Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da će se javne finansije država znatno pogoršati usled nastojanja vlada da suzbiju negativne ekonomske efekte korona krize. Ta finansijska institucija istakla je i da će se globalna privreda suočiti sa dubljim padom nego što se ranije predviđalo, a sve zbog toga što oporavak ne teče onako kako je ranije prognozirano.
Naime, vlasti širom sveta su u naletu zaraze i karantina donosile dosta obimne pakete ekonomske pomoći privredi, pre svega računajući na to da će se nakon ukidanja karantina, privrede brzo oporavljati.

Države su tako crpele svoje finansije i povećavale javni dug, zbog čega sada i nastaje zabrinutost jer je gotovo izvesno da oporavak neće biti tako brz. Sa svih strana sveta stižu vesti o povećanju broja zaraženih, te se očekuje i produženje mera zaštite, što nikako ne ide na ruku privredi, ali ni već poprilično iscrpljenim budžetima država.
MMF objašnjava da su naniže revidirane procene posledica mera socijalnog distanciranja koje će u zemljama verovatno ostati na snazi i u toku druge polovine godine, što pogađa produktivnost i lance snabdevanja.

Kako ova finansijska institucija ističe, sada će se Vlade suočavati sa veoma visokim nivoom javnog duga. Fond predviđa da će globalni javni dug premašiti 100 procenata BDP u ovoj godini.
Prema osnovnom senariju MMF-a, globalni javni dug dostići će istorijski rekord u 2020. i 2021. godini, od 101,5 odsto BDP, odnosno 103,2 procenta BDP, respektivno. Pored toga, prosečan ukupan fiskalni deficit će porasti na 13,9 odsto BDP ove godine, što je za 10 procentnih poena više u odnosu na 2019.
Iako su ekonomisti opravdavali prve pakete pomoći privredi, sada smatraju da treba biti veoma oprezan jer je javni dug već dosta porastao, a pitanje je koliko bi dalje tako nešto bilo podnošljivo.

Član Fiskalnog saveta Srbije Nikola Altiparmakov ističe da je sada bitno štedeti, jer se ne zadužuju sve zemlje po istim cenama.

"Mi nećemo moći da imamo nivo javnog duga koji mogu evropske zemlje, da recimo stiže i do 90 odsto i moraćemo u tom smislu da budemo obazriviji i štedljiviji. Činjenica je da se zemlje koje su izvan Evropske unije na tržištima zadužuju po višim kamatnim stopama nego zemlje EU. To je zato što one iza sebe imaju Evropsku centralnu banku i uniju da ih pomognu, i sada je situacija da se formalno Italija koja ima javni dug od 150 odsto zadužuje jeftinije od Srbije jer ECB štampa pare i kupuje obveznice Italiji. I susedna Hrvatska se zadužuje jeftinije od nas iako će do kraja godine njihov javni dug da bude 90 procenata, a naš 60", kaže naš sagovornik.
Altiparmakov smatra da će se i Evropa i Srbija ustezati da ponove toliko oštre karantinske mere kao u prvom talasu te samim tim neće morati da se pristupa neselektivnim ekonomskim merama.

Smatra da fokus države ne treba da bude na pomoći sektorima, već na pomoći radnicima.

MMF sada procenjuje da će globalni pad ove godine iznositi 4,9 odsto, u odnosu na pad od tri procenta, koliko je predviđao u aprilu. Fond je takođe oborio prognozu BDP-a za 2021, i sada očekuje stopu rasta od 5,4 procenta u odnosu aprilsku projekciju od 5,8 odsto.

Moratorijum od 90 dana na otplatu kredita i ostalih obaveza istekao je za najveći broj klijenata banaka koji treba da nastave sa isplatom privremeno odloženih rata, a o eventualnom produženju moratorijuma i drugim olakšicama odlučivaće banke u svakom slučaju posebno.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić kaže za Tanjug da će banka za svakog klijenta posebno donositi odluku ako ne može da nastavi plaćanje usled opravdanih razloga.

Prema njegovim rečima, nekoliko hiljada klijenata, koji su prihvatili moratorijum, počeli su da isplaćuju svoje obaveze i pre njegovog istekao od 90 dana.

Narodna banka Srbije (NBS), koja je 18. marta propisom uvela moratorijum kao meru za očuvanje finansijskog sistema u uslovima pandemije virusa korona, nije dala zvaničnu potvrdu o njegovom produžetku.

Vasić je rekao Tanjugu da klijenti još nisu tražili produženje moratorijuma i da je sve stvar dogovora sa bankama.

- Za klijente je bitno da ako imaju neki problem da se jave banci i nađu rešenje. Sa stanovišta banaka je važno da razumeju klijente, moratorijum je doneo NBS, a banke su ga sprovele u delo i sada je trenutak da vidimo ko od klijenata može da plaća, a ko stvarno ne može iz objektivnih razloga - rekao je Vasić.

Navodi da se procenjuje da je moratorijum vredan oko 2 mlrd EUR i dodao da nisu svi građani i privednici prihvatili prekid u otplati, pošto je tu vrstu olakšice prihvatilo 93% građana i oko 94% prvirednika.

To znači da su veliki klijenti i preduzeća, između 30% i 40%, nastavili da izmiruju svoje obaveze, rekao je on i dodao da je, ipak, najviše mikro, malih i srednjih preduzeća koristilo moratorijum.

Vasić ističe da je bankarski sektor imao rast prethodnih godina tako da je mogao bez problema da izgura moratorijum i poručuje:

- Sada je trenutak da se završi taj eknomski ciklus i da počnemo da plaćamo svoje obaveze, ali i trošimo kako bi ekonomija mogla napreduje.

Upitan da li će regulatori možda produžiti moratorijum za sve, Vasić kaže da nema zvaničnog stava po tom pitanju, ali da bankarski sektor razume i privedu i građane i da mu je u interesu da svi mogu da izmire svoje obaveze.

Vasić je pozvao sve koji imaju objektivne probleme da se jave bankama, a ostale da počnu da izmiruju svoje obaveze.

Sekretar Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije Privredne komore Srbije (PKS) Katarina Ocokoljić saglasna je sa Vasićem i kaže da je produžetak moratorijuma moguć samo ukoliko svaka banka pojedinačno u dogovoru sa svojim klijentom donese takvu odluku.

- Produžetak moratorijuma može biti isključivo odluka poslovne politike svake banke. Banka mora da donese odluku na osnovu svojih mogućnosti da li će da produži moratorijum ili ne - kaže Ocokoljićeva za Tanjug.

Ističe da PKS nije imala zahteve od privrednika da se moratorijum produži i dodaje da svaki klijent banke ima pravo da se obrati svojoj banci sa zahtevom za produženje moratorijuma.

Ponavlja da će zatim banka, na osnovu svojih procena, doneti odluku da li će odobriti produženje moratorijuma ili ne.

Moratorijum prihvatilo više od 90% klijenata banaka

Iz NBS potvrđuju da je prema njihovim poslednjim raspoloživim informacijama moratorijum prihvatilo više od 90% klijenata banaka.

S obzirom ne to da je reč o različitim uslugama banaka, od kredita do dozvoljenog prekoračenja platnog računa i da u Srbiji ima 26 banaka, čiji klijenti su fizička i pravna lica, ni početak vraćanja novca nije isti kod svih banaka i za sve klijente, ukazala je NBS.

Iz centralne banke navode da su bankama dale preporuku da se po završetku perioda moratorijuma, klijentima na ostatak duga pripisuje redovna kamata obračunata tokom perioda zastoja i pravi novi plan otplate produžen za tri meseca.

Kažu i da su banke dužne da svim klijentima koji su koristili moratorijum, bez dodatnih troškova dostave novi plan otplate, sačinjen na način kojim se obezbeđuje potpuna informisanost klijenata o svim elementima obaveza i načina njihovog izmirivanja.

U skladu s odlukom NBS, olakšice u otplati obaveza prestale su 29. juna za kredite i faktoring, a 30. juna za dozvoljeno prekoračenje platnog računa, kreditne kartice i vanbilansne plasmane.

Avionima „Er Srbije“ od danas se ponovo može leteti od Niša do Austrije, odnosno do austrijskog grada Salcburga, posle prekida zbog epidemije korona virusa.

Ta kompanija je ranije najavila da će od sutra leteti i od Niša do Hanovera, dok su letovi do Frankfurta (Hana) i Nirnberga obnovljeni 16. juna.

„Er Srbija“ je najavila i da će u narednom periodu sukcesivno obnavljati i ostale letove sa aerodroma „Konstantin Veliki“, od ukupno 11 koliko ih je imala pre izbijanja epidemije.

„Viz er“ je do 5. juna obnovio svih svojih pet linija sa aerodroma u Nišu, dok je „Rajan er“ najavio obnavljanje letova do Berlina i Malte, počev od 2. avgusta.

Komercijalna banka u ponudi ima različite nenamenske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje, koji mogu biti najbrži način da klijenti dođu do neophodnih novčanih sredstava za plaćanje letovanja, veće kupovine za opremanje stana, kupovinu školskog pribora, refinansiranje ranijih obaveza ili pokrivanje bilo kojeg drugog izdatka.
BEOGRAD- Komercijalna banka u ponudi ima različite nenamenske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje, koji mogu biti najbrži način da klijenti dođu do neophodnih novčanih sredstava za plaćanje letovanja, veće kupovine za opremanje stana, kupovinu školskog pribora, refinansiranje ranijih obaveza ili pokrivanje bilo kojeg drugog izdatka.

U ponudi su dinarski gotovinski krediti sa rokom otplate do 12 meseci i fiksnom kamatnom stopom, kao i dinarski i devizni gotovinski krediti i krediti za refinansiranje, krediti namenjeni penzionerima, krediti obezbeđeni hipotekom i krediti sa pologom depozita, svi sa rokom otplate do 83 meseca, kažu u Komercijalnoj banci.

Cene nafte zabeležile su najbolji kvartalni rezultat u poslednjih 30 godina tokom tri meseca, zaključno sa junom, pri čemu su ostvarile dramatičan oporavak nakon pada na rekordni minimum u aprilu.
NJUJORK - Cene nafte zabeležile su najbolji kvartalni rezultat u poslednjih 30 godina tokom tri meseca, zaključno sa junom, pri čemu su ostvarile dramatičan oporavak nakon pada na rekordni minimum u aprilu.

Cene fjučersa sirove nafte “brent” uzletele su za više od 80 posto u drugom kvartalu, što je njihov najbolji tromesečni učinak od trećeg kvartala 1990. godine, kada su tokom prvog zalivskog rata registrovale skok od 142 procenta, izveštava CNBC.