Novčana masa M1, kao osnovni monetarni agregat, koji uključuje kratkoročna dinarska sredstva – gotov novac u opticaju i depozite po viđenju privrede i stanovništva, povećana je u Srbiji u prvih pet meseci 2020. godine za 17,8 %, odnosno za 160,5 milijardi, što je posledica odgovora države na krizu izazavnu pandemijom korona virusa, rekli su danas agenciji Beta u Narodnoj banci Srbije (NBS).

Kako je objašnjeno, od tog iznosa oko jedne petine se odnosi na povećanje gotovog novca u opticaju, dok se najveći deo odnosi na povećanje depozita nefinansijskog sektora.

- Da rast novčane mase nije specifičnost Srbije, već da je prirodna, normalna i očekivana reakcija odgovorne države na krizu, ukazuje i to da ona beleži pojačani rast u gotovo svim zemljama sveta, usled mera koje države i centralne banke preduzimaju kako bi zaštitile svoje ekonomije od krize - istakli su u NBS povodom informacija da je u prvih pet meseci značajno uvećana novčana masa M1.

Ukazno je da su od samog početka krize izazvane virusom Covid-19, NBS i Vlada Srbije delovale blagovremenim i adekvatnim merama kako bi obezbedile što manji uticaj krize na domaću ekonomiju, odnosno kako bi omogućile njen što brži oporavak.

- U ambijentu krize koja primorava sve svetske ekonomije da se na određeni period zatvore i koja dovodi do smanjenja tokova novca u privredi, NBS i Vlada Srbije uspeli su da ostvare dva osnovna cilja. Prvo, očuvali smo stabilnost, uveravajući sve ekonomske aktere da nećemo dozvoliti da je bilo šta ugrozi i drugo, odmah smo omogućili priliv neophodne likvidnost finansijskom i realnom sektoru - naveli su centralnoj banci.

NBS je u bankarski sistem, putem monetarnih operacija, ubacila značajan iznos i dinarske i devizne likvidnost, sa ciljem da obezbedi kontinuitet poslovanja privrednog i finansijskog sektora.

- U ambijentu postojećih viškova likvidnosti u bankarskom sektoru, na pojavu privremenog šoka, reagovali smo merama koje imaju privremeno dejstvo, a ne trajno obezbeđujući sredstva. To smo učinili upravo kako ne bi došlo do prekomernog rasta novčane mase - kazali su u NBS.

Po podacima NBS, od početka marta do kraja juna likvidnost bankarskog sektora povećana je za 117,8 milijardi dinara, pri čemu se u celini to može pripisati faktorima van uticaja monetarne politike.

- Slika je ipak drugačija kada se detaljnije analiziraju tokovi. Inicijalni impuls, tokom prva dva meseca krize, onda kada je neizvesnost od potpunog zastoja ekonomije bila visoka, dala je upravo NBS svojim monetarnim operacijama. Paralelno sa time, radilo se na merama države za pomoć i podršku građanima i privredi - naveli su u NBS i dodali da kada su ove mere države počele da se realizuju kroz direktna davanja privredi i stanovništvu, centralna banka je putem deviznih operacija, osim održanja stabilnosti na deviznom tržištu, postigla i efekat uravnoteženja likvidnosne situacije.

Time je gotovo u potpunosti neutralisan inicijalni uticaj monetarnih operacija, tako da je posmatrano na nivou čitavog perioda od marta do kraja juna uticaj NBS na likvidnost bio potpuno uravnotežen (smanjenje od svega 3,4 milijarde dinara).

Novac koji je država dala kao podršku građanima i privredi doveo je do povećanja likvidnosti banaka (od marta do juna taj efekat iznosi oko 140 milijardi dinara), koja bi, po tumačenju NBS, u normalnim okolnostima bila povučena, da je izmirivanje obaveza prema državi teklo uobičajenim tokom.

- Međutim, mogućnost odloženog plaćanja poreskih obaveza, koju su iskoristile brojne kompanije i građani, uticala je na to da likvidnost ostane u bankarskom sistemu (delom i van njega – za iznos povučene gotovine od strane građana, a koja još uvek nije vraćena u realne tokove). Sa vraćanjem privrednih tokova u normalnije okolnosti, izmirivanje odloženih poreskih obaveza imaće restriktivan efekat na likvidnost - značajna sredstva će biti uplaćena državi, što će voditi smanjenju novčane mase - ukazali su NBS.

Podsetili su da je tokom prethodna tri meseca na snazi bio i zastoj u otplati kredita koji je iskoristilo više od 90% građana i privrede, što je u ambijentu u kojem je nastavljen dvocifreni rast kreditne aktivnosti, sa ciljem podrške privredi, vodilo povećanju rasta novčane mase.

- Veoma je važna činjenica da su od početka krize, tokovi likvidnosti funkcionisali u značajnoj meri u jednom smeru – smeru podrške građanima i privredi. Sa druge strane, smanjena potrošnja, pojačani strah i shodno tome čuvanje novca kod kuća ili na računima građana, zatim zastoj u otplati i kreditnih obaveza i poreskih obaveza, smanjili su tokove likvidnosti u suprotnom smeru. Ti tokovi će se polako vraćati, što bi u narednom periodu trebalo da ima efekat ka smanjenju likvidnosti i uravnoteženju novčane mase - procenili su NBS.

Dodali su da je normalizacija kretanja u privredi već daje rezulatate na uravnoteženje novčanih tokova.

- Smanjena je tražnja stanovništva za gotovinom, tako da se već u junu beleže uravnotežena kretanja – sredstva se više ne drže u kućama i slamaricama već se kroz potrošnju uključuju u redovne tokove i obavljaju se plaćanja. To bi trebalo da se prenese i na postepeno izvršavanje odloženih fiskalnih obaveza - smatraju u NBS i ističu da će pažljivo analizirati sva kretanja, odnosno neće dozvoliti da bilo šta ugrozi stabilnost domaćeg monetarnog i finansijskog sistema.

Pripadnici starijih starosnih grupa, "bejbi bumera" i "generacije iks", duplirali su ulaganja u kriptovalutu bitkoin (BTC) svakog meseca od februara, pokazuju podaci koje su prikupili analitičari londonske platforme Mode Banking.

Podaci ukazuju na šire prihvatanje te kriptovalute, koja je do sada uglavnom privlačila pažnju mladih.

U "bejbi bumere" spadaju rođeni od kraja Drugog svetskog rata do sredine 1960-ih, a u "generaciju iks" od sredine 1960-ih do 1979. godine.

Rast investicija u bitkoin Mode Banking je zabeležio u martu, kada je došlo do kraha na svetskim tržištima, a mnoge zemlje uvele restriktivne mere zbog epidemije korona virusa.

Kako se pandemija razvijala, "bejbi bumeri" i pripadnici "generacije iks" nastavili su da povećavaju investicije na platformi Mode Banking.

Pripadnici te dve generacije investirali su u bitkoin 2,24 puta više u martu nego u februaru, u aprilu 4,49 puta više, a u maju neverovatnih 8,88 puta više.

Istraživanjem je upoređen prosečni mesečni rast investicija u bitkoin među različitim generacijama pre i tokom pandemije korona virusa.

"Milenijalci", rođeni od 1980. do sredine 1990-ih, i pripadnici "generacije zed" (rođeni između sredine 1990-ih i početka 2010-ih) dominirali su na lestvici investicija koje su mesečno rasle 118% pre epidemije i 125% tokom nje.

U januaru i februaru, pre epidemije, ulaganja starijih generacija u bitkoin rasla su gotovo duplo sporije od investicija mlađih generacija (61% u poređenju sa 118%).

Međutim, tokom pandemije, "bejbi bumeri" i "generacija iks" ubrzali su investicije znatno više od "milenijalaca" i pripadnika "generacije zed" (107% prema 125%).

Direktor Mode Banking-a Dženis Legler rekao je da grupa veruje da su to "veoma zanimljivi nalazi koji potencijalno mogu da otkriju neviđenu promenu u načinu na koji danas razmišljaju investitori, kao rezultat pandemije".

- Bitkoin postaje popularan među svim starosnim grupama i svake nedelje ga prihvata sve više vodećih investitora. Očekivali smo da će milenijalci nastaviti da kupuju kriptovalute, ali za rast industrije izuzetno je perspektivnije što vidimo da su iskusniji investitori sve zainteresovaniji za bitkoin - kazao je Legler.

Virtuelna valuta bitkoin prodaje se i kupuje putem interneta i može se koristiti i za plaćanje roba i usluga. Bitkoin omogućava neposredne transakcije, kupovinu dobara i usluga i razmenu novca bez banaka i kreditnih kartica. Ali, lako se može koristiti za ilegalnu trgovinu narkoticima i oružjem.

Neće biti novog paketa mera za podršku privatnom sektoru zbog posledica korona krize, izjavio je za RTS predsednik Aleksandar Vučić. Podsetio je da je Srbija izdvojila 5 "kriznih" mlrd EUR, a Velika Bruitanija, na primer, 6 mlrd EUR.

- Da ponovo vadimo iz ćupa i da dajemo? Teško - rekao je Vučić na pitanje o eventualnom novom paketu mera pomoći privredi.

Kako je rekao, nije reč da samo Srbija nema, već je to slučaj i sa drugim zemaljama.

- Nas samo testovi koštaju 1 mil EUR dnevno. Nije mnogo za jedan dan, ali ovo traje već 100 dana. Ogromni su troškovi, ali država se dobro drži - rekao je Vučić.

Dodao je da je država dobro pristupila krizi, i pomogla preduzetnicima sa isplatom minimalca za tri meseca.

- Poslednja rata biće isplaćena 7. jula, preuzeli smo to na sebe, dali smo 100 EUR za više od šest miliona građana - rekao je Vučić.

There will be no new set of measures of support to the private sector, regarding the coronavirus consequences, Serbian President Aleksandar Vucic said for RTS. He reminded that Serbia had set aside EUR 5 billion to address the crisis, and cited the example of Great Britain, which had set aside EUR 6 billion.

When asked about a potential new set of measures for helping the economy, Vucic said that it was not to be expected for more money to be given.

He said that it wasnt just Serbia that didnt have the money, but that it was the case with other countries as well.

– We pay EUR 1 million each day for the tests alone. Its not a lot for one day, but this has been going on for 100 days. The expenses are great, but the country is persevering – Vucic said.

He added that the state had approached the crisis well and helped companies by paying minimum wages for three months.

– The final installment will be paid on July 7. We gave EUR 100 to over six million citizens – Vucic said.