Slovenačka Agencija za zaštitu konkurencije (AVK) odlučila je da produži privremenu zaplenu 69,57 odsto Agrokorovih akcija koje ima u Merkatoru.

AVK želi da obezbedi naplatu kazne od hrvatske grupacije u iznosu od 53,9 miliona evra.

U saopštenju AVK navodi se da Agrokor još nije platio kaznu koja mu je izrečena prošlog decembra jer nije prijavio antimonopolskom regulatoru u Sloveniji preuzimanje kompanije za flaširanje vode Kostela u toj zemlji iz 2016. godine, prenosi agencija STA.

Slovenačka novinska agencija dodaje da AVK nije navela u saopštenju kakvi će naredni koraci uslediti, uz objašnjenje da odluka o konfiskovanju akcija može biti produžena jedanput na period od maksimalno šest meseci.

 

Zaplenu akcija je podržao Okružni sud u Ljubljani, dok je slovenački Ustavni sud nedavno odbacio žalbu Agrokora povodom odluke AVK o konfiskovanju.

Najnovija odluka AVK znači prenos Agrokorovog većinskog udela u Merkatoru na Fortenovu, kompaniju naslednicu hrvatskog koncerna, nije moguć, dodaje se u tekstu.

Šef Fortenove Fabris Peruško je nedavno izjavio da je još uvek u toku pravni postupak vezan za zaplenu. Nije izneo detalje, ali je pomenuo kao jednu od opcija plaćanje kazne u iznosu od 51,9 miliona evra i izrazio očekivanje da će uskoro biti ispunjeni uslovi za prevođenje Merkatora u Fortenovu.

Osim ukidanja mere antimonopolskog regulatora i saglasnosti svih 56 poverilaca Merkatora, za prelazak slovenačkog maloprodajnog lanca u Fortenovu potrebna je i saglasnost Evropske komisije. Fortenova to očekuje za nekoliko meseci, navodi STA.

Er Srbija će do kraja juna početi sa obnovom letova iz Beograda ka većem broju destinacija, povezujući srpsku prestonicu sa više od 20 gradova u svojoj međunarodnoj mreži, čime će ukupan broj destinacija biti povećan na 40.

 

BEOGRAD - Er Srbija će do kraja juna početi sa obnovom letova iz Beograda ka većem broju destinacija, povezujući srpsku prestonicu sa više od 20 gradova u svojoj međunarodnoj mreži, čime će ukupan broj destinacija biti povećan na 40.

Pored toga, nacionalna avio-kompanija će od 29. juna povećati i broj prekookeanskih letova do Njujorka na tri nedeljno, saopšteno je iz Er Srbije.

Federalne rezerve će pojačati svoju ulogu u kreditiranju preduzeća tako što će, osim korporativnih dužničkih hartija kojima se već trguje na berzi i koje već kupuje, sada kupovati i pojedinačne korporativne obveznice, objavila je centralna banka SAD.

 

NJUJORK - Federalne rezerve će pojačati svoju ulogu u kreditiranju preduzeća tako što će, osim korporativnih dužničkih hartija kojima se već trguje na berzi i koje već kupuje, sada kupovati i pojedinačne korporativne obveznice, objavila je centralna banka SAD.

FED je, u okviru kontinuiranih napora da podrži funkcionisanja tržišta kapitala i olakša kreditne uslove, proširio svoju ulogu na sekundarnom tržištu korporativnog kreditiranja, prenosi CNBC.

Jedan od daljih koraka u digitalnoj transformaciji privrednog ambijenta u Srbiji je regulisanje kriptoimovinskih prava kako bi se unapredila pravna sigurnost prilikom trgovanja kriptovalutama, poput bitkoina, i zaštitili građani koji na ovaj način investiraju.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) dodaju da je cilj donošenja pravne regulative, na kojoj će u narednih pola godine raditi predstavnici nekoliko institucija, pre svega unapređenje pravne sigurnosti u transakcijama sa kriptoimovinom, zaštita investiranja u kriptoimovinu i bolja pozicija Srbije u međunarodnim okvirima u smislu atraktivnosti poslovnog ambijenta vezanog za trgovinu kripto-imovinom.

- Jedan od daljih koraka u digitalnoj transformaciji privrednog ambijenta u Republici Srbiji je regulisanje kripto-imovinskih prava - kaže za Tanjug viceguverner NBS Dragana Stanić navodeći da je Centralna banka neodvojivi deo ovog procesa.

Podseća da je u prethodnom periodu u procesu digitalizacije NBS implementirala niz međunarodnih preporuka.

- Na predlog guvernera NBS, ta oblast je delimično već i regulisana u našoj zemlji, odnosno još 2017. godine u naš pravni okvir su implementirane međunarodne preporuke FATF-a u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranjem terorizma - objašnjava Stanić i dodaje da su od tada i kripto-menjačnice i platforme za trgovinu virtuelnim valutama pod nadzorom NBS.

Predstavnici blokčejn industrije u Srbiji kažu da je važno pravno regulisati ovu oblast, jer će to omogućiti našim kompanijama da ostanu u zemlji, odnosno da ne otvaraju svoja predstavništva u drugim državama.

Srpska blokčejn inicijativa je nastala kao udruženje firmi koje se bave blokčejnom, ali članice su i firme iz drugačijih oblasti poslovanja.

Blokčejn je nova tehnologija koja je omogućila da se bez posrednika poveže mnogo igrača na tržištu.

Prvo je to urađeno u finansijskom sistemu sa kriptovalutama ali sve više ga vidimo u drugim delovima finansijskog sistema, lancu snabdevanja, u primena softvera u vezi sa za digitalnim identitetom, navodi predsednik Srpske blokčejn inicijative Ivan Bjelajac.

Blokčejn je doveo, prema oceni Bjelajca, do demokratizacije podataka u svetu.

Međutim, cela ova oblast nigde u svetu nije u potpunosti regulisana zakonskim rešenjima.

- Važno je da se tržište kod nas reguliše zakonom kako domaće firme ne bi otvarale predstavništva u drugim državama koje budu ovu oblast prve regulisale - ističe Bjelajac.

Nema tačnog podatka koliko ima firmi koje se bave blokčejnom u našoj zemlji, procena je oko 400, ali obzirom da svaka softverska firma može da se bavi i ovim segmentom, moguće je da je ta cifra značajno veća.

- Dosta je teško reći koliko ima firmi i pojedinaca koje se bave ovom tehnologijom u zemlji. Svaka softverska firma u Srbiji može lako ući u ovaj sektor. Rekao bih da je dosta Srba i srpskih firmi ušlo u ovaj svet, ima dosta Srba po inostranstvu koji se bave blokčejnom kao i domaćih kompanija.

Srbija je, dodaje, bila jedna od zemalja pionira u primeni blokčejn tehnologije, te se predstavnici ove zajednice nadaju da će buduća zakonska rešenja doneti jasna pravila u ovom delu IT industrije.

Budget carrier Wizz Air will base its third aircraft in Belgrade and launch ten new routes from the Serbian capital this July.

The carrier’s CEO, Jozsef Varadi, announced the airline would commence operations from Belgrade to Barcelona, Charleroi, Cologne, Friedrichshafen, Hamburg, Lisbon, Milan Malpensa, Turku and Sandefjord, complementing its new service to Salzburg which was previously announced for July 2.

All the aircraft in the city will be upgraded to the 230-seat Airbus A321s.

The line-up of destinations marks Wizz Air’s return on certain routes previously served by the airline from Belgrade, including Charleroi, Friedrichshafen and Sandefjord near Oslo.

The EX-YU Aviation News portal writes that the airline will compete directly against Air Serbia and Vueling on services to Barcelona and with the Serbian flag carrier on flights to Milan.

The new routes will also see Belgrade linked with Lisbon some five years after TAP discontinued the service, while Hamburg will be reinstated after Air Serbia shelved its flights to the city at the end of the 2019 summer season.

As previously reported, Wizz Air is significantly expanding its operations across Europe, with some 140 new routes scheduled to launch so far until the end of the year.

Wizz Air has seen its passenger numbers increase in Serbia during 2019 despite limited network growth throughout the year. The budget airline handled over 895,000 travelers on flights to and from Belgrade and Niš, representing an increase of 11.9% on 2018. It added over 95,000 passengers.

It is also pointed out that the airline held an 11% passenger share in the country and was the busiest low cost carrier in Serbia in 2019 with over 50% of the market, well ahead of Ryanair in second place and easyJet in third. Furthermore, it was the second busiest airline in the country overall, behind only Air Serbia but ahead of Lufthansa, EX-YU Aviation News adds.

Loukost avioprevoznik Wizz Air baziraće treći avion, Airbus A321, u Beogradu i lansirati devet novih ruta iz prestonice Srbije ovog jula.

Kako je saopšteno na konferenciji za novinare, a u avgustu će i druga dva aviona biti zamenjena istim modelom Airbus 321. Nova letelica će se pridružiti floti u julu i time povećati beogradsku flotu na tri aviona.

Direktor kompanije Jožef Varadi najavio je da će avio-kompanija započeti letove iz Beograda za Barselonu (El Prat), Šarlroa, Keln, Fridrihsafen, Hamburg, Lisabon, Milan (aerodrom Malpensa), Turku (Finska) i Sandefjordu (Oslo).

- Nakon deset uspešnih godina u Srbiji, drago nam je što možemo da najavimo širenje naše mreže i zamenu cele flote na avione Airbus A321, što podrazumeva manje zagađenja i niže cene za naše putnike - rekao je Varadi.

Wizz Air ukupno nudi 28 ruta ka 16 zemalja sa dva srpska aerodroma: 23 rute iz Beograda i pet ruta iz Niša. Zamenom kompletne beogradske flote na tip Airbus 321, dobija se godišnji kapacitet od 1.31 miliona sedišta na prodaju za letove iz Beograda.

Avio-kompanija je nedavno najavila niz pojačanih higijenskih mera kako bi se osiguralo zdravlje i bezbednost putnika i osoblja. Kao deo novih protokola, tokom leta, kabinsko osoblje i putnici moraju da nose zaštitne maske, a kabinsko osoblje takođe mora da nosi rukavice. Avioni Wizz Air-a redovno prolaze kroz proces industrijskog čišćenja suvom maglom sa antivirusnim rastvorom i posle strogog dnevnog rasporeda čišćenja, svi avioni se dezinfikuju tokom noći sa istim antivirusnim rastvorom. Sanitarne vlažne maramice daju se svakom putniku po ulasku u avion, svi magazini su uklonjeni iz aviona i preporučuje se da se svaka kupovina u avionu obavi beskontaktnim plaćanjem. Od putnika se zahteva da poštuju mere fizičkog distanciranja

Portal Ex-Yu aviation piše da će Wizz Air biti konkurencija kompanijama Air Serbia i Vueling za letove ka Barseloni i sa srpskim avio-prevoznikom kada je reč o letovima za Milano.

Nove rute Vizera Beograd će povezati i sa Lisabonom, pet godina nakon što je portugalski TAP ukinuo taj let, dok će let Beograd-Hamburg biti vraćen pošto je Air Serbia odložila svoje letove do grada krajem letnje sezone 2019. godine.

Nemačka kompanija Vorwerk & Sohn pokrenula je proizvodnju u Čačku, a u novu fabriku je uloženo 60 mil EUR.

Nova postrojenja jednog od vodećih proizvođača i inovatora iz oblasti tehnologije ogibljenja (suspenzione tehnologije), sistemskih komponenti i materijala u svetu, prostiru se na 45.000 m2 na kojima će se proizvoditi delovi za neke od najpoznatijih proizvođača automobila u svetu.

- Mi želimo da, kada vidite delove iz ove fabrike u Porscheu, kažete da tih moćnih automobila ne bi bilo da nema radnika u Čačku koji su to napravili – izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Generalni direktor Vorwerk & Sohn grupe, Jurgen Moeller, naglasio je da fabrika u Čačku sagrađena u skladu sa najsavremenijim standardima grupe, a svi zaposleni radnici će imati priliku da rade sa najsavremenijom tehnologijom koja ispunjava najviše standarde za preciznost i efikasnost proizvodnje.

Kompanije Vorwerk Autotec Srbija d.o.o, Vorwerk Drivetec Srbija d.o.o. i Eldisy Srbija d.o.o, će u fabrici u Čačku proizvoditi širok dijapazon proizvoda za globalno tržište. Eldisy proizvodi sisteme zaptivanja karoserije vozila, Vorwerk Drivetec komponente ogibljenja i osovine za putničke automobile i sektor komercijalnih vozila, dok je Vorwerk Autotec započeo proizvodnju najkvalitetnijih spona i ramena za automobilsku industriju.

- Ostvario nam se veliki san, da se ovakva fabrika od četiri i po htektara otvori kod nas, gde će se vršiti proizvodnja, a izvoziti za ceo svet – istakao je gradonačelnik Milutin Todorović.

Direktor kompanije Vorwerk Srbija, Nenad Medenica, naglasio je da, kada "bismo vratili dve godine unazad, sedeli bismo na livadi i spremali roštilj, a danas ovde pravimo delove za VW, Daimler, BMW…".

Očekuje se da će fabrika zaposliti više od 1000 radnika, dok će potražnja dobavljača doprineti stvaranju dodatnih 600 radnih mesta i rastu lokalnih dobavljača.

The German company Vorwerk has commenced production in Cacak, and Jurgen Moller, the director general of Vorwerk Eldisy in Serbia, said that they had made the right decision by choosing Serbia, especially Cacak.

Moller said that the current investment amounted to EUR 60 million and announced that it would increase. He said that there were 175 employees at the moment and that there would be more than 1,000 in the next period.

The director general of the Vorwerk factory in Cacak, Nenad Medenica, said that the previously empty area now featured a factory of car parts for Volkswagen, Daimler and BMW, featuring state-of-the-art machines.

The mayor of Cacak, Milun Todorovic, said that the factory had four and a half hectares of production space under its roof, with products made to be exported.

The plastic, rubber and metal car parts made at the factory are intended for Audi, Daimler-Chrysler, Volkswagen, Bentley, Ford and BMW.

The planned export by the end of the year amounts to EUR 10 million, and the aim is for them to increase multiple times by 2025, reaching the amount of EUR 150 million.