neki kapital mora uložiti u nacionalnog avio-prevoznika, ali i da treba izanalizirati kakve koristi kompanija ima od sinergije sa arapskim suvlasnikom.

Milan Kovačević, konsultant za investicije, kaže da bi pre svega trebalo dobro pogledati bilanse kompanije Air Serbia posebno što je, kako kaže, "i pre pandemije imala probleme u poslovanju".

- Sada će kompaniji Air Serbia sigurno biti potreban novac i on može doći u obliku dokapitalizacije ili zajma koji bi se mogao konvertovati u kapital, ali ne verujem da će nešto stići od Etihada. Oni odavno gledaju da izvuku neku korist iz Er Srbije, a ne verujem ni da su zadovoljni samim poslovanjem kompanije - napominje Kovačević dodajući i da je pitanje da li bi se uopšte Air Serbia mogla izvući bez dokapitalizacije ili jeftinih zajmova.

On podseća i da je Air Serbia imala i velike troškove za letove tokom pandemije za dopremanje medicinskog materijala i putnika.

I ekonomista Saša Đogović ukazuje da sve zemlje finansijski pomažu avio-kompanije pa je normalno da to uradi i Srbija.

- Očigledno je da Etihad nema motivaciju za ozbiljnije prisustvo u Er Srbiji što znači da ostaje samo da država uloži sredstva. To onda znači smanjenje udela Etihada u vlasništvu i na kraju to širom otvara mogućnost i njegovog izlaska iz Er Srbije - zaključuje Đogović.

Avion komapnije Vizer, koji je obavio prvi komercijalni putnički let iz Londona do Beograda, sletao je danas na aerodrom "Nikola Tesla" oko 11.40.

BEOGRAD - Avion komapnije Vizer, koji je obavio prvi komercijalni putnički let iz Londona do Beograda, sletao je danas na aerodrom "Nikola Tesla" oko 11.40.

To je prvi komercijalni putnički let na beogradskom aerodromu nakon obustavljanja letova 19. marta zbog krize izazvane pandemijom virusa korona.

Narodna banka Srbije proširila je listu hartija od vrednosti koje se mogu koristiti u monetarnim operacijama Centralne banke, uključivanjem hartija od vrednosti (HoV) koje izdaju preduzeća sa odgovarajućim bonitetom.

BEOGRAD - Narodna banka Srbije proširila je listu hartija od vrednosti koje se mogu koristiti u monetarnim operacijama Centralne banke, uključivanjem hartija od vrednosti (HoV) koje izdaju preduzeća sa odgovarajućim bonitetom.

Cilj te odluke je, kažu za Tanjugu u NBS, da se pruži podrška razvoju tržišta korporativnih obveznica u Srbiji.

Prvi trgovački dan u nedelji na Beogradskoj berzi obeležila je usporena trgovinska aktivnost i mešovito kretanje indeksa.

BEOGRAD - Prvi trgovački dan u nedelji na Beogradskoj berzi obeležila je usporena trgovinska aktivnost i mešovito kretanje indeksa.

Ukupan promet na trgovanju iznosio je 10,6 miliona dinara (90,2 hiljade evra).

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da nijedan investitor nije otkazao dolazak i da očekuje nova zapošljavanja, a najavila je i mogućnost još jednog rebalansa budžeta za ovu godinu.

Brnabić je, posle obilaska Naučno-tehnološkog parka u Beogradu, kazala novinarima da je zadovoljna kako se puni republička kasa, ali da to svakako nisu prihodi koji su uobičajeni, međutim, jesu bolji od projektovanih kada je počela kriza sa kovidom-19.

Predsednica vlade je navela da je Srbija u martu imala rast između 5% i 5,2% što je davalo nadu da se ova godina može privesti kraju sa minimalnim ekonomskim padom od minus 1,8 ili sa blagim rastom.

U aprilu će, dodaje, biti značajan pad i to se već vidi po indikatorima kao što su potrošnja električne energije i prihodna strana budžeta, dok se u maju, po njenim rečima, privreda pokrenula, neko sporije, neko brže.

- Meni je žao zato što smo naš budžet koji je bio izrazito investicioni ove godine morali malo da limitiramo, ali nastavili smo sve osnovne infrastrukturne projekte i projekte u domenu istraživanja i razvoja. Ono što su prioriteti vlade, tu smo sredstva ostavili - rekla je Brnabić.

Ona je najavila mogućnost rebalansa budžeta, u zavisnosti od prihodne strane, ali pošto za sada ide dobro, sa tim će se, kaže, sačekati.

Brnabić je kazala da su i domaći privrednici i strani investitori jednoglasno pozdravili mere Vlade Srbije za oporavak privrede u iznosu od 11% BDP-a ili više od 5 mlrd EUR.

- Do sada nijedan jedini nije otkazao, nismo imali ni pomeranja datuma (dolaska), nastavljaju pogoni koji treba da se otvore, očekujem da će biti dodatnih zapošljavanja. Na tome se bazira umereni optimizam za 2020.godinu - rekla je Brnabić.

Serbian Prime Minister Ana Brnabic stated yesterday that no investor had canceled their arrival and that new employments were expected, and she also announced the possibility of another budget rebalance in 2020.

After visiting the Science-Technology Park in Belgrade, Brnabic told the press that she was satisfied with the state budget, but that the revenues were understandably lower than usual. She added that they were still better than the revenues projected at the beginning of the COVID-19 crisis.

The prime minister said that, in March, Serbia had a growth of 5-5.2%, which gave hope that the year could end with a minimal economic drop of 1.8% or even a slight growth.

As she added, a considerable drop will be posted for April, which can already be seen from indicators such as the consumption of electricity and the budget revenues, whereas in May, according to her, the economy restarted, faster or slower, depending on the sector.

– I am sorry that we were forced to slightly limit our budget, which is very investment-oriented this year, but we have continued all the main infrastructure projects and projects in the domain of research and development. The budget for the governments priorities remains unchanged – Brnabic said.

She announced the possibility of a budget rebalance, depending on the revenues. As the situation is favorable at the moment, as she says, this will not happen immediately.

Brnabic also said that local companies and foreign investors had unanimously praised the Government of Serbias measures for the recovery of the economy in the amount of 11% of the GDP, or more than EUR 5 billion.

– So far, no one has canceled, there have been no postponements of the dates of arrival, the facilities are supposed to open and I expect that there will be more jobs. That is what we base our moderate optimism for 2020 on – Brnabic said.